Reforma sistema zaštite mentalnog zdravlja, cilj samostalan život pacijenata uz lečenje i posebne programe za osposobljavanje

NOVIM Nacionalnim programom za zaštitu mentalnog zdravlja, za period do 2026. godine, kojim je predviđeno i otvaranje po jednog centra za mentalno zdravlje na svakih 40.000 do 100.000 stanovnika, prvi put su precizirane oblasti u kojima sistem mora da se dorađuje, kao i načini i postupci u njegovoj reformi.

Ovim programom, prema mišljenju docenta dr Ivane Stašević Karličić (na slici), direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", prepoznate su prednosti i nedostaci postojeće organizacije službi. Utvrđeni su i kriterijumi za stvaranje službi u zajednici koji će biti ravnomerno teritorijalno raspoređeni.

- Reforma će zahtevati strukturne i kadrovske promene, ali u Srbiji postoji dovoljan broj stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja koji profesionalno i kompetentno mogu da se bave ovim problemima - kaže dr Stašević Karličić.

PROČITAJTE JOŠ - Selfi ugrožava mentalno zdravlje 

U Srbiji postoje četiri centra za mentalno zdravlje.

- Nesumnjivo je da je delokrug rada ovih službi moguće unapređivati, širiti njihovu mrežu, a jasno je i da postoji spremnost za reformu - smatra dr Stašević Karličić. -

Foto S.Radovanović

Primedbe da u velikim psihijatrijskim bolnicama pacijenti borave više godina svakako ne stoje. Recimo u Klinici "Dr Laza Lazarević" prosečna dužina hospitalizacije je 35 dana. Svaka od ovih klinika ima odeljenja za psihosocijalnu rehabilitaciju, gde se uz lečenje sprovode i posebni programi za osposobljavanje pacijenata za samostalan život.