PISAC KOJI NE UME DA PIŠE: Nove reči su bile u totalnoj svađi sa starim

Bojan LJubenović

30. 03. 2021. u 15:59

MISLIM da sam vam već rekao da mrzim svoj posao. Stvarno ga mrzim. Onako iskreno, bez zadrške i foliranja.

ПИСАЦ КОЈИ НЕ УМЕ ДА ПИШЕ: Нове речи су биле у тоталној свађи са старим

Foto Arhiva

Ima ljudi koji kažu da mrze svoj posao, a u stvari ga vole ili im je podnošljiv. Idu na tim-bildinge i pozivaju kolege na dečje rođendane.Ja svoj mrzim. Uvek kad krenem put Novog Beograda, u želucu osetim kamen. Neki umiru od kamena u bubregu, ja ću od kamena u želucu.Trebalo je da budem pisac, i to sam već napomenuo.Šteta što nisam jer sam stvarno dobar pisac.

Ne kažem to zato što sam ja u pitanju, već što je zaista tako.Ali imam jedan praktičan problem.Ne umem da pišem.Znam da zvuči kao jeftin štos, ali nije. Sjajan sam kad treba smisliti priču, formirati glavne likove, razviti zaplete i sve drugo. Trebalo bi da zavirite u moju glavu pa biste videli da ne preterujem, od nekih dijaloga biste se upišali od smeha.

Uživam surfujući po tome što sam u svojoj mašti stvorio, ponekad provedem i čitavo popodne uronjen u taj okean originalnosti.Međutim, kad pokušam da zapišem to ne liči ni na šta. Jednostavno ne umem da tu veličanstvenu priču prenesem na papir, u mojoj glavi je sve zanimljivije, upečatljivije i ako hoćete, pametnije.Ne znam zašto je tako.Urednik kome sam pokazao svoj prvi rukopis, rekao mi je da možda imam ograničen fond reči i da bi trebalo da ga proširim. Kako se proširuje fond reči, pitao sam. Moraš više da čitaš, odgovorio je.

Ali ja neću da budem čitalac, već pisac, rekao sam. Uostalom, završio sam svetsku književnost i mislim da sam sasvim dovoljno knjiga pročitao, ako pročitam još neku mogao bih da potpadnem pod nečiji uticaj, a to ne želim.Ne znam onda, slegao je on ramenima, a ja sam otišao u knjižaru i kupio Veliki rečnik srpsko-hrvatskog jezika. Neko vreme sam marljivo učio nove reči i trpao ih u svoj fond. Bio sam malo skeptičan u tu metodu, jer sam većinu tih reči znao odranije, možda ih nisam baš koristio, ali sam ih znao. Kada sam zaključio da sam ovladao dovoljnim brojem novih reči, seo sam i iznova pokušao da genijalnost iz moje glave spustim na papir. Nije uspelo, nove reči su bile u totalnoj svađi sa starim.

Stare reči su se bunile jer su im nove zauzimale mesto i pokušavale da sasvim ih istisnu. Nove su se preko reda ubacivale između starih i sve više osvajale prostor. Vodila se bitka kao između američkih domorodaca i doseljenika sa "Mejflauera".Požalio sam se uredniku, a on je rekao da je u mom rukopisu odmah primetno prisustvo novih reči, ali da se priča negde izgubila.

Opsovao sam ga baš gadno i zauvek prestao da pišem. U stvari, ne baš sasvim, jedno vreme sam zapisivao sve što mi prvo na padne na pamet, nadajući se da će od toga da ispadne ako ne baš roman, ono bar priča.

Onda sam saznao da je Vudi Alen uradio nešto slično u svojoj zbirci "Nuspojave" i strašno sam se iznervirao. Mnogo mrzim kad neko smisli nešto genijalno pre nego što sam ja isto to smislio. Taj ružni Jevrejin smislio je dovoljno genijalnih stvari, nije morao baš i ovu.Tako sam odustao od pisanja i briljatne romane stvarao samo u svojoj glavi. Jedno vreme sam se nosio mišlju da nađem strateškog partnera, nekog pisca koji ume da piše. Ja bih mu diktirao ono što je u mojoj glavi, a on bi zapisivao, sa svim tim pridevima i kitnjastim opisima i ostalim sranjima. Knjigu bismo potpisivali zajedno kao Iljf i Petrof.

Onda sam od toga odustao i razmišljao da konkurišem za članstvo u Udruženju književnika Srbije. Usmena književnost trebalo bi da ima isti tretman kao i ona napisana. Uostalom, poznavao sam čoveka koji je bez ijedne objavljene knjige bio primljen i jedno vreme bio cenjen kao ugledni književnik. Onda je napravio grešku i objavio svoju prvu knjigu, koja ga je raskrinkala kao totalno netalentovanog.Ja nisam imao nameru da upadnem u tu zamku.

Nastavio sam da pišem samo u svojoj glavi i skladištim napisano u virtuelnu memoriju. Umeo bih danima da ne radim ništa drugo. Milica bi prepoznavala moj kreativni zanos i nije me prekidala. Ali nećemo o Milici, ne pada mi na pamet da vam je pomenem ikada više.

(Odlomak iz romana "Da je bolje, ne bi valjalo", u izdanju "Lagune")

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NA PRELEPOJ EGEJSKOJ OBALI: Ekskluzivan hotel sa odličnom uslugom, vrlo specifičan po tome što je smešten na sopstveno poluostrvo