POMAMA za esperantom, jezikom sa latinskim osnovama, koji je predložen za drugi univerzalni međunarodni jezik, usledila je onog trenutka kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila da oni koji uče esperanto u trećem dobu imaju znatno manje šanse obole od Alchajmerove bolesti.

Lakše sporazumevanje sa svim narodima sveta, olakšana putovanja, praćenje modernih tehnologija - sve ovo je dostupno najstarijima već za tri meseca, koliko im je potrebno da uz dva časa nedeljno savladaju esperanto jezik. Uz poštovanje Vukovih pravila, esperantisti se mogu pohvaliti i brojnim drugim prednostima ovog jezika, koji podržava prirodni tok ljudskog razmišljanja i koji je, kako naglašavaju stručnjaci, logičniji od ostalih jezika.

Izučavanjem esperanta u Srbiji se najčešće bavi starija generacija. Prema procenama, u našoj zemlji trenutno ima od 500 do 1.000 esperantista, uglavnom penzionera. Ipak, tačne evidencije nema, s obzirom na to da postoji veliki broj ljudi koji se nisu priključili klubovima (ima ih desetak u Srbiji).

- Učenje esperanta podstiče razmišljanje, zahteva aktivnost mozga i usporava starenje. Nažalost, dok se esperanto u svetu koristi u krugovima mlađih ljudi, kod nas ga uglavnom koriste penzioneri. Ono što ga izdvaja jeste i činjenica da je za razliku od drugih kurseva, esperanto potpuno besplatan - objašnjava Dimitrije Janičić (82), književnik i licencirani esperantista, nadaleko čuven u svetu po svojoj poeziji u prozi na esperantu.

Esperanto je jezički most, preko koga se najvernije prevode književna dela sa različitih jezika. Osnove se mogu savladati i za samo nedelju dana putem brojnih internet kurseva, a u Srbiji su nedavno publikovana i dva rečnika sa oko 100.000 reči. Koristi se i u Savetu Evrope, na brojnim svetskim univerzitetima, ali i u prostorijama udruženja penzionera u samom srcu Beograda, gde se zaljubljenici u jezik koji prevazilazi sve etničke barijere sastaju svakog četvrtka. Tek ih je tridesetak, ali ne odustaju od, kako je Lenjin nazvao esperanto, latinskog proletarijata.

SVETSKI DAN SVESTKI dan esperanta obeležen je 26. jula, kada je održan kongres u Seulu u Južnoj Koreji. Srbiju je predstavljala penzionerka Ljiljana Milenković Sekelj sa unukom Marijom Nešić. Njen nastup imao je za cilj da ukaže na mogućnost rešavanja problema društvenih i jezičkih nejednakosti upotrebom esperanta, ali i da podstakne mlade na izučavanje živog jezika bez barijera.

- Menjam engleski za esperanto - priča Miodrag Mića Stojanović, univerzitetski profesor u penziji koji se esperantom koristi još od pedesetih godina prošlog veka. - Esperanto je neutralan jezik, prilika da sa sagovornikom iz druge zemlje budemo na neutralnoj teritoriji. Ne pričamo ni njegovim, ni mojim jezikom, već univerzalnim esperantom. I dalje ga izučavam, pišem tekstove i naučne radove za kongrese koji se održavaju širom sveta.

Pričama o prijateljstvu, druželjubivosti, gostoprimstvu esperantista nema kraja. Kažu da vas Englez nikada neće sačekati na železničkoj stanici zato što pričate engleski, ali ukoliko s njim kontaktirate kao esperantista, budite sigurni da ste stekli prijatelja za ceo život. Danas se njime najviše govori u Kini i Japanu, i dok su procene da će oko 6.000 jezika nestati, esperanto nastavlja da živi imajući sve više poklonika, makar to bili i samo penzioneri.


OSNOVNA PRAVILA

ESPERANTO ima 30 znakova, a razlika u odnosu na našu abecedu je što su kukice za "š" i "č" okrenute nadole. Esperantisti tvrde da to nije komplikovano, s obzirom na to da svi već znaju oko 500 reči na esperantu, a da toga nisu ni svesni. To su univerzalne reči iz raznih jezika. Gramatika ima svega 16 jednostavnih pravila, ali je potrebna praksa da bi se sve to savladalo. Jezik ima prefikse i sufikse i od jedne reči možete da napravite 50 drugih. Naglasak je na pretposlednjem slogu, a množina se gradi dodavanjem slova "j".