Alona Fišer-Kam : Priznavanje Jerusalima otvorilo je vrata miru

JERUSALIM je prestonica Izraela od 1949. godine, tako da je to za nas, Izraelce, nesporna realnost. U tom smislu, američka odluka ne treba da bude shvaćena kao promena realnosti, već kao njena potvrda.

Neposredno posle odluke američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer-Kam, u intervjuu za “Novosti”, ističe ne samo da je to potvrda realnosti za Izraelce, već da bi to moglo da pruži i novi podstrek postizanju mira između Izraelaca i Palestinaca.

- Oštre reakcije različitih elemenata u arapskom i muslimanskom svetu ne samo da su pogrešne, već dovode u zabludu i opasne su, jer predstavljaju odluku kao promenu statusa kvo. Zapravo, Izrael ostaje privržen održavanju statusa kvo na svim svetim mestima u Jerusalimu, i nastaviće da garantuje slobodu bogosluženja podjednako za Jevreje, hrišćane i muslimane.

* Da li je priznavanje Jerusalima, kako je rekao jedan palestinski zvaničnik, “poljubac smrti” za mirovni proces između Izraelaca i Palestinaca?

- Izrael deli opredeljenost predsednika SAD Donalda Trampa za put ka miru između Izraelaca i Palestinaca. Odluka bi mogla da predstavlja novi način istraživanja mogućnosti za postizanje tog mira. To ne dovodi u pitanje potrebu za mirom, već ostavlja otvorena vrata za rešenje o dve države.

* Godina u kojoj Izrael obeležava niz ključnih događaja u svojoj istoriji poklapa se sa 25-godišnjicom diplomatskih odnosa Srbije i Izraela. Koji su ključni momenti, postoje li dodirne tačke?

- Dva jubileja se savršeno uklapaju, jer je Srbija učestvovala u mnogim odlučujućim trenucima u istoriji Izraela. To želimo da podelimo sa građanima i Srbije i Izraela. Kada govorimo o zajedničkoj istoriji, najčešće pomišljamo na Holokaust. Ali tokom istorije, više puta je jedna zemlja pomagala drugoj. Osnivački otac države Izraela, koji je predsedavao prvom cionističkom kongresu u Bazelu 1897. godine, kada je stvorena platforma za stvaranje izraelske države, bio je Teodor Hercel, čiji roditelji su rođeni u Zemunu. Slavimo ove godine i 100-godišnjicu Balforove deklaracije, kojom su međunarodni autoriteti, kao što je Britanija, Izraelcima priznali pravo na državu. Upravo je Srbija bila prva koja je priznala tu deklaraciju i pravo Izraelaca na državu. Uz to, David Albala, srpski heroj u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, bio je i jevrejski aktivista za državu Izrael. Iz SAD smo pozvali u Beograd njegovu unuku Rozi, čime simbolično želimo da zajednički proslavimo to što je Srbija bila uz Izrael tokom ovog dugog puta. Tokom rata za nezavisnost, Jugoslavija, i kasnije Srbija, bila je uz nas. Ovo je lepa prilika da zahvalimo narodu Srbije i Vladi na dugom prijateljstvu, koje je mnogo duže od 25 godina diplomatskih odnosa. Diplomatski odnosi su važni, ali prijateljstvo naroda mnogo je važnije.

* Izrael je dosledan u nepriznavanju nezavisnosti Kosova, da li će tako i ostati?

- Naša pozicija ostaje nepromenjena. Odnosi dveju zemalja mnogo su širi od nepriznavanja nezavisnosti Kosova, zasnivaju se na prijateljstvu dvaju naroda. To svaki Izraelac oseća, a to se vidi i po povećanju broja izraelskih turista koji su samo u jednoj godini posetili Srbiju za čak 400 procenata više.

* Kako objašnjavate to?

- Izraelci se ovde osećaju kao kod kuće, jer su dobrodošli. Uz to, više je direktnih letova, Srbija je pristupačnija i relativno blizu. Izraelci uživaju u dobroj hrani, noćnom životu, šopingu, arhitekturi Beograda, prirodi Srbije. Posećuju i mesta jevrejske zaostavštine, koja je ovde divna. Najzad, i naši mentaliteti su slični.

* Da li sve to donosi i unapređenje ekonomske saradnje dveju zemalja?

- Izrael je poznat kao jedan od vodećih investitora u nekretnine u Srbiji. Uspeh u toj oblasti doveo je i druge investitore, pa je Srbija postala atraktivna destinacija za investitore iz agrotehnologije, energije, upravljanja vodama, čiste tehnologije, sajber sigurnosti. Te investicije predstavljaju dobitnu kombinaciju za obe strane.

* Šta Srbija može da nauči na osnovu izraelskih iskustava u biznisu?

- Na mnogo načina je situacija u Srbiji slična onoj u Izraelu - geografija, strateške okolnosti, životne okolnosti - pa izraelska iskustva mogu biti korisna za Srbiju. Mora se naučiti kako da se živi u komplikovanom regionu. Mi smo svoje hendikepe pretvorili u prednosti. Zemlje obično trguju sa susedima, ali naše okruženje nije prijateljsko, ekonomski partneri su nam daleko. Pošto nemamo prirodne resurse, sve zavisi od ljudskog potencijala, pa smo usredsređeni na obrazovane ljude. Pošto su nam partneri daleko, koncentrisani smo na usluge. Pošto je naše tržište malo, usredsredili smo se na izvoznu ekonomiju.

* Kako danas doživljavate relativizaciju istorije, zločina nacista i njihovih saveznika?

- Vrlo smo zabrinuti zbog relativizacije Holokausta, jer je to vrlo loš primer za mladu generaciju, koja treba da zna kako da izbegne ponavljanje takvih zločina u budućnosti. Relativizacija u mnogo slučajeva ide ruku pod ruku sa uzletom nacionalističkih partija, ksenofobijom i svim fenomenima koji uništavaju demokratiju. To ne vidimo kao problem Izraela, već čovečanstva. Evropa mora da se zapita u kom pravcu želi da ide, sada kada stvaramo svoju zaostavštinu za budućnost.

* U Izraelu postoje srpske svetinje: Sionska gornica, srpski manastir Svetih arhangela u Jerusalimu, Manastir Časnog krsta. Da li ste ih posetili?

- Ponosni smo što čuvamo sva sveta mesta, i Jevreja, i muslimana, i hrišćana. To je deo našeg nasleđa, tolerancije i odgovornosti da ih sve očuvamo. Tako je i sa svetim mestima koje ste pomenuli.