ZAŠTO VEŠTICE JAŠU METLU? Mit koji možda nije nastao slučajno

OD PAGANSKIH rituala plodnosti do halucinogenih biljaka - priča o vešticama i metlama mnogo je zanimljivija od poznate slike veštice koja noću leti iznad krovova.

Foto: Zoonar/Igor Borodin, Zoonar GmbH/Alamy/Profimedia

Metla je jedan od najprepoznatljivijih simbola veštičarenja, ali niko zapravo ne zna kada je tačno nastala ideja da veštice na njoj lete. Samo metenje je, naravno, mnogo starije. Ljudi su još u davna vremena koristili snopove grančica, trske i drugih prirodnih vlakana kako bi čistili prašinu i pepeo iz ognjišta.

I sama reč "metla" ("broom") potiče od biljke od koje su se pravile neke od najranijih metli. Vremenom je ovaj predmet postao gotovo neraskidivo povezan sa ženama i kućnim poslovima, pa je metla dobila snažnu simboličku vezu sa ženskim domom i domaćinstvom.

Prva veštica na metli bila - muškarac

Ali zanimljivo je da prva osoba koja je priznala da je jahala metlu nije bila žena - već muškarac.

Bio je to francuski sveštenik Gijom Edelin, koji je 1453. godine uhapšen i optužen za veštičarenje nakon što je javno kritikovao crkvena upozorenja o vešticama. Posle mučenja je priznao krivicu, pokajao se, ali je ipak osuđen na doživotni zatvor.

Međutim, ideja o vešticama koje lete na metlama bila je poznata i pre njegovog priznanja.

Najstariji poznati prikaz veštice na metli potiče iz 1451. godine. Pojavljuje se u rukopisu francuskog pesnika Martina Le Franka "Le Champion des Dames". Na jednoj ilustraciji žena leti na metli, dok druga leti na običnom štapu. Obe su prikazane sa marama na glavi koje ih povezuju sa valdenžanima, hrišćanskom verskom zajednicom koju je Katolička crkva proglasila jeretičkom.

Postoji i jedna zanimljiva teorija o tome zašto je baš metla postala sredstvo za letenje.

Antolog Robin Skelton povezao je ovu predstavu sa starim paganskim ritualima plodnosti.

Prema njegovoj teoriji, seljaci su u određenim obredima skakali i igrali sa motkama, vilama ili metlama, ponekad uz mesečinu, kako bi simbolično podstakli rast useva. Takvi rituali su kasnije mogli biti povezani sa pričama o vešticama koje noću "lete" na tajne sastanke.

A onda priča postaje još neobičnija.

Metla i "leteće" masti

U srednjovekovnim pričama o vešticama pominju se i posebne masti koje su navodno koristile da bi mogle da lete. Jedan od najpoznatijih ranih zapisa potiče iz 1324. godine, kada je irska plemkinja Alisa Kajteler optužena za vradžbine i jeres. Tokom pretresa njene kuće istražitelji su navodno pronašli posudu sa mašću kojom je trebalo da bude premazan štap.

Tu postoji i moguća veza sa farmakologijom.

Biljke poput velebilja (Atropa belladonna), bunike (Hyoscyamus niger), mandragore (Mandragora officinarum) i tatule (Datura stramonium) sadrže tropanske alkaloide, supstance koje mogu izazvati snažne promene u percepciji, uključujući halucinacije.

Prema nekim istorijskim zapisima, verovalo se da su ljudi koji su koristili ovakve biljke mogli da ih nanose na kožu umesto da ih unose hranom ili pićem. Upravo zato nastala je teorija da su priče o "letenju" možda bile povezane sa dejstvom biljnih preparata koji su izazivali osećaj lebdenja, letenja ili snažno izmenjene percepcije.

Ali važno je naglasiti: ne postoji dokaz da su srednjovekovne "veštice" zaista letele, niti da su sve priče o njihovim mastima opisivale stvarnu praksu.

Većina onoga što danas znamo o evropskom veštičarenju potiče iz zapisa inkvizitora, sudskih dokumenata i priznanja optuženih - a mnoga od tih priznanja dobijena su pod mučenjem.

Kako je nastala slika veštice koju danas poznajemo?

Od 17. veka priče o vešticama koje izleću kroz dimnjak postaju sve češće. Istovremeno, metla je sve više postajala simbol ženskog domaćinstva.

Postojao je i običaj da žena ostavi metlu ispred vrata ili je postavi tako da bude vidljiva, kako bi pokazala da nije kod kuće. Vremenom se taj običaj mogao ispreplesti sa pričama o vešticama koje napuštaju kuću kroz dimnjak i noću odlaze na svoje tajanstvene sastanke.

Kako je strah od veštičarenja tokom 18. veka počeo da jenjava, veštica je postepeno prestala da bude samo figura straha. Počela je da postaje i deo popularne kulture.

Tako je nastala slika koju danas svi prepoznajemo: šiljati šešir, crna haljina, kotao, crna mačka - i, naravno, metla.

Danas malo ko zaista veruje da se na njoj može poleteti.

Ali simbol je preživeo vekove.

I tako je jedan običan kućni predmet postao prevozno sredstvo najpoznatije veštice na svetu.

(history.com)

BONUS VIDEO: KADA DA PITAM ŠEFA ZA POVIŠICU: Numerolog Stefan Dragojlović | Profilisanje

Preporučujemo

Panorama

0 0

VERUJETE U TAROT? Evo šta vam karte zapravo govore

22. 08. 2026. u 20:59

Panorama

0 0

IDEALAN SPOJ: Ova TRI horoskopska para dobijaju najlepšu decu

12. 01. 2026. u 11:51

Panorama

0 0

KINESKI HOROSKOP ZA SEPTEMBAR: Koga će pratitie jaka energija, a ko će morati da menja planove

27. 08. 2026. u 22:00

Panorama

0 0

TRIK KOJI ĆE VAS ZA MINUT UČINITI SREĆNIJIM: Šta je tehnika "obrnuta lista želja"?

23. 08. 2026. u 19:00

Svet

Detalji brutalne smrti Miše (12): Devojčice ga ubadale da bi videli kako čovek umire

2026-08-31 18:08:00

Svet

Iva pretučena u Studentskom gradu: Šutirali su ko besni pred mojom bebom, a strahovala sam za naše živote

2026-08-31 13:34:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije