MOŽDA ĆE MOJA PLAZMA NEKOME POMOĆI: Vesna (51) odluku da pomogne drugima smatra moralnom obavezom

I. MITIĆ

17. 08. 2020. u 11:00

МОЖДА ЋЕ МОЈА ПЛАЗМА НЕКОМЕ ПОМОЋИ: Весна (51) одлуку да помогне другима сматра моралном обавезом

Foto: Privatna arhiva

VLASOTINČANKA Vesna Stanković (51) među prvim je ženama na jugu Srbije koje su odlučile da, nakon lične pobede nad opakom bolešću, doniraju krvnu plazmu koja se koristi u lečenju najtežih bolesnika inficiranih virusom korona.

Nerado govori o svojoj odluci. Smatra je ličnim činom i moralnom obavezom. Ne želi da se eksponira u javnosti, ali pristaje na razgovor tek posle našeg uveravanja da će možda na taj način inspirisati i druge da krenu njenim stopama.

Ipak, Vesna ne veruje da je učinila nešto posebno "već samo ono što joj je danima bilo na duši". O njenoj dobroti govore drugi, a ova skromna žena teško prihvata komplimente na račun njene humanosti.

- I sama sam bila u ozbiljnim zdravstvenim problemima. Danima sam, vodeći i ličnu borbu sa virusom, gledala muku i nemoć mnogih ljudi koji su se u posteljama pored mene borili za život. Odluku o doniranju krvne plazme donela sam čim sam se oporavila, a onda je usledio dug period čekanja hoću li biti u prilici da to uradim - priča nam Vesna, iako sve vreme imamo utisak da bi radije da njene reči "ostanu u četiri zida".

Ova radnica vlasotinačkog "Grunera" prve simptome osetila je 30. marta. Zbog komplikacija, u leskovačku kovid-bolnicu primljena je 12. aprila, odakle je otpuštena posle dvonedeljnog lečenja. U isto vreme razboleo se i njen suprug Zoran, ali se on oporavio u kućnoj izolaciji. Rezultat njegovog testa bio je negativan.

- U bolnici sam brinula i za majku, bratanca i snaju, koji su takođe bili pozitivni, dok je opaki virus jedino zaobišao brata, ali je i on morao da bude u samoizolaciji. Osim fizičkog, teško je bilo podnositi i psihički napor. Stalno sam se pitala hoće li sa mojima sve biti u redu, a što se više bližio dan mog otpusta iz bolnice, bila sam sigurnija u svoju odluku da budem jedna od onih koji će donacijom krvne plazme pomoći drugima. Više niko nije mogao to da promeni - ističe Vesna.

SUPRUGOVA PODRŠKA

VESNI je najveća podrška stizala od supruga Zorana, sa kojim je dugo u braku i izuzetno se dobro poznaju.

- Vesna je jedna zaista dobra i divna žena. Humana i empatična prema svojoj okolini. Zato me njena odluka nije iznenadila. Upravo suprotno. Vesna je osoba od koje se tako nešto baš moglo i očekivati - zaključuje Zoran.

Ona ima samo reči hvale za sve zdravstvene radnike vlasotinačkog doma zdravlja i leskovačke opšte bolnice sa kojima je bila u kontaktu tokom svoje bolesti. Opisuje ih kao vrsne profesionalce i hrabre ljude koji se nisu štedeli pomažući drugima.

- I oni, pored pacijenata, podnose svakodnevnu žrtvu u borbi protiv opakog virusa, pa je uloga nas koji smo ozdravili da pacijentima, ali i lekarima olakšamo tu borbu. Prošla sam jasnu proceduru koja prethodi davanju krvne plazme, a noć pre tog čina oka nisam sklopila - priča Vesna.

Gotovo cela porodica Vlasotinčanke prebolela koronu

Kada je stigla u Beograd, uzeli su joj potrebu količinu krvi radi neophodnih analiza. Od toga je zavisilo hoće li Vesna ostvariti svoju veliku želju, ali su joj tek rezultati koji su stigli sledećeg jutra namakli osmeh na lice. Vesna je jedna od onih ljudi kojima je, zbog ličnog iskustva, jasno da je kovid 19 ozbiljna i opasna bolest.

- Sa tim nema šale. Ako krvna plazma može nekome da sačuva život, onda je uloga onih koji su preležali virus da je doniraju - zaključuje naša sagovornica.

 
ISKRENA EMOCIJA

KADA je dobila poruku da treba da se javi na pregled u Beograd jer je potencijalni davalac krvne plazme, Vesna je bila na radnom mestu, a od sreće je zaplakala. Podržale su je kolege kao i menadžment firme, jer je to podrazumevalo i njeno odsustvovanje s posla, zbog čega nije imala baš nikakvih problema. Na Vesnu je ceo "Gruner" ponosan, kao i njeno Vlasotince.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)