Rast standarda glavni zadatak

BUDžET za 2019. godinu će, zajedno sa setom reformskih zakona, doprineti daljem podizanju životnog standarda, privrednom rastu i još intenzivnijem napretku Srbije, izjavio je u sredu ministar finansija Srbije Siniša Mali predstavljajući nove propise pred poslanicima Skupštine Srbije.

- Budžet za 2019. je potpuno uravnotežen, karakteriše ga socijalni aspekt koji je vezan za povećanje životnog standarda, koje prati povećanje plata i povećanje penzija, kao i razvojni aspekt jer predviđa rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, koje će podstaći dalji rast BDP - izjavio je Mali.

Planom državne kase za iduću godinu predviđeni su ukupni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara i rashodi u visini od 1.269,1 milijardu dinara, što daje predviđeni deficit od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4 odsto BDP-a. Predviđa se privredni rast od 3,5 odsto i prosečna inflacija od 2,3 procenta.

Obrazlažući budžet, ministar je rekao da je njegova bitna komponenta porast životnog standarda građana. Naime, fiskalni prostor je ravnomerno iskorišćen, te se tako budžetom predviđa povećanje penzija i plata za oko 1,3 odsto BDP. Mali je najavio povećanje plata u Srbiji u javnom sektoru između sedam i 12 odsto, za šta se u budžetu nalazi 294,4 milijarde dinara, odnosno za oko 33 milijarde dinara više nego u 2018. godini.

PROČITAJTE JOŠ - Mali: U planu državne kase piše - rast

- Za nas je najvažnija stvar da naša ekonomija nastavi da raste na način na koji je rasla i ove godine - istakao je Mali, napominjući da budžet donosi i povećanje sredstava koja se izdvajaju za kapitalne investicije - 30 odsto više novca biće izdvojeno u tu svrhu. Na nivou opšte države, vrednost kapitalnih investicija će biti ukupno 220 milijardi dinara, što je za 43 milijardi više nego što planirano za ovu godinu.

Kako je istakao, kada 1. januara naredne godine stupi na snagu set poreskih zakona, o kojima se od srede raspravlja u Skupštini, privrednicima u Srbiji će u "džepu" ostati više od 20 milijardi dinara uštede zbog niza taksa koje neće morati da plate naredne godine.

Budžet za iduću godinu i 27 ekonomskih zakona nisu jedini kojima se na ovoj sednici bave poslanici u Srbiji.

Rasprava o dnevnom redu, koji sadrži čak 62 tačke napisane na nekoliko hiljada stranica, objedinjena je u zajedničku polemiku. Opozicija je negodovala zbog nedostatka vremena za diskusije, uz objašnjenje da im treba samo deset minuta dok izgovore imena zakona. U pet sati, koliko klubovi imaju za raspravu, "ugurani" su akti koji se odnose na poreze, takse, imenovanje sudija i tužilaca, nauku, patente, državnu upravu, nuklearnu bezbednost, energetiku, javne nabavke, svojinu...

Ministar prosvete Mladen Šarčević poručio je da je cilj Zakona o fondu za nauku obezbeđivanje stabilnosti u radu naučnih ustanova i istraživača. Kako je objasnio ministar državne uprave Branko Ružić, devet predloga zakona ostaviće u prošlosti duge redove ispred šaltera i problem da uvek fali još neki dokument. Zakon o državnim službenicima treba da nastavi depolitizaciju i profesionalizaciju službenika. Aktom o sistemu plata pomera se rok za prelazak na novi "obračun" do 1. januara 2020. Predloženo je i da se rok Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru produžava do kraja 2019. godine radi štednje. Dokumentom o inspekcijskom nadzoru uvodi se informacioni sistem E-inspektor.

Očekuje se da će glasanje o zakonima biti sledeće nedelje.

PROČITAJTE JOŠ - Utvrđeni limiti za trošenje budžeta; Za infrastrukturne projekte 30 milijardi više u 2019.

GASOVOD OD 1,8 MILIJARDI EVRA

GENERALNI direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da će se, ako sve bude u redu, graditi gasovod kroz Srbiju od bugarske do mađarske granice, a da ta investicija iznosi oko 1,8 milijardi evra.

- Srbija će ispuniti svoju obavezu i uradiće gasni pravac da bismo imali druge oblike snabdevanja gasom - naveo je Bajatović. - Važno je da Srbija zajedno sa Bugarskom i Turskom izgradi gasnu infrastrukturu, jer prvi put će doći u poziciju da bude tranzitna zemlja.