Banke drastično smanjile kamate na štednju

S. MORAVČEVIĆ

03. 03. 2014. u 21:08

Domaće banke u prva dva meseca drastično smanjile godišnje stope na deviznu štednju. Za oročenje na godinu dobijaju od 1,5 do 2,17 odsto

BANKE su drastično smanjile kamate na štednju, tačnije u odnosu na januar, u februaru su ih prepolovile. Tako se sada zarada štediše na oročene evre na godinu dana kreće u proseku od 1,50 do 2,17 odsto, po viđenju od 0,01 do 0,3 odsto. Tako smo se za manje od godinu dana približili kamatama koje važe u okruženju pa i u Evropskoj uniji. Bankari najavljuju i dalju tendenciju obaranja kamata na položene uloge, ali i na kredite.

Građani su do sada kod banaka položili oko 8,7 milijardi evra. Mnogi stranci su ulagali u naše banke zbog visokih kamata koje su dostizale u proseku od 4,5 do šest odsto, a pre pet, šest godina i devet pa i 11 odsto na godišnjem nivou.

- Doprinoseći pozitivnoj konkurenciji na bankarskom tržištu, Narodna banka Srbije podseća da je svojom inicijativom uticala na optimiziranje nivoa kamatnih stopa na štednju radi smanjenja cene izvora sredstava. To je omogućilo započeti pad kamatnih stopa na plasmane banaka i povećalo dostupnost finansijskih sredstava privredi i građanima - navode u centralnoj banci.

Kamate na najatraktivnije uloge u evrima, kako kažu u Sosijete ženeral banci, niže su nego ranijih godina. Nove kamatne stope za oročene depozite u evrima i dinarima promenjene su u skladu sa tekućim promenama na tržištu.

- U poslednja tri meseca sve banke su smanjile kamatne stope na štednju. Sosijete ženeral banka postupa u skladu sa preporukom NBS, što znači da prioritet daje sigurnosti ulaganja građana i dugoročnog poslovanja, a ne povećanju izvora sredstava, koje bi bilo zasnovano na visokim kamatnim stopama. Praksa je pokazala i da su građani evidentno promenili kriterijume za odabir banke u kojoj će štedeti, kao i da to više nije visina kamatne stope, već prvenstveno sigurnost uloga, objasnio je Vučinić.

Suštinski, smanjenje kamata na depozite može da utiče na smanjenje stopa na kredite, ali ne u istom periodu već tokom vremena, dugoročno gledano uzevši u obzir i makroekonomske elemente (kretanje NBS referentne stope, kursa, stope inflacije).

POVOLJNIJE U DINARIMA


- POSLEDNJE računice pokazuju da je u poslednjih godinu dana novac isplativije čuvati u domaćoj valuti. Zbog relativno velike razlike u kamatama i uz stabilnost kursa, računicu uglavnom ne narušava ni povremeno slabljenje domaće valute. Činjenica je da je štednja u dinarima praktično tri puta povoljnija nego u evrima, a odnos kamata na oročene depozite govori u prilog sve većoj atraktivnosti dinarske štednje. Treba imati na umu da je namena štednje da se očuva vrednost novca, što opet znači i da je potrebno da iznos kamate bude viši od stope inflacije, pa ukoliko je kretanje kursa nepredvidivo, to može da napravi problem i zbog toga treba voditi računa da svaka štednja ima namenu - navodi Vučinić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Toma

03.03.2014. 21:23

To će biti samo pred izbore, a šta posle, teško nama. Posle će da se nađu neki izgovori što će kamate biti veće.

Kole

03.03.2014. 22:21

@Toma - Niste razumeli. Smanjili su kamate koje dobijete na Vasu stednju. Nisu oni smanjili kamate ako treba da pozajmite novac od njih. I dalje ce Vas "oguliti" ako vi uzmete od njih pozajmicu. Nista ne brinite - redovno stanje :)

Ljubiša

04.03.2014. 01:30

To je indikator aktivizma srpske privrede. Banke su otvorile makaze opterećenja prema dužnicima. Može im se. Ovde bankari ne razumevaju tzv. vremensku preferenciju novca. Štediše. Snaći će se.

lala

04.03.2014. 09:05

Uzmite kredit kalkulator neke banke i videcete da i kredit indeksiran u evrima za 5-6god. otplate su ogromne kamate,na uzetu sumu vratite oko 50% sto je po meni zelenasenje a ne kreditiranje.

duki

04.03.2014. 10:08

To znači da od naše štednje jedino banke imaju korist,povući ću moju štednju.

zika

04.03.2014. 16:39

Ne bih se iznenadio da uskoro štediše plaćaju bankama kamatu . Vreme je da se kompletna devizna štednja povuče i da se ne dozvoli očigledna pljačka i banaka i države . Cene na malo rastu 10% ,a kamata 1,5% . Jedino tako će se nadležni opametiti i shvatiti da devizna štednja čini veliki deo deviznih rezervi . I da bez devizne štednje država ide u bankrot .