RUSKA AMBASADA U BIH DETALJNO OBRAZLOŽILA: Zašto Šmit nema legitimitet?

Novosti onlajn

23. 08. 2021. u 15:09

AMBASADA Ruske Federacije u BiH ponovila je da ne priznaje legitimitet Kristijana Šmita kao visokog predstavnika jer pri predlaganju njegove kandidature nije ispoštovan princip konsenzusa i nije dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

РУСКА АМБАСАДА У БИХ ДЕТАЉНО ОБРАЗЛОЖИЛА: Зашто Шмит нема легитимитет?

Foto Avaz

Ambasada je na svom fejsbuk profilu objavila komentar u vezi sa njenom notom o nepriznavanju legitimiteta Šmita kao visokog predstavnika, navodeći da su zbog toga optuženi da takvim stavom pokušavaju da destabilizuju BiH.

- Ali upravo najnoviji primer svojevoljne izmene u krivičnom zakonodavstvu jasno pokazuje ko destabilizuje situaciju, pritom ne samo u BiH, već i daleko izvan njenih granica - navodi se u komentaru Ambasade Rusije.

Zapravo, kako se ističe, destabilizacijom se bavi taj ko grubo krši međunarodno pravo i Dejtonski sporazum — direktno ili posredno.

- Mi nismo protiv gospodina Kristijana Šmita. Cenimo njegovu političku težinu, uzimamo u obzir znanje i iskustvo poslovanja ‘na balkanskom smeru’. Ali prema Kristijanu Šmitu nije ispoštovan princip konsenzusa pri predlaganju njegove kandidature, niti je dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti UN-a. Stoga je za nas nelegitiman kao visoki predstavnik - kaže se, između ostalog, u komentaru Ambasade Rusije u BiH.

Kako se ocenjuje, visoki predstavnik i njegova kancelarija odvojili su se od dejtonske agende, a Dejton se koristi kao „paravan“ za sprovođenje sebične geopolitičke agende koja ne odražava težnje čitavog društva u BiH.

- Zato se OHR pretvorio u ‘robota’ koji je odavno izgubio dejtonsku ulogu strpljivog posrednika u procesu stabilizacije - poručeno je iz ruske Ambasade.

Ambasada je podsetila da čitav niz dokumenata — Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, dokumenti Saveta za sprovođenje mira i njegovog upravnog odbora i, na kraju krajeva, ustaljena praksa — predviđa sledeću proceduru za izbor visokog predstavnika.

Upravni odbor (ranije na nivou ministara spoljnih poslova, zatim na nivou političkih direktora, sada smatraju da je dovoljan nivo ambasadora u Sarajevu) vršio je — isključivo putem konsenzusa — izbor kandidata za visokog predstavnika, koji je zatim bio potvrđen rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a.

Napominje se da su upravo na toj proceduri insistirali zapadni partneri.

- I jasno je zašto. Svaki put su morali dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN-a kako bi visoki predstavnik mogao da koristi celi arsenal svojih ovlašćenja. Što se tiče konsenzusa, podsećamo da je ova procedura bila ispoštovana čak i prema Pediju Ešdaunu, sa čijom se kandidaturom Moskva u početku nije slagala. No, kao rezultat mukotrpnog diplomatskog rada, bio je postignut sporazum. Pritom, retrospektivno, Ešdaun, blago rečeno, za nas nije bio idealan - navodi se u komentaru.

Što se tiče odobrenja Saveta bezbednosti UN-a, upravo su se zapadne kolege „probudile“ kada su videle da Kristijan Švarc Šiling nema odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti UN, navodi se dalje i dodaje da je onda bio smišljen oblik razmene pisama između generalnog sekretara UN-a i predsednika Saveta bezbednosti UN-a kao „placebo“, kako bi barem na taj način osigurali njegovu legitimnost.

- Sada je ovaj presedan izvrnut i iskorišćen kao navodni dokaz da nema potrebe za rezolucijom za Kristijana Šmita - konstatovala je Ambasada Rusije.

(Sputnjik)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)