TV KRITIKA: Gala simultanka

PLANETARNI televizijski događaj, kome smo prisustvovali u nedelju 15. jula zaista je imao snagu magnitude. Prikovani za TV ekran više od šest časova, sa daljinskim kao oružjem koje nam daje osećanje fascinantne moći, gledali smo naizmenično Novakov veličanstveni povratak u finalu Vimbldona, spektakl završetka Mundijala u Moskvi, odlučujući meč fudbalskog šampionata sa svim pripadajućim sadržajima, "Rusku bajku" koja se brzinom munje pretvorila u "Vimbldonsku bajku", pa se udarni dnevnik jedva probio da nam saopšti novosti o susretu Putina i Trampa. Zahvaljujući televiziji u nedelju smo ponovo bili građani sveta u jednoj gala simultanki. O ovakvim globalnim prilikama sanjao je Tesla: držati u šaci celu Zemlju, šetati svim njenim putevima, disati sa njom!

Udarni momenat bila je neponovljivost ovih zbivanja. Njegovo veličanstvo građanin sveta netremice je pratio serije uzbudljivih promena, a one su se stvarno zbivale, u ritmičkim nizovima. Inače, masovni spektakli imobilišu ljude, zarobljavaju njihove emocije i parališu čula. Ovde je, naprotiv, bilo sve u nepredvidivom kretanju i iznenadnoj montaži atrakcija, kao nekada u spektaklima ruske avangarde. Ništa se nije moglo sa sigurnošću predvideti. Novak nas je iznova terao da strepimo i aplaudiramo, Francuzi i Hrvati bombardovali su nas obrtima svake vrste, na kraju je zaista pobedila vrlina, a teški elektricitet, nakupljen poslednjih nedelja, izdušio je u vidu letnjeg pljuska, kao prava mitska katarza! Šale Svetog Ilije - raspevano sunce u Londonu i zavese kiše u Moskvi - harale su završnicom ovog svetsko-istorijskog prizora, kao znaci nebeskih sila. Ko nije palio televizor u nedelju propustio je nešto fantastično i jedinstveno, što se događa veoma retko, u stvari, samo jedanput.

PROČITAJTE I:TV KRITIKA: Hilandar i pokretne slike

Planeta je odahnula. Mundijal je protekao u savršenom redu i mir je opet trijumfovao u duhu velike trijade zapisane na francuskom barjaku. U jeku sankcija i pokušaja izolacije Rusija je pokazala snagu svog osmeha i ogromne duše, a Infantino izjavio da je to bio najbolje organizovan Mundijal u njegovoj istoriji. Svako je dobio ponešto, a planeta mesec dana sporta, mira i razumevanja, koliko da se predahne od nataloženog straha. Pa i sama činjenica da su se sutradan sreli Putin i Tramp, bez obzira na ishod njihovih razgovora, relaksirala je Istok i Zapad. Najlepši je, međutim, bio detalj koji se otrgao režiji, a poslao poruku univerzalnog značaja.

Novaku je prvi put aplaudirao sa tribine četvorogodišnji Stefan iz naručja majke, okružen svim Đokovićima. Prinovu su u trenutku ponovnog rođenja velikog šampiona pozdravili svi i ona je delovala snagom arhetipa sasvim iznenada, bez ikakvih drugih primisli. Ono što smo zatim videli i čuli bila je spontana proslava ideje porodice. I da je hteo, Novak nije mogao da smisli čistiju poruku o sili koja pokreće čoveka.