KAD SRCE KUCA 200 U MINUTI MORA ODMAH DA SE USPORI STRUJOM! Primarijus dr Milan Zlatar o rizicima nastanka moždanog udara

B.Radivojević

25. 10. 2021. u 13:39

ATRIJALNA fibrilacija (AF), najčešća aritmija u svakodnevnoj kliničkoj praksi, čak petostruko povećava rizik od nastanka moždanog udara i embolijskih događaja, a često dovodi i do srčane slabosti.

КАД СРЦЕ КУЦА 200 У МИНУТИ МОРА ОДМАХ  ДА СЕ УСПОРИ СТРУЈОМ! Примаријус др Милан Златар o ризицима настанка можданог удара

Foto I. Marinković

Iako tačni uzroci kod većine bolesnika, među kojima su najbrojniji najstariji, nisu poznati, ova aritmija može uspešno da se leči.

U intervjuu za "Večernje novosti" primarijus dr Milan Zlatar, načelnik polikliničko-prijemne službe za internu medicinu i kardiologiju u Urgentnom centru UKCS, kaže da pacijenti sa ovom aritmijom mogu da dožive duboku starost, pod uslovom da se i lekar i oboleli pridržavaju propisanog pristupa bolesti.

Da li je atrijalna fibrilacija uvek posledica već prisutne bolesti srca?

- Atrijalna fibrilacija je najčešće povezana sa starenjem, arterijskom hipertenzijom, koronarnom bolešću, dijabetesom, srčanom slabošću i drugim strukturnim oboljenjima srca, a posebno oboljenjima srčanih zalistaka. U poslednjih nekoliko godina sve je više dokaza da pojedina stanja povećavaju rizik za nastanak atrijalne fibrilacije među kojima se najčešće navode: oboljenja štitaste žlezde, gojaznost, stalno i povećano konzumiranje alkohola, poremećaji disanja pri spavanju, skorašnji operativni zahvati, određeni psihološki profili ličnosti te intenzivno bavljenje sportom. Atrijalna fibrilacija se u kliničkoj praksi može podeliti na akutnu i hroničnu. Akutnu čine ili prvi napad, ili prolazne i reverzibilne epizode ove aritmije. Hronična obuhvata povratne (rekurentne) epizode kao i epizode sa produženim ili neprekidnim (doživotnim ) trajanjem.

Šta se zapravo događa sa radom srca u stanju koje pacijenti opisuju kao lupanje, preskakanje, ubrzan ritam?

- U stanju napada ove aritmije, u pretkomorama srca dolazi do haotičnog sprovođenja električnih impulsa u raznim pravcima što dovodi do ogromnog povećanja broja njihovih kontrakcija (300-400). Zahvaljujući AV čvoru (antrioventrikularni čvor, koji se nalazi između pretkomora i komora i predstavlja jednu vrstu razvodne kutije) značajno manji broj impulsa prelazi u komoru tako da se ona kontrahuje znatno ređe ali nepravilno.

Da li je atrijalna fibrilacija toliko opasna kao što je za pacijente traumatičan doživljaj kada srce ubrzano "lupa" ili "preskače"?

- Napad atrijalne fibrilacije može biti veoma opasan i to u slučaju kada veći broj impulsa prelazi iz pretkomora u komore što za posledicu ima veoma ubrzan rad srca, koji može dostići i 200 otkucaja u minuti. Tada se potpuno gubi sposobnost srca da ispumpa dovoljno krvi u aortu i dolazi do pada pritiska, a sama aritmija prelazi u daleko opasniji vid koji može izazvati i smrt bolesnika te se mora prekinuti spoljašnjim udarom struje (defibrilacija). Nepravilan rad srca, kao i pravilan ali veoma ubrzan rad srca (tahikardija), mogu biti podjednako opasni.

Koji je to broj impulsa kada se govori o AF, jer pacijente često uplaši i malo brži rad srca?

- Bolesnici treba da se jave lekaru ukoliko je broj otkucaja veći od 120 i traje duže od pola sata, a nije mu prethodila teža fizička aktivnost. Takođe treba potražiti pomoć lekara ukoliko osoba primeti nepravilan rad srca.

Šta pokazuje EKG kod pacijenata sa AF?

- EKG snimak kod bolesnika sa AF pokazuje potpuno nepravilan rad tj. razmaci između srčanih otkucaja koji prikazuju kontrakcije komora su različite dužine. EKG snimak je najjednostavniji dokaz prisustva atrijalne fibrilacije i kada se ona EKG snimkom dokaže, potrebno je uraditi i ultrazvučni pregled srca, holter EKG, ili neko od drugih monitorskih načina praćenja srčanog rada te kompletne laboratorijske analize, uključujući i određivanje važnih hormona u krvi.

Ako postoji nepravilan protok krvi kroz pretkomore i komore koliko brzo i u kojim slučajevima može da dođe do formiranja tromba?

- Tromboembolijski događaji predstavljaju najteže komplikacije AF. Najčešće je prisutan ishemijski moždani udar, a ređe su prisutne embolizacije mezenterijalne i renalne arterije, te arterija ekstremiteta. Opasnost od nastanka ovih komplikacija, pre svega od moždanog udara ili šloga, kod bolesnika kod kojih je ova aritmija prisutna je izuzetno velika. Postoji petostruko povećanje rizika u odnosu na bolesnike u pravilnom ritmu, a apsolutni rizik za njegov nastanak iznosi pet do sedam odsto godišnje kod bolesnika starijih od 65 godina i sa pratećim faktorima rizika.

Da li su u tom smislu pacijent sa atrijalnom febrilacijom, bez drugih faktora rizika, u boljoj poziciji u smislu lečenja i prognoze od onih koji imaju recimo povišene masnoće u krvi ili su već imali infarkt?

- Faktori rizika koji povećavaju rizik za nastanak tromba u pretkomori kod bolesnika sa AF su kongestivna srčana slabost, arterijska hipertenzija, starost od 65 do 74 godine, a posebno starost preko 75 godina, šećerna bolest ili dijabetes, vaskularna oboljenja uključujući prethodno preležan infarkt miokarda, prethodno preležani moždani udar i ženski pol. Naravno, što je manji broj ovih faktora prisutan manja je i verovatnoća tj. rizik za nastanak moždanog udara. Povišene masnoće u krvi ne predstavljaju faktor rizika za nastanak tromba u pretkomori kod bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom.

Koliko samo vreme trajanja napada AF ukazuje na mogući ishod?

- U koliko napad trijalne fibrilacije traje duže od 48 sati rizik za nastanak tromba u pretkomori postaje veoma veliki. Napominjem da je kod mnogih bolesnika kod kojih je monitorski praćen srčani rad, moždani udar nastao i u znatno kraćem periodu što znači da kod većine bolesnika sa ovom aritmijom treba što ranije uključiti antitrombotsku terapiju.

Kako se leči AF, da li svaki ubrzan rad srca mora da se leči?

- Osnovni ciljevi lečenja kod bolesnika sa AF su: kontrola frekvence komora, ponovno uspostavljanje sinusnog ritma ili konverzija, te sprečavanje tromboembolijskih komplikacija tj. antitrombotska terapija. Sama terapija kontrole frekvence komora i ponovnog uspostavljanja sinusnog ritma se može uslovno podeliti na medikamentoznu ili farmakološku, te na nemedikamentoznu ili nefarmakološku terapiju. Treba naglasiti da kod bolesnika sa AF i veoma brzom komorskom frekvencom, kao i znacima hemodinamske nestabilnosti, a pogotovo kod bolesnika sa akutnim popuštanjem miokarda i pretećim nastankom kardiogenog šoka, osnovni princip terapije predstavlja hitna električna kardioverzija spoljašnjim (DC) šokom.

Sve učestalija patologija

PRIMEĆUJETE li neke nove trendove u ovoj patologiji i koliko ja AF česta dijagnoza?

- Nažalost, učestalost atrijalne fibrilacije postaje sve veća u poslednjoj deceniji. Kod starijih osoba je razlog u produženju životnog veka i uspešnijem lečenju srčanih oboljenja, pre svega srčanog i moždanog udara, dok su kod mladih najčešći razlozi neuredan način života i izloženost psihofizičkom stresu.

Gubitak snage

KOLIKO AF zapravo smanjuje efikasnost srca i da li uvek vodi ka srčanoj insuficijenciji?

- Gubitak pretkomorske sistolne funkcije i nepravilni odgovor komora čiju brzinu određuju sprovodljivost i refrakternost AV čvora predstavljaju najvažnije kliničke manifestacije AF. Gubitak snage kojom pretkomora istiskuje krv u komoru dovodi do pada udarnog volumena srca od 10 odsto pri čemu se taj pad povećava kod bolesnika sa bržom frekvencijom komora. Dugotrajna AF kod nekih bolesnika može da dovede i do srčane slabosti, ali se pravovremenim lečenjem i disciplinovanim načinom života to može kod većine bolesnika uspešno sprečiti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)