CENTAR HRIŠĆANSTVA U NIŠU: Hrišćanska vaseljena 5. oktobra 2013. slegla se u rodni grad cara Konstantina - drevni Naisus

Rade Dragović

05. 12. 2020. u 20:00

ЦЕНТАР ХРИШЋАНСТВА У НИШУ: Хришћанска васељена 5. октобра 2013. слегла се у родни град цара Константина - древни Наисус

Foto SPC

SVETI arhijerejski sabor Srpske crkve, zajedno sa državom, proglasio je 2013. - godinom Milanskog edikta. U čast obeležavanja jednog od najvažnijih datuma u istoriji hrišćanstva Srbija, SPC i grad Niš, kao rodno mesto Svetog cara Konstantina, bili su domaćini centralne proslave velikog jubileja.

Patrijarh Irinej je u ovaj događaj univerzalnog hrišćanskog, vaseljenskog karaktera, uložio veliki trud, a autoritetom Srpske pravoslavne crkve i svojim ličnim ugledom obezbedio mu je i dostojan nivo. Centralnu proslavu održanu u tri grada - Nišu, Beogradu i Podgorici, održanu od 3. do 9. oktobra uveličali su vaseljenski patrijarh Vartolomej, ruski patrijarh Kiril, poglavar Jerusalimske patrijaršije Teofilo Treći, mitropolit varšavski i sve Poljske Sava, poglavar Kiparske crkve Hrizostom Drugi, predstojatelj Grčke crkve arhiepiskop Jeronim i poglavar Albanske pravoslavne crkve Anastasije.

U BEOGRAD je doputovao lični izaslanik arhiepiskopa kanterberijskog primata Anglikanske crkve Džastina Velbija, biskup Majkl Skot Džoint. Molitveno učešće u velikom događaju uzela je i visoka delegacija Rimokatoličke crkve, a manifestacijama su prisustvovali i zvaničnici Islamske zajednice Srbije.

Jubilej događaja iz 313. godine, koji je označio prekretnicu u toku istorije crkava i država, prepoznale su kao priliku da ojačaju svoju poziciju u hrišćanskom svetu. Sveti arhijerejski sabor tim povodom izdao je posebnu poslanicu:

- Mi i danas nosimo svoj krst. Krstom Hristovim pobeđujte svaki greh i svako zlo, pre svega u sebi samimima, boreći se poput Svetog cara Konstantina, neodstupno kao dobri vojnici Isusa Hrista. I nikada svetu veru ne prodajte za večeru ovoga sveta. Držite se Crkve Hristove, svetoduhovske majke svoje, jer je Crkva nepobedivo telo Hristovo, koje je kroz sve vekove istorije pobeđivalo, pobeđuje i pobediće svepobednom silom Svete Trojice, Boga živoga koji tvori čudesa - navedeno je u "konstantinovoskoj" poslanici Sabora SPC koju je potpisao patrijarh Irinej.

KOLIKO je poglavaru Srpske crkve bio važan ovaj događaj svedoči da je u njegovoj pripremi učestvovao gotovo od prvog dana na mestu patrijarha. Zajedno sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem bio je kopredsednik Organizacionog odbora proslave.

Svakog visokog gosta iz pomesnih pravoslavnih crkava lično je dočekao na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla".

- Ovo je zaista istorijski događaj, jer je pre 1.700 godina rimski imperator Konstantin potpisao dokument koji je ne samo legalizovao hrišćanstvo, već i uspostavio osnovu posebnih odnosa crkve i svetovne vlasti. Taj model je kasnije razvijen u Vizantiji, da bi postao fundament civilizacijskog razvoja Evrope - kazao je po dolasku u Srbiju ruski patrijarh Kiril.

On se osvrnuo i na današnji položaj hrišćana u sve sekularnijoj Evropi:

- DANAS kada neki dovode u sumnju aktuelnost ovog hrišćanskog izvora evropske civilizacije, mi, pravoslavne crkve i svi hrišćani Evrope, moramo pomoći našim savremenicima da razumeju i osete koliko je ovaj izvor važan u formiranju duhovnog i moralnog profila Evropljana.

POMEN PATRIJARHU PAVLU

KOLIKO poštovanje u pravoslavnom svetu uživa pokojni patrijarh Pavle videlo se i 2013. godine u Nišu. Nijedan od poglavara pomesnih pravoslavnih crkava nije propustio da naglasi Pavlovu molitvenost, monašku skromnost i mudrost kojom je upravljao crkvom. Najsnažniju vezu patrijarh Pavle za života imao je sa Ruskom pravoslavnom crkvom, što je potvrdio i ruski patrijarh Kiril. Po dolasku u Beograd, pravo sa aerodroma - svečanog dočeka i konferencije za štampu - zaputio se u manastir Rakovicu. U skromnom manastiru, na grobu patrijarha Pavla, Kiril se pomolio, a zatim odslužio pomen.

U čast visokih gostiju 5. oktobra služena je doksologija u beogradskoj Sabornoj crkvi. Ne pamti se da je katedralna prestonička crkva bila ispunjena tolikim brojem najviših crkvenih velikodostojnika. Pod njenim svodovima stajali su bratski, jedan do drugoga, četiri patrijarha, pet arhiepiskopa - poglavara pomesnih pravoslavnih crkava, 16 stranih mitropolita i episkopa i 22 srpska arhijereja, kao i više od 20 predstavnika drugih crkava i konfesija.

Bratski pozdrav uputio im je domaćin - srpski patrijarh Irinej:

- Ovo je jedinstvena prilika za nas pravoslavne da se okupimo, bliže upoznamo i sagledamo prilike i vreme u kome živimo, a u kome se osporavaju mnoge hrišćanske vrednosti. Molimo se Bogu da blagoslovi naše želje, a naše je da učinimo prve korake ka zbližavanju i jevanđeljskom dijalogu.

GRAD na Nišavi je 5. oktobra 2013. godine bio centar hrišćanstva. Prostrana hrišćanska vaseljena preko svojih patrijarha i arhijereja slegla se u rodni grad cara Konstantina - drevni Naisus - da obeleži jubilej prekretnog događaja ljudske civilizacije.

Suština i srce proslave bila je Sveta liturgija koja je služena ispred niškog Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Službu je predvodio patrijarh vaseljenski Vartolomej, uz sasluženje ostalih crkvenih poglavara i to na pet jezika - srpskom, crkvenoslovenskom, grčkom, ruskom i arapskom. U njoj je učestvovalo i 20 srpskih arhijereja i velikodostojnika, kao i 15 igumana najznačajnijih srpskih manastira. Događaju je prisustvovalo oko 15.000 vernika iz svih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva. Državu su na liturgiji predstavljali predsednik Tomislav Nikolić, predsednik Srpske Milorad Dodik, premijer Ivica Dačić, ministri, predstavnici Vojske Srbije, kao i diplomatski kor.

- Stojimo čvrsto i smerno, stojimo sa strahom, da se pojavi Božija sila u nama, jer pobeđuje vera naša koja pobedi svet, pobeđuje Hristos koji izađe pobeđujući, da pobedi i pobediće.

Amin - poručio je u svojoj besedi patrijarh vaseljenski Vartolomej, šaljući blagoslov hiljadama vernika koji su se slegli u Niš.

PROSLAVA 1.700 godina Milanskog edikta nastavljena je sutradan u Podgorici. Visoke goste primili su predsednik i premijer Crne Gore Filip Vujanović i Milo Đukanović, a potom je održana impresivna svečana akademija. Centralni događaj - osvećenje velelepnog Hrama Hristovog Vaskrsenja - bio je zakazan za 7. oktobar.

Bio je to događaj koji Crna Gora nije videla. Osmorica poglavara pravoslavnih crkava na jednom mestu, više desetina arhijereja sa svih strana sveta, kao i neprebrojivo sveštenstvo i monaštvo odslužili su prvu liturgiju u novom hramu. Česticu moštiju u Presto stavio je patrijarh Vartolomej, dok je ruski prvojerarh Kiril osvetio njegove zidove. Najveća podgorička crkva, tako, od svog podizanja ima ne samo značaj za Crnu Goru i njen glavni grad, već i svepravoslavni značaj.

- Ovaj hram je jedinstven u građevinskom i arhitektonskom ostvarenju. U svom donjem delu sagrađen je od velikih kamenih ploča iz Crne Gore, koje jasno pokazuju snagu i čvrstinu, ali i lepotu kamena crnogorskog. Ovaj hram je dakle autentično dobro Crne Gore. Ostatak kamena, stigao iz prijateljskih država. Zato je ovaj hram svojom suštinom i vrednost pravoslavne vaseljene - rekao je u svojoj besedi na svečanoj akademiji mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Sutra: USPOSTAVLjANjE POVERENjA S PAPOM

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)