MOŽDA te velike, lepe oči njegove žene u kojima je sagledao svu sudbinu ženskog bića onog vremena. Gledala ga je kako ga je uvek gledala, čiste duše i misli, sada sa senkom bola što se desilo sve ono što je dovelo do ovog trenutka. U tom momentu shvatio je da se Anđa baš ovoga bojala, i da nije imala izbora. Ko bi izabrao muku i bol ako može to da izbegne? Da li je pravedno očekivati da samu sebe osudi na muku i slepilo?

U tom jednom malom trenutku vremena na jednoj strani stajali su vekovni običaji, vaspitanje, muški ponos i oštar bič izdajstva koje je moglo da ga košta života.

Na drugoj strani samo ljubav. Obična, ogoljena ljubav koja mu je otvorila oči da shvati i oprosti.

On baca mač, i daje ruku svojoj ženi uprkos negodovanju celog dvora i crkve. Po njima, Strahinja se usudio da poremeti božji zakon, i oni to ne shvataju. Podsećaju ga na njegove obaveze kao prevarenog muža koji mora da kazni grešnicu. Zgađen njihovim zahtevima, izgovara nešto što se nikada nije čulo:

Draža mi je njena grešnost nego sva vaša svetost.“


PROČITAJTE JOŠ - Ljubavno gnezdo kraljice Drage


Odlazi sa svojom ženom, raskidajući sve veze sa svetovnim i duhovnim obavezama.

Banović Strahinja je neko ko je postavio ljubav i praštanje na jednu od najviših lestvica ljudskih kvaliteta.

Može li se izdaja oprostiti? Zavisi od ljudi, i zavisi od okolnosti oko izdaje.

A možda najviše zavisi od ljubavi.