SAMO nekoliko dana pošto je dečak Nemanja Jevtić, učenik četvrtog razreda, iz rađevskog sela Kržave, u kameru koleginici Slavici Džinović iz RTS, govoreći o teškom socijalnom stanju svoje porodice, rekao da mu je želja da, umesto Zvezdinog, nosi "partizanovski" (baš tako je rekao) dres, u njegovo dvorište stigli su darovi od FK Partizan, partizanovaca sa veb-stranice "Stari jug", njihovih prijatelja iz zemlje i inostranstva. I za Nemanju, i za njegovu četiri godine stariju sestru, i za porodicu!

Pročitajte još: Heroj sa Košara se još nije skućio: Miloš se jedva bori sa teškom bolešću i nemaštinom

Zato su Snežanu Gačić i Aleksandra Todorovića, koji su stigli kod njih, u ime Partizana i društva "Stari jug", ovo dvoje dece i njihovi roditelji Darko i Verica dočekali kao svoje najmilije. Više nego obradovani. Posebno Nemanja nije krio ushićenje:

- Dobio sam dres sa svojim imenom! To je nešto najlepše. A, onda, i jakne sa obeležjima mog omiljenog kluba, pa rančeve, pernice... I sestra i ja smo se obradovali cipelama i patikama, koje su kao iz bajke, kako bismo, konačno, izašli iz opanaka u kojima idemo i oko kuće i u školu, pešačeći kroz ove naše zabiti po četiri kilometra dnevno.

Pročitajte još: Obnovljen Aleksandrin trošan dom: Sudbina devojke sa cerebralnom paralizom dirnula sugrađane velikog srca

OTAC Darko i majka Verica, koji sa decom žive u kući staroj više od 100 godina, trošnoj, neuslovnoj, sklonoj obrušavanju, bez kupatila, kažu da su, posle priče za Javni servis o svojim mukama i nevoljama, čuli više puta kako je mali Nemanja govorio:

- Ma, videćete, pomoći će nama moji "partizanovci" i moj Partizan!

I tako, evo, i bi, dodaju srećni roditelji, videći koliko se deca raduju. Partizan je poslao sve novo novcijato i, kako primećuje devojčica Ivana Jevtić, "lepo i moderno, da ne može lepše da bude". Stiglo je još dosta garderobe, obuće, odeće, kapa, šalova, potrepština za školu i domaćinstvo, prilog u novcu...

Porodica Jevtić, foto V.Mitrić

DOK su deca probala svaki dar, roditelji nam pričaju da žive od Darkovog rada za nadnicu u polju i šumi. Najgore je, kažu, zimi, kad nema posla, a sneg "zakuje" ovdašnja brda, i ne idu od kuće, već prate decu u školu i čekaju ih. O zaposlenju ovih mladih ljudi, bar zasad, nema govora. Niko nije spomenuo takvu mogućnost. Jedina redovna primanja su dečji dodaci.

Sreća- Nemanja Jevtić

- Vidimo da ima divnih i plemenitih ljudi, srca punih ljubavi, koji su nas obradovali pažnjom i za sve nas, posebno za Ivanu i Nemanju, vrednim darovima - kažu Verica i Darko. - Hvala im svima do neba! Od danas je, imamo utisak, za nas počela neka druga era života. Deca jedva čekaju da idu u školu. Prvi put bez opanaka i obučeni da se ni pred kim ne postide. Ko je bio ili je u takvoj prilici, zna dobro šta to znači.

Predstavnici " Partizana " sa domaćinima

Među mnogim darovima je i torba od Beograđanke Zlatice Radović, koja je, kako kažu Jevtići, po onome što je poslala pokazala da, mada ih nije uživo videla, zna dobro šta im fali, "kao da im iz kuće ne izlazi".