RADOVI za našu Aleksandru su završeni! Ona sada, pre svega zahvaljujući Aranđelovčanima velikog srca, ima normalne uslove za život. Sve je počelo pričom koju su objavile "Večernje novosti", pre nekoliko meseci. Mnoge od nas dirnula je sudbina devojčice koja boluje od cerebralne paralize. Ona u trošnom kućerku na periferiji grada pod Bukuljom živi sa bolesnim majkom i bakom, a o sve tri brine samo Aleksandrin deka. Steglo nam se srce čitajući da je kuća nepristupačna za kolica, da krov samo što se ne sruši, a uz sve to Aleksandra je đak sa svim peticama!

Pročitajte još: SUGRAĐANI POMAŽU ALEKSANDRI: Dobrovoljci sređuju kupatilo, krov, temelje...

Ovako za Novosti priča Ivan Ivanović, Aranđelovčanin koji je podstaknut pričom u našem listu pokrenuo humanitarnu akciju za renoviranje kuće Aleksandre Vukašinović (19).

Ona se posle četiri godine pohađanja Škole za osnovno i srednje obrazovanje "Dr Milan Petrović" u Novom Sadu, vratila u rodni Aranđelovac - kao đak generacije. Dok je u domu pri školi u kom je bila smeštena četiri godine sve bilo prilagođeno osobama sa invaliditetom, u porodičnoj kući dočekalo ju je mnogo svakodnevnih problema i poteškoća.

- Uobičajene muke sa kojima se susreću svi koji su poput mene vezani za kolica su usamljenost i život u četiri zida, a uz to, meni je svakodnevno kretanje u kući bilo vrlo komplikovano. Kupatilo je bilo neuslovno, pa nisam mogla da ga koristim sama - kaže Aleksandra. - Mama Nataša je teško bolesna, a osim što ide na dijalizu, ima i epilepsiju, a baka je posle pucanja aneurizme dementna. Jedino sam oslonjena na deku, a nisam više mala devojčica da mi pomaže pri kupanju. Sada kada je kupatilo renovirano i prilagođeno meni, više ne moram da tražim pomoć negovateljica za obavljanje higijene.

U velikoj akciji, koju su posle tekstova u našem listu pokrenuli žitelji njenog rodnog grada, tokom leta, počelo je renoviranje jedinog doma Vukašinovića.

- Pošto sam posetio Aleksandru i čuo da samo želi kupatilo, pokrenuo sam priču na internetu. Ljudi su se javljali posle mojih objava na zajedničkoj grupi žitelja Aranđelovca i bili raspoloženi da pomognu - objašnjava Ivanović. - Mnogo sugrađana je ponudilo materijal, novac, a neki da rade besplatno. Zahuktavalo se, a ja sve ponosniji na svoj grad.

Dom ukrovljen za nekoliko meseci

Majstori Petar i Radovan Petković počeli su da uređuju kupatilo, stigle su donacije u materijalu i sanitarijama kao i pomagala da bi devojka mogla samostalno da koristi kupatilo. Opština Aranđelovac je pomogla sa 200.000 dinara i odlučeno je da se počne sa renoviranjem krova, u nadi da sve bude gotovo pre zime. Pridružili su se moleri, zidari, tesari - Petar Budimirović, Goran Spajić iz Mladenovca, Nikola Aleksić, Bojan Begović i mnogi drugi koji nisu želeli da im obznanjujemo imena.

- Zahvalan sam svim dobrim ljudima koji su pomogli da se kuća renovira, majstorima i firmama koje su donirale materijal, kao i novčanim donacijama koje smo dobili i zbog kojih sada moja unuka ima normalnije uslove za život - kaže Milorad (70), Aleksandrin deka. - Veliki je to posao bio. Znali smo da neće biti lako, i sada, ipak, imamo problem da vratimo dugove. Uprkos nesebičnoj pomoći sugrađana, morali smo da pozajmimo novac za materijal i pomoćne radnike, što nas je sve koštalo oko 100.000 dinara.

PREOSTALA DUGOVANjA

VUKAŠINOVIĆI mole da se odazovu svi koji mogu da im pomognu, u nadi da će tako izaći iz trenutnih dugova. Da bi platili preostala dugovanja prodavnicama za materijal i vratili pozajmice za isplatu pomoćnih radnika, potrebno im je oko 100.000 dinara. Kako kažu, svaki dinar im je dragocen. Zainteresovani mogu da im se jave na broj 034-710-560, ili našoj redakciji na 011-3028-258. Donacije mogu da uplate i na broj žiro računa Milorada Vukašinovića, Aleksandrinog deke, u Eurobanci: 250-4100050731500-22.

POSAO I ŠKOLA

ZDRAVSTVENI problemi i česte komplikacije koje izaziva cerebralna paraliza sprečili su Aleksandru da nastavi školovanje, što je silno želela. Završila je srednju školu za grafičkog dizajnera, a tokom leta privatni kurs turskog jezika u Mladenovcu i to joj je donelo mnogo radosti. Jedino što, kaže, nema sada sa kim da vežba, a, nažalost, ni novca da nastavi usavršavanje jezika koji voli. Nada se da će pronaći zaposlenje. To joj je sada najveća želja.