Zoran Todorović: Pevaću sa publikom

SLAVNI srpski tenor Zoran Todorović večerašnjim gala koncertom, koji počinje u 19.30, otvoriće 22. sezonu Opere i teatra Madlenijanum. Ranije zakazanim nastupom za početak godine, pa zbog bolesti dvaput odlaganim, Todorović će proslaviti 25 godina umetničkog rada.

- Scenu ću deliti sa dugogodišnjim prijateljem baritonom Nikolom Mijailovićem i mladim sopranom Evgenijom Jeremić. Veoma mi je drago da imamo predstavnika nove generacije. Dirigent će biti Alberto Veronezi iz Italije, sa kojim sam prošle godine gostovao na festivalu "Pučini" u Tore di Lagu - kaže, za "Novosti", Todorović. - Program ostaje isti i sačinjen je od meni omiljenih arija i dueta, poput onih iz "Toske", "Pajaca", "Otela", kao i opereta i kancona. Pošto se sve završava numerom "O sole mio", a to je hit koji svi znaju, očekujem da publika aplaudira i peva sa nama.

Prve korake Todorović je načinio u horu Opere Narodnog pozorišta, da bi potom zakoračio i na evropsku scenu. Zato je jubilej obleležio i u Frankfurtu koncertom pod nazivom "Putovanje" (Un viaggio), kao i u Hanoveru, u teatru gde je šest godina bio stalni član.

- Na početku karijere, u Beču sam u operi "Jevrejka" pevao ulogu princa Leopolda, a sada baš u Hanoveru tumačim Eleazara, starog Jevrejina. To je divno, simbolično zatvaranje kruga, tako da sam sa oduševljenjem prihvatio tu ponudu. Premijera je bila 14. septembra i svi članovi hora su slavili sa mnom. Bilo je to vrlo emotivno.

Tokom dugogodišnje karijere Todorović je nastupao u najznačajnijim operskim kućama u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, kao i u Operi San Franciska, Operi Los Anđelesa, Kraljevskoj operi Kovent garden i Narodnom pozorištu u Tokiju.

Pročitajte još - Zoran Todorović: Ispunio sam sve tenorske snove

- Posle tri godine u "Mokranjcu" upisao sam studije na Frankfurtskoj akademiji, pa se kontakt sa Beogradom izgubio. Ipak, bio sam u roli Pinkertona u Pučinijevoj "Madam Baterflaj" pre skoro deset godina u Narodnom pozorištu. Dali su mi čak i plaketu za počasnog člana Beogradske opere, no ništa se više nije dešavalo - priseća se Todorović. - Usledio je 2013. godine fantastičan koncert sa orkestrom "Gudači Svetog Đorđa" u "Kolarcu", kao i veličanstven nastup na "Boljšoj festivalu" na Mokroj gori. Anegdota je da sam Emira Kusturicu upoznao dok sam jeo svoju omiljenu poslasticu - žito sa šlagom. Okrenuo se i pitao me: "Jesu li lepše naše banje ili nemačke?", jer tamo gde živim u blizini ih ima šest. Rekoh mu da mi se Mokrogorska banja mnogo sviđa, što je Kusturicu nasmejalo.

Od umetnika sa kojima je nastupao, Todorović izdvaja divu Editu Gruberovu i našeg Željka Lučića, kojeg je upoznao još na svojim počecima.

- Kada smo u garderobi ne raspevavamo se kao drugi pevači, već uz naše narodne pesme. Sa Željkovim dolaskom u Frankfurt došli su i neki naši običaji, pa se uvek negde nađe flaša domaće rakije - otkriva Todorović. - Kada imate napete situacije na bini, poput dvoboja u "Onjeginu", onda one postaju još emotivnije. Željko je držao nož kojim me je ubio, i dok sam umirao na sceni rekao sam mu: "Jesmo li sad kvit?" On se sagnuo i promumljao: "Nemoj to da mi radiš", i tada sam osetio da mi njegove suze padaju na lice. Kasnije sam mu rekao: "Ovo niko ne može da izrežira, ovo je samo naše."

OPERSKI CENTAR

U BUDUĆNOSTI Todorović planira da u saradnji sa Madlenijanumom otvori operski centar, koji bi premostio jaz između završenih akademija i dobijanja prvih angažmana i audicija.

- Bila bi to privatna institucija gde mogu da koristim sva poznanstva sa velikim pevačima, da ih dovedem kao goste da drže master kurseve, kao i veze sa agenturama koje mogu da povežem sa mladim ljudima za koje mislim da imaju realnu šansu. Imao sam sreću da nađem profesora koji mi je dao mogućnost da do danas izdržim u ligi vrhunskih pevača.