Kako su radili rudari pre 6.000 godina

NAJVEĆI evropski praistorijski rudnik bakra na Prljuši, jugozapadnoj padini Malog Šturca, jednom od vrhova Rudnika, posle završetka arheoloških istraživanja postaće jedinstven muzej na otvorenom. Posetioci će ovde moći da vide vijugave tunele okana i prostrane galerije koje su pre 6.000 godina u steni izdubili drevni rudari.

Stručnjaci Instituta za arheologiju iz Beograda, Muzeja Rudničko-takovskog kraja, Instituta "Jaroslav Černi" uz pomoć rudara iz obližnjih modernih kopova, od 2010. otkrivaju ogromnu mrežu rudarskih radova koji se prostiru na nekoliko hektara kamene pustinje Prljuše.

Ova padina pokrivana mrkim kamenom dobila je ime jer izgleda kao da je "oprljena" natprirodnim požarom koji je zanavek proterao zelenilo. Na tom moru sitnih stena samo ponegde raste potpuno crna mahovina, a kad grane sunce u tom sumornom pejzažu zaiskri bezbroj zvezdica kvarca.

PROČITAJTE I:Rudari-cuvaju-dobar-napon

- U njemu su 4.000 godina pre nove ere kopali već iskusni rudari iz kulture koja se u nauci naziva Bubanj Hum. Za razliku od nešto starijih rudnika u Rudnoj glavi, koje su u mekom kamenu otvorili pripadnici vinčanske civilizacije, na Prljuši se kopalo u veoma tvrdoj steni. Još nismo sigurni ni kojim su sve alatima radili ni kakve su tehnološke postupke primenjivali - kaže dr Dragana Antonović, koja je 2010. pokrenula projekat istraživanja Prljuše.

Jedan od ulaza u rudnik

Arheolozi su geofizičkim metodima otkrili da je ova padina Rudnika izbušena kao saće rudarskim radovima, a uspeli su i da očiste nekoliko plićih okana i galerija. Sa nekih su se delovi tavanice i zidova srušili, pa se u poprečnom preseku vide rudarski radovi koji zapanjuju veličinom i složenošću izrade. Oni otkrivaju neverovatnu veštinu, domišljatost i hrabrost praistorijskih rudara koji su kopali i provlačili se kroz te mračne lavirinte.

Tragovi gorenja u podzemlju i kanali za vazduh vešto prokopani u steni ukazuju da su prarudari s Prljuše, kad bi iskopali ulaz u okno, ložili velike lomače da usijaju kamen, a onda bi polivali vodom tako da je stena pucala i lakše se lomila. To je bio više nego opasan zanat, ali glad za metalom bila je jača.

Prljuša je svojom veličinom i starošću stekla status svetske naučne senzacije, a ove godine je i kod nas stekla status arheološkog nalazišta, što podrazumeva oblast od posebnog istorijskog i kulturnog značaja. Naučnici u saradnji sa stručnjacima obližnje moderne rudarske kompanije "Rudnik" sad razgovaraju o stvaranju jedinstvene turističke atrakcije.

PROČITAJTE I: Rudari-ponovo-rade-po-planu

- Rudnik je izuzetna planina, svetski fenomen po tome što rudarstvo traje 6.000 godina u kontinuitetu. Ideja je da se uz pomoć rudarskih stručnjaka praistorijski rudnici budu konzervirani i obezbeđeni tako da posetioci mogu da zavire u okna i galerije i osete kakvo su čudo ovde izveli prvi rudari Rudnika - kaže dr Dragana Antonović.

TAJANSTVENI KOPAČI

SUDEĆI po veličini radova, na Prljuši je u praistoriji izvađeno mnogo tona rude.

- Po hiljadama pronađenih kamenih batova procenjujemo da je ovde radilo mnogo ljudi u dugom periodu. Još uvek je tajna gde su bila njihova staništa i topionice, a ne znamo ni zbog čega su otišli s Prljuše. Kao da su se sklonili bežeći pred nekom najezdom - kaže dr Dragana Antonović.