Hram u punom sjaju već dogodine

RADOVI na postavljanju mozaika u Hramu Svetog Save na Vračaru, posle završetka ukrašavanja velelepne kupole, biće nastavljeni dekoracijom oltarske apside - zidnih površina od glavnog kubeta do oltara. Reč je o poslu koji će uz ikonostas i prateće celine biti završen 2019. godine, kada će Srpska crkva obeležiti 800 godina svog postojanja.

Pripreme za novi graditeljski i umetnički izazov u najvećoj crkvi srpskog naroda u punom su jeku. Gigantska skela sa koje su neimari postavili 40 tona mozaika pod glavnu kupolu, već je premeštena na novu lokaciju - naspram glavnog ulaza u Hram. Ona će biti oslonac za dekorisanje više od 2.000 kvadrata pandantifa i oltarske apside, kojom će dominirati lice Hrista Spasitelja. Ovaj posao trenutno je najvažniji jer će on pred očima posmatrača povezati mozaički ukras od krova do nultog nivoa.

U Patrijaršiji SPC ne kriju nadu da će i ovaj segment gigantskog posla na završetku zavetnog hrama biti okončan uz pomoć ruske donacije.

PROČITAJTE JOŠ: ČESTITAMO: Karađorđevići dobili naslednika, odjekuju zvona sa Hrama Svetog Save

- Postoje jasne naznake da će ruska strana finansirati i ovu fazu radova. Bez obzira na to, pripreme traju i posao neće stati. Reč je o složenom i skupom poslu, jer postavljanje kvadratnog metra mozaika košta oko 3.500 evra. Oltar je najsvetije mesto u pravoslavnom hramu i radujemo se što će uskoro biti završen - navode u sedištu Srpske crkve, naglašavajući da se u finansiranje završetka radova na Hramu poslednjih godina uključila i Vlada Srbije.

KRAJEM prošle godine tako je iz budžetskih rezervi izdvojeno 1,2 milijarde dinara, kako bi se ubrzali neophodni poslovi na završetku radova.

Istovremeno sa pripremama za nastavak ukrašavanja zidova traju i pripreme za ostale radove. Sveti sinod nedavno je usvojio i rešenje budućeg ikonostasa, koji bi takođe trebalo da bude završen do sledeće godine. U njemu će po pravoslavnoj tradiciji biti smeštene ikone Hrista, Bogorodice i svetitelja. U Hramu gotovo neprekidno traju kamenorezački i drugi zanatski poslovi, koji su zbog veličine crkvenog broda gotovo nevidljivi za oči posmatrača.

Kreator i glavni tvorac impresivnog mozaika vračarskog hrama, čuveni ruski umetnik Nikolaj Muhin, još prošle godine je izrazio želju da njegov tim nastavi sa radom i na oltarskoj apsidi. Grupa njegovih mozaičara pripremila je sve potrebne skice i proračune, kako bi mogla da nastavi rad na dekorisanju. U Muhinovom ateljeu u Moskvi, gde je "rođeno" i Vaznesenje iz glavnog kubeta, sve je spremno za izradu novih kvadrata dekoracije.

KTITOR glavne kupole vračarskog hrama je ruska kompanija "Gaspromnjeft" koja je za ovaj posao izdvojila četiri miliona evra. Volju da pomogne iskazala je i ruska federalna Agencija "Rosotrudničestvo", koja je koordinator projekta. Pomoć Rusije u završetku vračarske svetinje temelji se na obećanju koje je prilikom posete Beogradu dao ruski predsednik Vladimir Putin.

Prema gruboj računici koju je pre nekoliko godina izvelo Društvo za podizanje Hrama Svetog Save, za potpuni završetak svih većih radova potrebno je još najmanje 15 miliona evra, a ovaj posao u najboljem slučaju mogao bi da bude okončan 2022. godine. Obnova zasada teče prema predviđenoj dinamici u čijem je središtu 2019, kao godina jubileja.

Foto Z. Jovanović

Foto Z. Jovanović

LIFTOM POD KUPOLU

HRAM Svetog Save 2019. godinu dočekaće i sa dva lifta namenjena posetiocima ove svetinje. Hodočasnici, turisti i gosti Beograda, pomoću njih moći će da izbliza vide mozaik kupole, kao i da izađu na galeriju visoku 60 metara, koja okružuje glavnu kupolu. Ovo mesto, već se naslućuje kao savršeni vidikovac na prestonocu, tako da će biti i jedno od nezaobilaznih turističkih destinacija u Beogradu.

Foto Z. Jovanović

DOKAZ ZAJEDNIŠTVA

OSNOVNA ideja podizanja Hrama Svetog Save jeste zajedništvo celog srpskog naroda. Poslednjih godina ona je nadograđena svepravoslavnom simbolikom, koja u svojoj osnovi ima duboke korene srpsko-ruskog prijateljstva. Pomoć ruske crkve i države tumači se kao potvrda drevnih duhovnih veza dvaju naroda. To, međutim, nije uticalo na jaku svest o obavezi srpskog naroda da se oduži Svetom Savi. Hram se velikim delom finansira od dobrovoljnih priloga građana Srbije i iz dijaspore.