Vladimir Medan: Jedina smo domaća banka koja može da finansira i prati razvojni plan Srbija 2025

J. SUBIN

ponedeljak, 10. 02. 2020. u 11:00

Владимир Медан: Једина смо домаћа банка која може да финансира и прати развојни план Србија 2025

Vladimir Medan, foto D.Milovanović

Lane smo zaradili 75,3 miliona evra, kaže predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke

KOMERCIJALNA banka je u 2019. nastavila rast iz 2018, pa je 2019. sada nova najuspešnija godina u našem poslovanju. Komercijalna banka Beograd, ostvarila je profit od osam milijardi 855 miliona dinara, ili 75,3 miliona evra, a to je novi istorijski rezultat naše kuće.

Ovim rečima započinje razgovor za "Novosti" Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke:

- Možemo da kažemo da smo prošle godine uspešno pomerili sve parametre poslovanja i ostvarili novi rekordan rezultat. Paralelno sa tim, naše banke u Banjaluci i Podgorici, nastavile su sa stabilnim poslovanjem. U Banjaluci KB je realizovala milion i 300 hiljada evra profita, a u Podgorici milion evra. Takođe bitno je naglasiti da su silazni trendovi koje smo imali tokom 2016, 2017. i početkom 2018. u profitabilnosti i produktivnosti Banke, preokrenuti, tako da smo sa 367 milijardi bilansne aktive početkom 2018. kraj 2019. završili sa 433 milijarde dinara bilansne aktive. Za nepune dve godine smo uspeli da ostvarimo rast aktive od 18 odsto i da nepovoljan trend pada tržišnog učešća, koji smo imali 2015, 2016, 2017. zaustavimo, a potom i preokrenemo. Rezultat toga je da smo završili godinu sa oko 10,9 tržišnog učešća, odnosno povećali ga za 0,3 procenta.

* Može li i koliko Komercijalna banka da isprati program razvoja "Srbija 2025"?

- Ojačali smo kapitalnu osnovu i obezbedili da banka može da prati sve značajne projekte iz plana razvoja Republike Srbije za narednih pet godina. Komercijalna banka je jedina domaća banka koja svojim kapacitetom može da finansira i prati razvojne projekte koji se budu realizovali narednih godina u Srbiji i regionu. Ovo kažem, s obzirom na našu regionalnu prisutnost, budući da smo jedina banka sa sedištem u Beogradu koja ima ćerka banke u regionu. Ukupan kapital uvećan je za 17 odsto i porastao je sa 64 milijarde na 75,3 milijarde dinara.

* Ukoliko vam zatraže novac za razvojne projekte, koliko možete da odvojite?

- Možemo da pratimo sve klijente, do sto miliona evra. Moguće je i više, ali to je nešto što ulazi u zonu politike upravljanja rizicima i pojedinačnim izloženostima banke. Želimo da izbegnemo da Komercijalna banka pod bilo kojim okolnostima bude zavisna od samo jednog, ili nekoliko kreditnih klijenata. Ako imamo u vidu da se gotovo svi veći projekti u zemlji kreću u rasponu od 50 do 100 miliona evra, banka može bez problema da ih podrži i odgovori na njih. Takođe, možemo nastupiti i kao nosioci konzorcijuma sa 50 odsto u finansiranju nekog projekta, sa jednom ili više banaka, tako da kroz ovaj model možemo da finansiramo i projekte do 200 miliona evra, što predstavlja sve značajnije projekte, uključujući i infrastrukturne.

* Može li država da bude dobar gazda u bankarstvu?

- Postavljati pitanje vlasništva je teoretsko pitanje. Ključ je da li se institucijom rukovodi na dobar ili loš način. Prema tome, ne možemo da govorimo da li je neki vlasnik dobar ili ne, odnosno manje ili više efikasan. Možemo da govorimo da li je vlasnik poverio upravljanje insititucijom kredibilnim ljudima, koji će tu instituciju znati da vode na uspešan način ili ne, odnosno da li govorimo o uspešnom ili neuspešnom menadžmentu koji sprovodi tu poslovnu politiku. Samo pitanje vlasništva je teoretska diskusija efikasnosti različitih oblika kapitala i pitanjem ulaska u vlasništvo ponovo ćemo doći do toga koji je kapital efikasan, a koji ne. U različitim istorijskim okolnostima smo imali i različite odgovore, kroz rezultat poslovanja. Nekada je i privatni kapital rukovođen samo profitom neefikasan, što i dovodi do cikličnih kriza koje se u krajnjoj liniji ispravljaju državnim intervencionizmom. Poslednju takvu krizu smo imali 2008. godine koja je krenula iz SAD i prelila se na ceo svet, a neutralisana je upravo podržavljenjem najznačajnijih finansijskih i privrednih subjekata.


PROČITAJTE JOŠ: Da li i koliko mini hidroelektrane utiču na životnu sredinu?


* Kažete da nije dobro da nekoliko privatnih vlasnika poseduje banku. Zašto?

- Kada govorimo o banci pitanje razuđenosti kapitala u bankarskoj strukturi jeste pitanje stabilnosti i nezavisnosti prilikom donošenja odluka, pošto nije dobro da nekoliko privatnih vlasnika budu vlasnici banke. Zato regulatorno telo, u našem slučaju NBS, odobrava sticanje vlasništva u bankama i drugim finansijskim institucijama od preko pet odsto, jer često se događalo da upravo taj privatni kapital, rukovođen nekim drugim svojim privatnim interesima, dovede banku u problem. Tako postavljanje pitanja efikasnosti vlasništva jeste zamene teza koji kapital je efikasniji. Jer, kada govorimo o tome zašto nešto nije dobro, govorimo o vulgarizaciji uticaja, a ako tako postavimo hipotezu, možemo je postaviti takođe i u delu da li će jedan vlasnik ili više njih, koji poseduju i banke i druge kompanije, u uslovima krize dovesti u pitanje svoje druge biznise, ili će spasavati banku. Banka je drugačija od drugih biznisa, one čuvaju depozite, štednju građana, institucije su koje obezbeđuju platni promet, pa samim tim njihova logika i stabilnost su mnogo značajnije za širu zajednicu od bilo koje druge finansijske institucije ili kompanije.

* Šta ćete ponuditi klijentima u 2020?

- Nastavljamo tradiciju unapređenja i uvođenja novih segmenata elektronskog bankarstva, odnosno mobilnog bankarstva, e-banking i uvođenje plaćanja preko mobilnih telefona, gde umesto platne kartice koristite mobilni telefon. U tom segmentu smo u korak sa svim savremenim svetskim bankarskim tendencijama i svakom korisniku pristupamo pojedinačno. S druge strane, nismo zaboravili ono što je tradicionalno srpsko tržište. Imamo najveću mrežu ekspozitura na teritoriji Srbije, gde zadovoljavamo onaj deo naših klijenata koji žele da koriste tradicionalnu bankarsku uslugu.

Foto A.Stanković

* Komercijalna banka važi za šampiona devizne štednje?

- Imamo zadovoljne klijente, što je u krajnjoj liniji i suština našeg postojanja i poslovanja. Imamo povećan obim štednje u Komercijalnoj banci i tokom 2019, na milijardu i 800 miliona evra sa stanjem 31. decembra 2019, a to je povećanje u odnosu na prošlu godinu od 85 miliona evra. To pokazuje da se naši klijenti osećaju sigurno i komforno. Da svoje poslovanje, bogatstvo i ušteđevinu poveravaju Komercijalnoj banci. Mi sa svoje strane činimo sve da oni u svakom trenutku, na brz i efikasan način, raspolažu svojim sredstvima.

* Nezaobilazno je i pitanje privatizacije. Moramo li da prodamo uspešnu domaću, državnu banku?

- To je ono o čemu smo više puta govorili. To je pitanje za akcionara. On odlučuje o svom kapitalu. Odluku će akcionar doneti u narednom periodu. Bitno je reći da je banka stabilna, sigurna, i da ostvaruje profit.


PRODUKTIVNOST

KAD govorimo o produktivnosti, aktivi po zaposlenom, možemo reći da smo od početka 2018. godine sa 130 miliona dinara po zaposlenom, uspeli da povećamo našu aktivu na 158 miliona i tu smo, dakle, imali realan rast od 22 odsto - ističe Medan.


EKSPOZITURA U DRVARU

KOMERCIJALNA banka je otvaranjem ekspoziture u Drvaru nastavila da prati napore na povećanju privrednih aktivnosti u Republici Srpskoj i BiH. Približili smo se našim budućim klijentima u Drvaru. Otvaranjem ekspoziture napravili smo dve stvari. Simboličan gest zapošljavanja nekoliko ljudi u banci, ali mnogo značajnije je da ćemo kreditnom aktivnosti u narednom periodu, kroz finansiranje poljoprivredne proizvodnje, doprineti stvaranju ekonomski održivog ambijenta u tom području. Svi radnici u novoj "Jumkovoj" fabrici otvorili su račune u Komercijalnoj banci, što je jedan simboličan gest.

Komentari (2)

satoshi

10.02.2020. 12:04

daju narodne pare na kamatu i zarade godisnje na nase pare 70miliona evra a narodu odrzavanje racuna

Skene

11.02.2020. 14:00

Meni je ovaj tekst sasvim ok. Domaće jake firme se ne prodaju. Prodaju se samo rupe bez dna...