Đuro Perić: Znao sam sve Titove tajne

MNOGE poruke za Tita i danas su tajna. Ali, ne i za poslanika PUPS-a Đuru Perića. Kroz njegove ruke prošli su brojni papiri, otkriveno je na stotine šifri... Kao kriptolog tumačio ih je na "putovanju mira" brodom "Galeb", gde je put Afrike pošao zajedno sa Brozom.

Pola veka kasnije, Perić sedi u poslaničkim klupama i bavi se nekim sasvim drugim temama, a za "Novosti" se seća tih dana.

Pripremao se "Galeb" da iz Splita zaplovi u svet. Bila je 1961. godina. Perić se bavio kriptologijom.

- Završio sam školu u Temerinu i počeo da radim u kripto birou. Šef mi je bio predratni profesor matematike i fizike Gabrijel Perpar. On je idejni tvorac našeg prvog kompjutera, zvanog CER 10 - seća se Đurić šta mu je obezbedilo ulaznicu za "Galeb".

Pročulo se šta sve kriptolozi mogu, kakve su sve poruke čitali, koje su sve podatke "presreli". Pojavili su se i šifreri teleprinteri. Odluka je pala, sve se to mora isprobati na velikim daljinama. Perić se ukrcao na brod - zajedno sa Titom i Jovankom. Zajedno sa malim "Galebom", kao pomoćnim plovilom, i "Lovćenom", koji je bio brod magacin, krenuli su ka Gani.

- Tito je sa najbližom pratnjom bio u posebnom delu broda. Ali, često smo ga viđali. Sećam se da je satima umeo da šeta palubom. Nekad sam, nekada sa Jovankom. A najviše vremena provodio je sedeći za stolom, na kojem su stolnjak držale štipaljke, da ga ne odnese vetar. Pisao je bez prestanka - priča Perić.

Do prve stanice - Gane, ekspediciji je trebalo 14 dana. Videli su samo more. Od kopna samo ćošak Gibraltara, jedne noći. Konačno su se usidrili u Akri. Tito je otišao u rezidenciju. Iz Beograda je u sred noći stigla depeša. Perić je morao da je odnese Titu.

- Dovezem se do rezidencije. Sviram kolima kada sam došao na kapiju, ali niko ne odgovara. Uđem, kada duž puta koji vodi do zgrade vojska Gane, koja treba da čuva Tita, spava. Pokrili se šinjelima, odložili puške. Prođem do Titove sobe, dam depešu našem generalu koji je bio ispred i kažem da ovi spavaju. On me ostavi da čuvam Tita i ode da ih budi - seća se Perić.

Naredna stanica bila je Togo. Nju pamti po tome da je predsednik ove zemlje svakom članu posade dao po džak od 50 kilograma sirove kafe. U ovoj zemlji "mornari" su ponešto i pazarili. Gledali su šta su kupili, kad pojavi se Tito.

- Koliko si to platio? - pita jednog koji je držao mali tranzistor.

- 40 dolara - odgovori mu.

- Mogao si to jeftinije da kupiš u Beogradu - nasmeja se Tito.

Ređali su se Gvineja, Mali, Maroko, Eritreja... Stizale su prepiske Hruščova i Tita o ubistvu Patrisa Lumumbe. Pre Zimbabvea stigla je poruka da predsednik moli da Tito na tle izađe predveče, jer je bio ramazan.

- Bili smo već maltene stigli. I onda Tito smisli plan. Idemo svi da pecamo. Tada sam ga prvi put video u kratkim pantalonama. Upecao je na tonu ribe - seća se Perić.

Sa "Galeba" pamti i anegdotu o viskiju. General Žeželj, Perićev šef na brodu, kupovao je ovo piće gde god je stigao i slao ga svima u SFRJ - od posluge u "Karađorđevu" do članova vlada. Jedan je otišao na adresu Steve Krajačića, ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, koji je voleo da uživa u raskoši. On je, misleći da je poklon od Tita, poslao poruku na brod. Perić ju je dešifrovao. Pisalo je:

- Dragi Tito, hvala ti što na tako bitnom državnom zadatku misliš na mene. Samo me čudi što si mi poslao ovaj kočijaški viski.

Njemu je zapao slabi "Žorž peti", a Tito se, kada je pročitao poruku, našalio:

- E, baš mi je drago što je baš on dobio to piće.

Negde posle mesec i po puta, Perić je dobio zadatak da ode u Pariz, gde će biti i predsednik Laosa. Trebalo je da uzme himnu ove zemlje, jer su njeni zvaničnici uskoro nameravali da posete Beograd, a naši nisu imali muziku. To je uradio i vratio se za Srbiju. Tamo se mnogo toga promenilo dok je on plovio "Galebom" - dok je bio oko Kanarskih ostrva rodio mu se i sin.

Nekoliko meseci kasnije pozvan je na zvaničan prijem. Od Tita je u znak zahvalnosti dobio sat "šafhauzen" sa posvetom - Tito. A išao je na prijem misleći da će mu zameriti što nije uspeo da za Broza nabavi film "Aleksa Dundić". Ili što je po povratku iz Pariza u avion kojim je leteo kao specijalni kurir primio čuvenog fudbalera Vladicu Popovića, koji nije imao mesto.