NOVOSTI U MINSKU: Podruku ikona i petokraka

ZA Belorusiju poznavaoci političkih prilika kažu da je u bivšem SSSR ono što je Slovenija bila u Jugoslaviji: najuređenija i najorganizovanija zemlja na prostoru nekadašnje federacije. Po dužini staža na rukovodećim pozicijama, valjda je jedino ispred aktuelnog predsednika Aleksandra Lukašenka crnogorski lider Milo Đukanović. Lukašenko, po obrazovanju istoričar i ekonomista, na vlast je došao davne 1994. godine. I uprkos stavovima da već četvrt veka upravlja čvrstom, neki kažu diktatorskom rukom, mnogi od onih koji su bar jednom posetili Belorusiju smatraju da bi, u takvoj "diktaturi" mogli da žive. Jer, ono što se vidi i čuje u prvom susretu sa ovom zemljom tržišnog socijalizma, čak i kada ste samo na proputovanju, ostavlja utisak dostojanstvenih uslova života.

BESPLATNO zdravstvo i obrazovanje, uz nezaposlenost koja se kreće tek oko jedan odsto, čini da je ne tako velika zemlja na severu Evrope (okružena Rusijom, Ukrajinom, Poljskom, Litvanijom i Letonijom) - poželjno boravište i za ljude sa mnogo višim standardom od našeg. Poređenja su neminovna, budući da glavni grad Minsk ima oko dva miliona, a cela Belorusija približno devet i po miliona stanovnika.

Kako su iskoristili svoje resurse, vidljivo je u Minsku i golim okom: od male reke Svislač napravljeno je nekoliko veštačkih jezera čije su obale savršeno uređena šetališta za žitelje glavnog grada, kao i mnogobrojne turiste koji sve češće (kako sa Istoka, tako i sa Zapada) posećuju Belorusiju. Na širokom ulicama Minska nema smeća, pa ni bačenog pikavca! Odnos prema pušačima, s druge strane, prilično je "liberalan", sa i dalje dostupnim pepeljarama na kafanskim stolovima. Minski metro jedan je od najjeftinijih u svetu. Toliko je umiven da bi se u njemu mogao održati i najprestižniji umetnički program.

Crkva Svetog Petra i Pavla

PROČITAJTE I:NEVEROVATAN EKSPERIMENT GIMNAZIJALACA: U vasionu poslali balon sa kosom da bi ukazali na štetnost radijacije

KADA pitate u čemu je tajna upadljive čistoće na svakom mestu, odgovaraju: "Nije stvar u čišćenju, već u navikama da se za sobom ne ostavlja đubre."

Sve fasade u gradu su sveže okrečene i bez ijednog grafita. Saznajemo, u jednom delu Minska određen je prostor za tu vrstu ulične kreativnosti, ali je nezamislivo i kažnjivo ispoljavati je na ostalim javnim mestima. Od naših ljudi koji poslovno borave u Minsku čujemo i da se na ulicama ne mogu videti pijani maloletnici, budući da su roditelji na "prvoj liniji" odgovornosti, potom razredni starešina i direktor škole.

Ostrvo suza

Minsk, "grad heroj SSSR", desetak puta je rušen gotovo do temelja. U Drugom svetskom ratu stradalo je čak osamdeset odsto grada - u potpunosti obnovljenog 1950. godine. Da, za razliku od mnogih zemalja bivšeg istočnog bloka, Belorusija ume da pomiri prošlost i sadašnjost svedoče ne samo 24 bogomolje (najstarija je Crkva sv. Petra i Pavla iz 1612. godine), već i impozantan spomenik Lenjinu ispred zgrade Vlade. Možda na najbolji način to ilustruje "Ostrvo suza", monumentalno obeležje podignuto majkama, ženama i kćerima palih boraca u Avganistanu. Sastavni deo spomenika je ikona u ruci jedne od žena, pred kojim je stalno sveži venac cveća sa - petokrakom.

I NAŠ "ZLATIBORAC"

PARKOVI i zelene površine "pluća" su beloruske metropole. Prodavnice nude mnoge domaće proizvode, kao i prestižne robne marke u tržnim centrima. U rafovima samousluga prepoznali smo naš "zlatiborac" i proizvode Šabačke mlekare, a jedna od doslednosti beloruske politike je, kako kažu, podatak da (figurativno rečeno), dok se ne proda poslednji domaći krompir, ne uvozi se iz inostranstva. Takođe, i da niži standardi EU za istočno tržište u ovoj zemlji ne važe - provera kvaliteta je osnovni preduslov da bi se neki proizvod našao u policama radnji.

Fontana ispred Univerziteta

POZORIŠNA SARADNjA

ANSAMBL predstave "Dolče vita" Opere i teatra "Madlenijanum", nedavno je uzvratio posetu minskom Teatru Kinoaktera, gde je dočekan s puno "bratske ljubavi i topline", a ispraćen stajaćim aplauzom.

Inače, kako saznajemo, glumačke plate su niže nego kod nas (u teatru se kreću od 200 do 500 dolara), ali su zato komunalne usluge znatno jeftinije.