Svaka verzija „Ahtisarija“ svodi se na priznavanje: Kakav plan za KiM bi mogao da bude ponuđen Beogradu

KAKAV god da se predlog za rešenje kosovskog pitanja ponudi Beogradu, a koji bi u svojoj osnovi imao Ahtisarijev plan, čak i da se on nadogradi u više nivoa, od Srbije bi se zahtevalo da makar toleriše postojanje "države Kosovo" ili da je faktički prizna.

Nadzirana nezavisnost, kako ju je 2007. godine krstio finski diplomata i specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, kasnije ovenčan "Nobelom" za mir, podrazumevala je da "Kosovo ima pravo da zahteva članstvo u međunarodnim organizacijama, da zaključuje međunarodne ugovore, da ima zastavu, grb, himnu"...

Ovaj plan predviđao je i da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu pruže dodatna bezbednost, imunitet, garancije protiv eksproprijacije imovine..., pa i više od 40 zaštitinih zona oko najznačajnijih crkava i manastira i istorijskih spomenika. Podrazumevao je i pravo svim izbeglicama i interno raseljenima da se vrate i zahtevaju povraćaj svoje imovine.

Kao nadogradnju Ahtisarijevog predloga, koja bi se smatrala ustupkom srpskoj strani, mnogi su pominjali široku autonomiju severa KiM, proširena ovlašćenja srpskih opština i njihovu horizontalnu povezanost. Na takve predloge albanska strana, po pravilu, gledala je s podozrenjem, videći u tome korak ka podeli Kosova.

Šta bi podrazumevao "Ahtisarijev plan plus, plus", koji je pomenuo predsednik Aleksandar Vučić kao moguću ponudu, u rangu ultimatuma, koji će se do kraja godine naći pred Srbijom i koji će ona teško moći da odbije, a neće smeti ni da prihvati?

Naš nekadašnji šef misije pri Savetu Evrope Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je suština Ahtisarijevog plana bila da se Kosovu prizna nezavisnost, tako da se bilo koja verzija "Ahtisarija", bila ona "plus, plus" ili "deset plus", svodi na priznavanje, što je srpskoj strani problem da prihvati.

Foto I. Radulović

PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred ultimatumom: "Pokušaće da nam daju garancije za EU, ali pod uslovom da priznamo Kosovo"

- Taj "plus" može da se odnosi na položaj srpske zajednice - široka autonimija, entitet, eksteritorijalnost za manastire..., ali u okviru države Kosovo. Pri tome nema govora o ozbiljnoj garanciji koja bi bila ponuđena za ulazak u Evropsku uniju i koja bi bila kompenzacija za priznavanje. U uslovima u kojim se našla EU, otkud mi znamo da neka od članica Unije to ne bi mogla da minira.

Diplomata Branko Branković kaže nam da ne treba prenagliti sa zaključcima dok se ne vidi šta je konkretno "na stolu", jer u diplomatiji često nešto što je danas "da" sutra bude "ne". Ali on je siguran da će biti raznih predloga i varijanti:

- Crvena linija ispod koje mi ne možemo da idemo je priznavanje tzv. Kosova. Mnogi predlozi zavisiće od odnosa onih koji priznaju Kosovo i onih koji ga više ne priznaju, jer nisu bili bezrazložni zahtevi upućivani Beogradu da obustavi akcije za povlačenje priznavanja. Veliki broj zemalja je Kosovo priznalo, našavši se pod ekonomskim i političkim pritiscima, a posle diplomatske akcije Srbije otvaraju oči i vide šta je to što se naziva "državom Kosovo", i da je ona nastala silom. U takvim okolnostima, situacija se menja.

MRVICE KAO NADOKNADA

PLAN sličan Ahtisarijevom predstavljao bi "mrvice" koje ne mogu da budu kompenzacija za odricanje od dela teritorije - smatra bivši ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović:

- Nadoknada bi bila nada da ćemo biti u EU i značila bi dodatne garancije u vezi sa položajem Srba, ali ne u smislu ispunjavanja obaveza Zajednice srpskih opština, već poput one da pravoslavna groblja ne smeju biti vandalizovana.