Reportaže

Sve suze sam isplakala, unučad mi bez očeva rastu, to je rana neprebolna: Joka Milovanović (87) živi sa sećanjem na trojicu sinova koji su poginuli tokom rata u BiH

B. MILOŠEVIĆ

07. 03. 2020. u 20:00

U istom danu,1992. godine, na Majevici izgubila Miodraga i Tripuna, a Đoju 1995. kod Mrkonjić Grada

Све сузе сам исплакала, унучад ми без очева расту, то је рана непреболна: Јока Миловановић (87) живи са сећањем на тројицу синова који су погинули током рата у БиХ

TEŠKO je kad majka izgubi dete, to je rana neprebolna, a ja sam u prošlom ratu ostala bez trojice mojih sokolova, mojih sinova Miodraga, Tripuna i Đoje.

Suze kreću niz ostarelo lice, i teško dalje govori Joka Milovanović (87), majevička majka Knežopoljka. Žena heroj, koja živi svoje staračke dane sa unukom Dijanom u loparskom naselju Slatina.

Iako opterećana bremenom godina, teškim životom i tugom za izgubljenim sinovima, baka Joka se, ipak, mnogo obradovala poseti ekipe "Novosti". Kaže nam da je sve manje onih koji je obilaze, a sve više onih koji zaboravljaju... Staračkim, drhtavim rukama privija na grudi kafu i šećer koje smo doneli, i ljubi darove, takav je običaj ovde na Majevici.

- Moji sinovi, oči moje, Miodrag i Tripun, poginuli su u jednom danu, krajem maja 1992. godine na Majevici. Tripun je imao samo 21 godinu i bio je pred ženidbom, a iza Miodraga ostadoše supruga Dušanka i sin Siniša. Treći sin Đojo pogibe tri godine kasnije kod Mrkonjić Grada u četrdeset trećoj godini, pa mi još dvoje unučadi, Mirko i Mara, ostadoše bez oca - tuguje baka Joka dok prelistava album sa fotografijama svojih sinova.

Priseća se i svoje teške mladosti, kada je, više gladna nego sita, sejala kukuruz, pešačila kilometrima do vodenice da samelje vreću brašna, da ispeče proju i prehrani desetoro gladnih usta.

- Kuvala sam čorbu od divljih džanarika, koje bih zadrobila projom. Eto kako smo preživljavali... Danas živim od uspomena i sećanja na poginule sinove. Imam još četvoricu sinova i tri kćeri, imam, Bogu hvala, mnogo unučadi i čak dvadeset petoro praunučadi - sa jedva primetnim osmehom nabraja baka.

Samo, kako kaže, želi da su svi oni zdravi.

- Meni više ništa ne treba, nemam nikakvih želja. Sve sam suze isplakala, guše me astma i tuga za sinovima... Jedino bih volela, ako bi to moglo, da imam na raspolaganju kakvo terensko vozilo, da, dok sam još živa, lošim makadamskim putem odem do groblja u Mirosavcima, da obiđem trojicu mojih sokolova...

DODIK ISPUNIO OBEĆANjE

UNUKA Dijana brine o meni - priča baka Joka. - Živimo u novoj kući koju sam dobila zahvaljujući Miloradu Dodiku.

Unuka Dijana

Što nam je obećao, to je pre četiri godine i ispunio. On nam je obezbedio nameštaj i ležaj, i šporet, a meni lično je doneo ikonu Svetog arhangela Mihaila, moje krsne slave. Hvala mu do Boga na svemu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (27)

Jugoslava Pravdic

07.03.2020. 20:18

( 142 ) ( 9 )

Slava im, i Vama hvala što ste odgojili takve sinove i porodicu.

( 142 ) ( 9 )

Miso.Pec

07.03.2020. 20:24

( 113 ) ( 17 )

Bravo za gospodina Dodika zato što je omogućio da se ovoj napaćenoj starici napravi kuća.

( 113 ) ( 17 )

MM

07.03.2020. 20:33

( 150 ) ( 10 )

Hvala ti MAJKO.

( 150 ) ( 10 )

Motkom

07.03.2020. 20:36

( 134 ) ( 7 )

e bako,bako. nadam se da će ljudi pamtiti.

( 134 ) ( 7 )

Marko

07.03.2020. 20:43

( 156 ) ( 11 )

Tuga i žalost, gde su sad moji Srbi da komentarisu možda su im važniji farma i parovi a za herojski narod i ovu herojsku majku nije ih briga!? Majko neka je Slava i Milost tvojim sinovima a tebi neka Bog da snage i zdravlja da izdržis tu bol necemo zaboraviti tvoje sinove heroje!

( 156 ) ( 11 )