Bora Đorđević o filmu Povratak i 40 godina Riblje čorbe

ROKER, pesnik, kompozitor, pevač i glumac - sve to je Borisav Bora Đorđević (64), frontmen "Riblje čorbe", koja se sprema da proslavi jubilej - 40 godina karijere. Jedan od najuticajnijih autora jugoslovenske i srpske rok scene željno iščekuje premijeru filma "Povratak" 21. februara u beogradskom Sava centru, u kojoj glumi malu, ali slatku ulogu - uzgajivača marihuane u medicinske svrhe.

- To je jedna lepa epizoda sa holivudskim glumcima Lazarom Rokvudom, Majklom Pareom, Nikom Mankusom i Džonom Sevidžom - otkriva za "Novosti" Bora Čorba. - Medicinska marihuana je lek, a sve što radim u ovom filmu nas samo približava Evropi. Ne treba zaboraviti da je Urugvaj u prvom mesecu kada je država uspostavila kontrolu nad proizvodnjom marihuane imao prihod od pet miliona dolara.

* Najavili ste veliki koncert "Riblje čorbe" na "Marakani" na leto?

- Da, ali još ima tehničkih problema jer je gust kalendar utakmica, a mora i da se menja trava. Kontaktirali smo sa čovekom koji to radi i njemu treba, ako ne pada kiša, od sedam do 10 dana da promeni travu. Ukoliko pada, onda i više. Moguće je da će doći do pomeranja datuma koncerta, jer naravno da prvenstvo imaju država i Zvezda, pa tek onda mi dolazimo na red. I dalje ćemo se truditi da bude na "Marakani".

* Svirkom obeležavate 40 godina rada, ali je to tek 2018?

- Pa mi ko žene, lažemo za godine. Sve to slavlje treba da bude sinhronizovano. Treba da izađe knjiga, nastavak "Čorbografije", treba da objavimo novi album, a to iziskuje dosta vremena da se pripremi. Album još nije završen, ali ono što smo do sada uradili zadovoljava sve kriterijume "Riblje čorbe".

* Za četiri decenije postali ste srpski rok dinosaurusi?

- Od početka smo u "Čorbi" Miša Aleksić, Vicko Milatović i ja. Vidoja Božinović Džindžer je sa nama 35 godina, a Nikola Zorić 15. Ipak je to lep staž u istoj postavi, nešto za divljenje. Ni u najluđim snovima nismo pretpostavljali da ćemo postići toliki uspeh i da ćemo toliko godina trajati. I sad znam, jasno mi je da ćemo pevati dok imamo šta da kažemo i dok dišemo.

* "Boro, majstore" prvi put se čulo u septembru 1979. na Tašmajdanu, vama kreću suze na oči, ali publika ne primećuje?

- Ne primećuje publika, ali primećuje Miša Aleksić. Prišao mi je, zagrlio me i rekao: "Sad se i meni plače."

* Da li vam je još nekad tako zastala kost u grlu?

- Bilo je situacija u kojima me neka pesma pogodi u momentu, pa malo zasuzim, ali, dobro je, sve je to sastavni deo posla.

* Mnogo se buke podiglo zato što ponovo pijete?

- Kao što čujete, veoma sam trezan. To bi bilo to. Znam da tako ne treba i ne mislim da se tako ponašam.

* Živite na relaciji Beograd - Ljubljana, uporedite nam život u Srbiji i Sloveniji?

- Sve je tamo mirnije i zdravije, pa se čovek uželi Srbije. Onda dođem, divljam ovde, pa se vratim u mir. Razlika je i kad me sretnu slovenački fanovi i hoće da se slikaju sa mnom, prvo se pola sata izvinjavaju što me uznemiravaju.

* "Čorba" letos nije htela da svira u Nišu ukoliko deo novca od karata ne ode u azil za životinje?

- Za tamošnji azil je mnogo značajnije to što smo donirali hranu. Oko pola tone hrane za pse je otišlo u Niš, a deo u Čačak, Beograd i Sarajevo. Uvek se zalažem za životinje. Apelujem na ljude da udomljavaju pse, a ne da ih kupuju, jer će im tako mnogo pomoći. Najvažnije je nahraniti psa i on će ti biti zahvalan i odan.

DILANOV "NOBEL" JE I MOJA NAGRADA

* NA pitanje kako komentariše "Nobelovu nagradu za književnost" Boba Dilana, Đorđević odgovara:

- To je veliko priznanje za sve nas koji se bavimo rokenrolom. To je nagrada i za autentične umetnike, kao što su Leonard Koen, Vladimir Visocki, Iv Montan, Šarl Aznavur iz francuske škole šansone... Dilan je apsolutno zaslužio Nobelovu nagradu. Manite vi ove kvazipesnike koji to nipodaštavaju.