Policija ne izdaje dozvole starijima od 65 godina da obilaze košnice: Više ne mogu da obiđu pčele

PČELARI, stariji od 65 godina, i dalje ne mogu da izlaze iz kuća i obilaze svoje košnice. Bezuspešni su bili apeli Saveza pčelarskih organizacija Srbije, da se i seniorima omogući kretanje. Iako je Ministarstvo poljoprivrede dozvolilo, a predlog aminovala i predsednica Vlade Srbije, kako kažu u SPOS, u Ministarstvu unutrašnjih poslova su odbili da izdaju dozvole starijim pčelarima. Stručnjaci upozoravaju da bi moglo da dođe do velikog problema sa pčelama, naročito zbog oprašivanja.

- Ima mnogo starijih ljudi, koji se bave ovim poslom, a ne mogu nigde da mrdnu - objašnjava Miloš Bogdanović iz SPOS. - Za razliku od starijih pčelara, mlađe kolege bez problema dobijaju dozvolu i tokom policijskog časa. Neki i za manje od 24 sata. Tu nema mnogo žalbi, da se dugo čeka ili da nisu dobili dozvolu. Veliki problem su nam stariji. SPOS je uputio nadležnima sve argumente, zbog čega bi trebalo da nam odobre izlazak, ali niko nam ništa ne odgovara. Ako tako ostane, sigurno je da ćemo mnogo izgubiti. I mi i država. Jednostavno, neće biti dovoljno oprašivača.

U SPOS žale zbog ovakve odluke Ministarstva unutrašnjih poslova. Zbog toga su pozvali i sve starije pčelare da probaju da nađu mlađe koji bi mogli da im pomognu i da umesto njih obave poslove koji su sada neophodni u pčelinjaku. Pčelari se nadaju da ih država neće zaboraviti kad prođe pandemija i da će im pomoći, kako bi što lakše prebrodili ovu tešku situaciju za sve.

Kako nam je rekao Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS, čak 2.818 pčelara, oko 34,6 odsto Saveza čine stariji od 65 godina. Svi oni gaje 164.930 pčelinjih zajednica. Neodlazak ovolikog broja pčelara na pašnjake uzrokovaće katastrofalne štete. Ne samo što pčelama preti glad, već će biti ugrožena i čitava proizvodnja hrane u Srbiji.

- Oprašivanje će biti ugroženo, pa je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za oko 25 odsto u ovoj godini - upozorava Živadinović. - Uz to, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode ove sezone.

Pčelarstvom se u Srbiji, prema zvaničnim podacima, bavi oko 5,3 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Ima više od 914.000 košnica. Neka predviđanja su bila, da će do 2022. godine, u našoj zemlji biti registrovano oko milion košnica pčela. Skoro tri četvrtine košnica nalazi se na jugu zemlje, a ostatak na severu. Najviše košnica ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, oko 41 odsto.

Kada je reč o gazdinstvima koja se isključivo bave pčelarstvom, njih ima oko 4.000. U Srbiji se godišnje proizvede, u zavisnosti od pašne sezone - od 6.000 do 12.000 tona meda. Najviše se pravi bagremov med, koji je i najtraženiji, a onda suncokretov, livadski, od uljane repice, bagremca.

SELIDBA GLAVNI PROBLEM

PČELARI očekuju da će još veći problem biti kada počne selidba pčela. Bagrem još nije počeo da cveta, a u zavisnosti od rasta temperature, to će biti krajem aprila ili početkom maja. Iz Saveza obaveštavaju pčelare, da je bagrem na mnogim lokacijama izmrzao i da je potrebna puna sloboda pčelarima, u pripremi za pašu i tražnji novih lokacija za selidbu. Kako kažu, MUP ne bi smeo da stopira izdavanje dozvola starijima od 65 i 70 godina, jer će doći do apsolutne katastrofe u pčelinjacima. Već i sad u mnogima pčele gladuju, a celogodišnji prinos se dovodi u pitanje, jer pčelari nisu u mogućnosti da obavljaju pripremu pčela za pašu.