Niko da kaže koji su nam otrovi godinama na trpezi (FOTO)

BUŠTRANjE, Reljan, Aliđerce, Žunjice, Strezovac, Golemi Dol, Čukarka, Slavujevac, Svinjište, Ljanik, Bratoselce, Borovac... Pitoma sela Preševske i Vranjsko-bujanovačke kotline. Domaćini "hvataju" poslednje lepe jesenje dane da preoru njive, stoku isterali na pašnjake... Na prvi pogled - lepota! Ali baš i nije tako.

Tokom NATO agresije 1999. godine, većina ovih sela zasipana je bombama sa osiromašenim uranijumom. U Borovcu, Bratoselcu, Bukurevcu i Reljanu, u toku i posle rata, izmerena je i najveća radijacija u Srbiji. Crna statistika pokazuje da rak "kosi" stanovništvo, uglavnom u četrdesetim i pedesetim godinama... Ne pita za veru i naciju. Umiru Srbi, Albanci, Makedonci, Romi... Brojni stručnjaci upozoravaju da je radioaktivnom prašinom najpre zatrovan vazduh, potom zemljište i površinske vode. Opasne čestice su, kažu, "zarobljene" u biljkama i životinjama, deo su lanca ishrane. A ovdašnje stanovništvo o svemu tome je uglavnom - neobavešteno. Kažu, niko da im otkrije koji su im sve otrovi na trpezi.

Selo Aliđerce, naspram Preševa. Razdvaja ih samo auto-put. Na pašnjaku poveliko stado ovaca čuva Sadrija Saćipi (76).

- Imam 120 ovaca - hvali nam se Sadrija. - Gledam da pasu sve dok ne padne sneg. A leti ih na ispašu teram gore u brda. Gore im je najbolje, ima dobrih livada i dovoljno vode.

- A je li vas i vaše komšije iko ikada upozorio da su livade, zemljište i voda, možda, zagađeni zbog NATO projektila sa osiromašenim uranijumom? - pitamo ga.

PROČITAJTE JOŠ - NATO bombe večita pretnja po zdravlje

- Nije, bogami, niko - odgovara. - Istinu govorim. Da jeste, znao bih. Niko nas na posledice nije upozorio. Ali od bombardovanja naovamo mlad narod mnogo umire, od najgore bolesti, da je ne pominjem. I stoka nam više poboleva. Čujem od ponekog da su se rađala telad sa dve glave, krupnija stoka sa pet nogu, velikih glava, iskrivljenih vilica... Ne voli narod da priča o tome, veruju ljudi da je to loš znak za kuću.

Sadrija Saćipi iz sela Aliđerce

Priča nam Sadrija da je svih 78 dana bombardovanja bio u Aliđercu.

- Svakog dana su sve više bombi bacali - nastavlja. - Pred kraj, čini mi se, najviše. Vazdušnom linijom smo desetak kilometara od Makedonije, pričalo se da će otuda krenuti s kopna. Zato je ovde bilo mnogo vojske i tenkova. Položaje su im gađali neprekidno. Kažu i tim najopasnijim bombama. Mi ni onda ni sad nemamo kud odavde. To nam je što nam je. A da je neko dolazio da nam kaže gde stoku da ne teramo, koje njive da ne oremo, koju vodu da ne pijemo - nije!

Uzbrdo, nekoliko kilometara dalje, selo Reljan. Iz vremena NATO agresije upamćeno kao jedna od najčešćih meta projektila sa osiromašenim uranijumom. Po pisanju medija iz 1999. godine, u Reljanu je te godine beleženo jonizujuće zračenje i 8.000 puta veće od dozvoljenog.

PROČITAJTE JOŠ - Po obolevanju i umiranju od raka pluća Srbija druga u Evropi

- Odmah posle rata, oko hektar zemlje od releja na Reljanu do Reljanske reke ograđen je žicom - priča Bratislav Trajković iz Reljana. - Na nju su postavljena i upozorenja sa mrtvačkim glavama. Potom su danima dolazili neki kamioni i sa tog područja bagerima skinuli sloj zemlje do tridesetak centimetara dubine. Kako su došli, tako i otišli. Ako su radili neke analize, rezultate narodu nikada nisu saopštili. U međuvremenu, narod je ogradu skinuo, stoka tu sada pase, pije vodu sa obližnjih bunara. Sve iz vrtova, njiva i obora stiže na naše trpeze. Red bi bio da nam se kaže istina, da nas neko poduči šta radimo. Nikad nije kasno.

Miodrag Milković pokazuje tele rođeno sa dve glave

Selo Borovac kod Bujanovca, jedno od onih sa neslavnog spiska mesta najviše gađanih uranijumskim NATO bombama. Veterinar Miodrag Milković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu, kaže da veruje da dekontaminacija ovog područja nije završena.

- Siguran sam da osiromašeni uranijum utiče na genetsku strukturu životinja - kaže Milković. - Te promene se najbrže, za čak tridesetak dana, dešavaju kod glodara, a kasnije, kako prolaze godine, i kod krupnije stoke. Imali smo, nažalost, prilike da se u to uverimo. Osiromašeni uranijum najviše se deponuje u vuni i rožnatim tkivima - papcima i rogovima. Verujem da su još kontaminirani i voda i zemljište. Narod po obodu Borovca i Novog Sela i dalje je u kontaktu sa područjem gde su padale uranijumske bombe. Nemoguće im je, nažalost, zabraniti da tu napasaju stoku i prave pojila.

Veterinari iz Bujanovca i Preševa su ih, kaže, samoinicijativno molili da promene paše, da izbegavaju bombardovane terene, ali...

- Neposredno posle agresije, sa stručnjacima VMA i Katedre za radiologiju i radijacionu higijenu Veterinarskog fakulteta u Beogradu, uradili smo istraživanje o uticaju osiromašenog uranijuma na životinjski svet - tvrdi Milković. - Rezultati nam, međutim, nikada nisu predočeni. Niti smo ikada imali neku zvaničnu instrukciju nadležnih da narod upoznamo sa mogućim posledicama.

Gradimir Jovanović

NAĆI ĆEMO I NADLEŽNI SUD

PROJEKTILI sa osiromašenim uranijumom nisu "zaobišli" ni opštinu Vranje, naročito brdo Pljačkovicu. Po rečima Gradimira Jovanovića, predsednika Udruženja uranijumskih žrtava "Pljačkovica 99" i zamenika predsednika Skupštine Vranja, osiromašeni uranijum je najveća tragedija u savremenoj istoriji grada.

- Vranjska groblja se šire, a od 10 novih humki šest su za mlađe od 60 godina - kaže Jovanović. - Verujemo da je sve to posledica uranijumskih bombi. Bio je to zločin s predumišljajem i spremamo se da to dokažemo i na sudu. Ima za to načina, a naći ćemo i nadležan sud. Važno je, sada, da su neki naši stručnjaci i ministri odlučili da se oformi komisija koja će utvrditi istinu o osiromašenom uranijumu u NATO bombama, a zatim i tužiti Alijansu zbog onoga što nam je uradila. Za nas je to veliki podstrek.

PROČITAJTE JOŠ - NATO nas je zasolio smrću

FAKULTET NIJE DOBIO UZORKE

U OVOJ ustanovi, zaposlena sam od maja 2000. godine - kaže profesor dr Branislava Mitrović, docent Katedre za radiologiju i radijacionu higijenu Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. - U vreme NATO bombardovanja nismo ni imali opremljenu laboratoriju. Detektor smo dobili tek 2000, i to kao donaciju američke ambasade u Beogradu. Sa lokaliteta iz opština Preševo i Bujanovac zvanično nikada nismo dobili nikakve uzorke radi određivanja sadržaja radionuklida.