DRHTE OD ATOMSKIH BOMBI, A ISPALJUJU REDOM EKONOMSKE: Nesagledive posledice po celu planetu od Drugog svetskog rata

Dubravka Savić

26. 06. 2022. u 10:00

BROJNI "paketi" sankcija kojima Zapad obasipa Rusiju zbog operacije Moskve u Ukrajini nezapamćeni su, i po obimu i po koordinaciji, od Drugog svetskog rata prema jednoj svetskoj sili.

ДРХТЕ ОД АТОМСКИХ БОМБИ, А ИСПАЉУЈУ РЕДОМ ЕКОНОМСКЕ: Несагледиве последице по целу планету од Другог светског рата

Kuba, Foto AP

Iako je kazneno "oruđe" Zapada u obračunu sa "nepodobnim" državama i pojedincima odavno već iskusio veliki deo čovečanstva, uključujući i naše sugrađane, ove sankcije uvedene Rusiji više su od zapadnih ekonomskih "alata" za geopolitičke svrhe. One su izraz sistemskog rivalstva koje već dejstvuje diljem planete kao ekonomska atomska bomba.

- Upravo posmatramo kako se upotreba ekonomskih alata za izbegavanje nuklearnog rata trenutno odigrava u odnosima pojedinih velikih sila sa Rusijom. Odnose između ključnih sila će pre svega oblikovati ekonomski rat, pošto će one pokušati da izbegnu direktni sukob i odbrane se od upotrebe nuklearnog oružja, jer mogu lakše da iskoriste zavisnosti u ekonomiji kako bi vršile pritisak na druge - navodi DŽonatan Hakenbroh, saradnik za politiku Evropskog saveta za spoljne odnose.

S obzirom na to da ti "alati" uključuju sve, od trgovinskih sporazuma, preko ograničenja na uvoz, bojkota, do ulaganja u stratešku konkurentnost i propisa osmišljenih da promene ponašanje kompanija, sankcije Zapada Rusiji su kombinacija ciljanih mera protiv oligarha, ogromnih finansijskih ograničenja, kao i dugoročnih, trgovinskih. Budući da to predstavlja, zapravo, ekonomski rat najmoćnijih, ruski "paketi" ne samo da se vraćaju kao bumerang isporučiocima već se njihov sadržaj i globalno preliva.

Sirija, Foto AP

Energetska zavisnost Evrope od Rusije pokazala je svu ranjivost Starog kontinenta, pa ostaje ključno pitanje koliko će dalekosežne biti lekcije koje će on izvući iz transatlantskog solidarisanja. Pojedini važni proizvodni i lanci isporuka veštački su poremećeni, raste globalna inflacija, a međunarodno finansijsko tržište nastavlja da se koleba, slabeći globalnu ekonomiju. Ne samo Moskva već i veliki deo čovečanstva, uključujući i drugu svetsku ekonomiju sveta, protivi se sankcijama:

- Realnost ponovo pokazuje da su sankcije kao bumerang i batina sa dva kraja. Politizacija svetske ekonomije, njeno pretvaranje u instrument i oružje, korišćenje dominantne pozicije u svetskom finansijskom sistemu radi proizvoljnog uvođenja sankcija, u krajnjem ishodu nanosi štetu ne samo svetskoj zajednici nego i onima koji ih iniciraju - upozorava kineski predsedni Si Đinping.

Zapadne zemlje, predvođene Sjedinjenim Državana, međutim, forsiraju sankcije, svoje glavno spoljnopolitičko "oruđe" u posthladnoratovskom svetu. Iako prema povelji Ujedinjenih nacija samo Savet bezbednosti UN ima mandat međunarodne zajednice da primeni kaznene mere koje moraju da poštuju sve države članice UN, u praksi tokom prošlog i ovog veka u tom pogledu prednjače zapadne zemlje, pre svih Amerika.

Ilustracija V. N.

SAD održavaju sankcije protiv više desetina država kao sredstvo postizanja svojih spoljnopolitičkih ciljeva u formi embarga na oružje, ograničavanja strane pomoći, uvozno-izvoznih ograničenja, zamrzavanja sredstava, povećanja tarifa, negativnog glasanja u međunarodnim finansijskim institucijama, povlačenja diplomatskih odnosa, osporavanja viza, prekida letova, zabrane kredita, finansiranja i investicija. SAD istrajavaju, uprkos tome što se mnogi analitičari slažu da su one pre neuspešne nego uspešne. Maksimalni pritisak sankcija SAD nije uspeo da promeni politiku Iraka, Irana, Venecuele, Kube, Severne Koreje, samo je naneo štetu civilima.

- Široka upotreba ekonomskih sankcija predstavlja jedan od paradoksa savremene američke spoljne politike. Često su kritikovane, čak ismevane - ocenjuje studija američkog instituta "Brukings".

SR Jugoslavija, Foto N. Živanović

Jer, jednostrane sankcije, primećuje se, imaju tendenciju da nameću veće troškove američkim firmama nego ciljanim, a pokušaj primoravanja drugih zemalja da se pridruže sankcijama trećim stranama koje nisu voljne da sankcionišu metu nanosi ozbiljnu štetu različitim interesima spoljne politike SAD. To se upravo desilo kada su uvedene sankcije protiv inostranih firmi koje su prekršile odredbe američkog zakonodavstva koje se odnosi na Kubu, Iran i Libiju. Sankcije, tako, koštaju američke kompanije milijarde dolara godišnje zbog izgubljene prodaje i povraćaja investicija, a hiljade radnika koštaju posla. Tako je i sada:

- SAD i Evropa su znali da uvođenje sankcija protiv Rusije zbog događaja u Ukrajini neće moći da prođe bez posledica po energetsko tržište - priznao je predsednik SAD DŽozef Bajden, rekavši da je od početka ruske operacije u Ukrajini cena benzina u SAD porasla u proseku dva dolara, a u mnogim zemljama još više.

Dok SAD, uprkos svemu, ne odustaju od sankcija, Kremlj ih karakteriše kao ekonomski rat kakvog nije bilo, dok analitičari preciziraju već uočljive gubitnike i dobitnike.

Ekonomije u razvoju posebno su zabrinute zbog nestašice osnovnih dobara, pa će morati da se nose sa odlivom kapitala ka sigurnim utočištima u razvijenim ekonomijama, uz manje šanse da privuku globalne lance snabdevanja i proizvodnje. Stoga su se mnoge zemlje u Africi, štiteći svoje interese, uzdržale na glasanju u Generalnoj skupštini UN o Ukrajini. Na potezu je, čini se, zakon jačeg.

- Sve veći udeo svetske trgovine će postati zasnovan na moći, a ne na pravilima. Ovo je značajan trend. Sa sigurnošću se može reći da će brojne kompanije morati da uračunaju geopolitički rizik u mnogo većoj meri u investicionim i trgovinskim izborima, a državne i korporativne politike biće više isprepletene - zaključuje Hakenbroh.

DINARA 500.000.000.000

REZOLUCIJA Saveta bezbednosti 757, kojom su uvedene sankcije SRJ 30. maja 1992. godine zbog optužbi za učešće u ratu u BiH, predviđala je potpuni međunarodni ekonomski embargo. Došlo je do velike ekonomske krize, pojave hiperinflacije, sa novčanicom apoena od 500.000.000.000 dinara. Sankcije su imale razoran efekat na privredu, ekonomiju, pad životnog standarda i nestašice osnovnih životnih namirnica, lekova i energenata...

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine, EU i UN suspenduju sankcije prema SRJ, a SAD zadržava spoljni zid sankcija, zabranu zaduživanja u MMF-u....

JEFTINIJE OD INTERVENCIJE

Sankcije su vidljiva a jeftinija alternativa vojnoj intervenciji u odnosu na to da se ne učini ništa. Još jedno objašnjenje za sankcije je i bolja dostupnost medijima. Efekti Si-En-Ena mogu da pojačaju vidljivost problema u drugoj zemlji i podstaknu želju Amerikanaca da odgovore - navodi se u analizi instituta "Brukings".

SLABO DELOTVORNE

PRISTALICE sankcija tvrde da su sankcije najbolje alternativno međunarodno sredstvo i da u odsustvu sankcija represivni režimi nemaju podsticaj za reformu. Ali, što se tiče njihove efikasnosti, priznaju da je utvrđeno da multilateralne sankcije deluju samo u 33 odsto slučajeva.

KOLEKTIVNO KAŽNJAVANJE

PONEKAD se tvrdi da su sankcije "nezakonite" ili "kriminalne" zbog, u slučaju ekonomskih sankcija, prava na razvoj ili, u slučaju vojnih sankcija, prava na samoodbranu. Izveštaj Međunarodne organizacije za progres iz 1996. kritikovao je sankcije kao "nelegitimni oblik kolektivnog kažnjavanja najslabijih i najsiromašnijih članova društva, dece, bolesnika i starih".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KAKO JE UNIŠTEN NEMAČKI PONOS: Srbin prvi oborio avion u istoriji svetske ratne avijacije