Stranci stare u srpskim domovima: Odnedavno u ustanovama za smeštaj mogu da borave i ljudi iz inostranstva

U SRPSKIM domovovima za stare odnedavno mogu da borave i stranci, i to pod istim uslovima kao i korisnici iz Srbije. Nekoliko njih, iz susednih zemalja, već je iskoristilo ovu mogućnost i smešteni su u privatnim ustanovama uglavnom u pograničnim gradovima.

Izmenama i dopunama Zakona o strancima u odeljku "Privremeni boravak po osnovu lečenja ili nege" u članu 53 regulisano je da stranac koji priloži dokaz da će zdravstvena ili ustanova socijalne zaštite pružiti adekvatne usluge potrebnog lečenja ili nege može dobiti boravišnu vizu.

- To znači da je proširen onaj član zakona koji je ranije dozvoljavao boravak samo u slučaju zdravstvene zaštite i na socijalnu zaštitu - kaže Rade Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova za smeštaj starih. - Ugovor potpisan sa domom za stare je propusnica za produženje boravišne vize od 90 dana na 12 meseci.

Naš sagovornik objašnjava da korisnik-stranac kada istekne taj rok ne mora da izlazi iz zemlje da bi produžio boravak. I posle godinu dana dovoljno je da samo podnese novi zahtev lokalnoj policijskoj upravi i moći će da nastavi da živi u našoj zemlji.

Dragan Đurkić, vlasnik ustanove "Topalović" iz Kladova, već nekoliko meseci pregovara oko smeštaja rumunskih državljana u svoj dom. Objašnjava da su blizina državne granice, nepostojanje jezičke barijere i isti mentalitet dobra preporuka.

- Odmah preko Dunava nam je veliki grad Turnu Severin sa 100.000 stanovnika i najveći broj zainteresovanih je upravo odavde - kaže naš sagovornik. - Ulaskom u Evropsku uniju Rumuni masovno napuštaju zemlju, a stari roditelji ostaju sami. Pomoć im je neophodna, a kvalitet usluge u Srbiji je na mnogo višem nivou nego kod njih, pa je i to jedan od razloga što žele smeštaj preko granice.

PROČITAJTE JOŠ: Crnogorski režim krenuo da guši srpske medije: Cenzurisane emisije "Pinka" i "Hepija"

On objašnjava da i stranci i naši imaju potpuno istu uslugu i cenu. To je za oko 100 evra manje nego u rumunskim domovima, a kvalitet je daleko bolji. Rumuni, tvrdi Đurkić, nisu zakonski regulisali ovu oblast i kod njih i dalje postoji mnogo nelegalnih domova za stare, ljude smeštaju po privatnim kućama bez dozvole, a u sobama je uglavnom po pet-šest osoba.

- Većina naših ustanova za stare, i privatnih i državnih, na daleko je višem nivou - naglašava on.

NI PAPIRI NISU PROBLEM

SMEŠTAJ stranaca u domovima za stare u Srbiji ne traži nikakvu posebnu papirologiju. Kao i svi stranci, moraju da poseduju pasoš, a vlasnici privatnih ustanova insistiraju jedino na medicinskoj dokumentaciji koja ne mora da bude ni prevedena na srpski, već oni to rade o svom trošku.