Nebojša Antonijević Anton: Mnogo je velikih reči, a premalo takvih dela

NAJBOLjI rokenrol gitarista na ovim prostorima Nebojša Antonijević, svima znan kao Anton iz "Partibrejkersa", objavio je prvi solo album "Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi" ("Odličan hrčak") sa 10 pesama. Snimio ih je sa bendom "Hevi hipi bejbi", u kojem su, osim njega, i Robert Telčer, Dušan Ševarlić Ševa i Darko Kurjak. Ovaj punokrvni rok album najavio je spot za pesmu "Suvišni", a na pitanje zašto je čekao sve ove godine da snimi solo prvenac, Anton za "Novosti" odgovara:

- Zato što nisam hteo da radim bilo šta drugo, kad već imam svoj bend "Partibrejkerse". Kada je Cane krenuo u priču sa "Škrticama", "Brejkersi" gotovo više od godinu dana nisu ništa radili. Bio sam bukvalno bez šljake. Često sam odlazio kod gitariste Roberta Telčera koji ima studio u Vrbasu, bio je tu i Darko Kurjak, snimili smo neke prve stvari, tek konture i tada sam prelomio. Počeo sam pojačano da pišem, odlazio u studio i snimao jednu po jednu stvar. Znao sam kako pesme treba da zvuče, ali je trebalo i ostatak ekipe da ih "pročita".

PROČITAJTE I: Anton prvi put pred mikrofonom

* Tri četvrtine vašeg benda su članovi "Brejkersa"?

- Nije namerno, jednostavno su mi oni najbliži. Robert i ja smo kao leva i desna ruka. Naradio sam se kao konj, ali sam bio srećan, sve vreme mi je ushićenje dolazilo u talasima. Uvek je tako, kad radiš nešto što voliš, kad se isključi razumski deo, sviranje samo osećaš. Kad sviraš, pogotovo na bini, tog trenutka sve nestaje, ostaje samo taj osećaj i svi smo zajedno.

* Koliko je bilo teško pobeći od zvuka "Brejkersa"?

- Svoju glavu nosiš gdegod da ideš. Zaista ni jedan jedini trenutak nisam na to obraćao pažnju, samo sam se trudio da ideju koju nazrem uradim što je bolje moguće. Jednostavno ti klikne i kažeš - to je to. Godine iskustva daju ti izoštrenu pažnju. Sada kad razmišljam o prvom albumu "Brejkersa", isto je bilo - Ej, to je to!

- Uopšte nije lako pevati. Prvo, niko ne voli da čuje svoj glas, potpuno je drugačiji na traci. Džimi Hendriks nikako nije voleo svoj glas i nije hteo da peva. To je opšta pojava. Kada sam prvi put stao ispred mikrofona, bilo je kao da sam stao ispred betonskog zida. Važno je samo da se čovek opusti. Sad, da li je to otpevano fantastično ili ne, nije važno, važno je koliko si ubedljiv i koliko si uspeo da nešto kažeš.

* Za razliku od pevanja, muzika i tekstovi nisu bili problem?

- Ma ne, to jednostavno iscuri iz tebe. Mi muzičari smo samo provodnici, muzika se sama spusti, samo moraš da sačekaš taj trenutak i da si dovoljno otvoren da to ponoviš. Dok nisu postojala ova sokoćala, bio sam toliko izvežban da jednostavno zapamtim rif. Sada postoje te sprave, mobilni telefoni i snimim ideju čim se pojavi. Ja sam na prvom albumu "Brejkersa" pola tekstova uradio.

* Albumom opravdavate titulu najboljeg rok gitariste?

- Nije to neka trka na sto metara sa preponama. Svako svira onako kako oseća i kako se oseća. Ne može to da se poredi, imaš ljude koji neku vrstu muzike sagledavaju iz drugog ugla. U tome i jeste lepota i smisao, da pridodajemo jedni drugima i zajedno pravimo muziku. Mi, svirci, putujemo, pravimo pesme, živimo te pesme i živimo muziku, a ono što je najvažnije nam daruje tu muziku - ljubav sa velikim slovom "lj". Divno se osećam dok sviram. Poprilično sam introvertan, ali ekstatično stanje kad uzmem gitaru u ruke na neki način to nadomešćuje.

PROČITAJTE I:Cane: Od ljudi sad prave hodajuće rezerve unutrašnjih organa

* Neobičan je naziv albuma?

- U korenu reči "rečeno" je reč. Na početku Novog zaveta piše: "U početku beše reč. Reč beše u Boga. Bog beše reč". Ljudi kažu da se vo veže za rogove, a čovek za jezik. Naslovom albuma sam hteo da kažem da danas mnogo pričamo, svako sebe stavlja na prvo mesto, tvrdi da je najveći, najbogatiji, najbolji, najpametniji. A dela? Dela ima, ali ih nema kao što ima velikih reči.

"Hevi hipi bejbi"

* Osim roka, tu ima i bluza?

- Ima svega, i bluza, i fankija, i soula, sve ono što volim da slušam. Album sam i pravio tako da mogu da ga slušam. Tu su uticaji džezera, Bili Holidej, Lestera Janga, Čarlija Parkera, pa bluza, ranog rokenrola, fanka, panka, soula, regea...

* Da razjasnimo - "Partibrejkersi" se ne raspadaju?

- Naravno da ne, nismo u svađi, pa Cane je moj brat! Retka su braća koja su istomišljenici, ali nas dvojica funkcionišemo i zato što smo različiti po temperamentu. To je uvek bila kreativna klackalica, dopunjavanje, i uvek je ta muzička povezanost rađala inicijalnu energiju koja je potrebna "Partibrejkersima". Cane je čuo moj album, sviđa mu se. Rekao mi je: "Ej, čoveče, ovo je dobro, čak je to i lirski album".