NEĆE MOĆI: Mladićev krst

Da li se borci za slobodu razlikuju po tome da li su počinili neki zločin, ili po tome za čiju se slobodu bore? Da li su, onda, jedni heroji uprkos počinjenim zločinima, a drugi zločinci i kad dokaza nema?

Foto: Z. Jovanović

Na sam dan završetka Drugog svetskog rata, 8. maja 1945, pripadnici 2. oklopne divizije Francuskih slobodnih snaga kojima je komandovao general Filip Lekler ušli su u bavarski gradić Bad Rajhenhal i iz bolnice izvukli 13 vojnika 33. Vafen SS divizije Šarlemanj koje su prethodno bile zarobile američke snage.

Pošto se radilo o Francuzima, general Lekler im se ljutito obratio: "Kako vas nije sramota da nosite nemačku uniformu?" Na ovo mu je najstariji po činu,  poručnik Pol Brafi je uzvratio sa: "Kako vas, generale, nije sramota da nosite američku uniformu?", ukazujući da su i Lekler, i njegovi vojnici bili obučeni u uniformu tuđe države.

U tome nije bilo nikakve dvosmislenosti. Dvanaestorica njih potom su kamionima odvezeni u obližnje mesto Kugelbah i streljani. Trinaesti je izbegao ovu sudbinu - tajno je izdvojen iz grupe i vraćen u Francusku. Njegov identitet nikada nije utvrđen, ali veruje se da se radilo o sinu jednog visokog francuskog oficira i bliskog prijatelja generala Leklera.

To nije bio jedini, niti najgori ratni zločin koji su francuske snage počinile prilikom oslobađanja svoje zemlje od nacističke okupacije. Ukupno je, bez suda, ubijeno više hiljada nemačkih ratnih zarobljenika i desetak hiljada francuskih kolaboracionista. Ovaj je samo vrlo dobro dokumentovan i za njega postoje jasna svedočenja da je učinjen po direktnoj naredbi generala Leklera.

Lekler je ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, krajem novembra 1947. poginuo u padu aviona u Alžiru, gde je predvodio gušenje arapskog ustanka protiv francuske kolonijalne vlasti. Pre toga, ratovao je i u Indokini protiv oslobodilačke vojske Ho Ši Mina. Po smrti, Lekler je unapređen u maršala, sahranjen je uz sve državne vojne počasti u Domu invalida, gde počivaju i Napoleon i druge velike francuske vojskovođe, a čast mu je učinjena i time što najmoderniji francuski tenk nosi njegovo ime.

Neću da kažem da su mladi esesovci pogubljeni po njegovom naređenju bili dobri momci. Niti da je čovek koji je predvodio oslobađanje Pariza i ostatka Francuske zlikovac kojem sva velika dela za svoj narod treba zaboraviti zbog ovog i drugih neupitnih ratnih zločina za koje snosi direktnu i indirektnu odgovornost. Rat je rat, a kada se sudi o nečijim delima, treba odmeriti i ono dobro, i ono loše što je za života učinio.

Za generala Ratka Mladića, za razliku od Leklera, ne postoji nijedno svedočenje da je izdao naredbu da se zarobljeni pripadnici 28. divizije tzv. Armije BiH pogube. Zanemaruje se da ta 28. divizija nije ni smela da postoji u julu 1995, jer je Srebrenica trebalo da bude demilitarizovana zona. Ipak, njemu se, za razliku od Leklera, osporava i pravo na dostojanstvenu sahranu. Neki kažu da ni on "svojim žrtvama" nije omogućio dostojanstvenu sahranu. Nije ni Lekler - tela streljanih esesovaca ostavljena su da trule nesahranjena i pokopali su ih tek američki vojnici nekoliko dana posle pogubljenja.

Ali, kao i u slučaju Leklera, kada se razmatra uloga Ratka Mladića, u obzir treba uzeti ne samo ratne zločine koje mu neprijatelji pripisuju nego i njegovu ulogu u odbrani i oslobađanju srpskog naroda u BiH.

Da li su porodice i pristalice streljanih esesovaca verovale da je Leklera trebalo sahraniti u Domu invalida i proglasiti ga za maršala i oslobodioca? Da li su tako o njemu mislili poraženi Nemci? Sigurno ne. Ali o njemu tako misle svi Francuzi koji slave svoju slobodu, državu i nezavisnost. I to im se ne može zameriti, iako je put ka francuskoj slobodi i suverenosti bio veoma krvav.

Zbog toga, uprkos svim greškama koje je za života počinio, za generala Mladića se može reći samo ona istina koju je za sebe s pravom izgovorio i Slobodan Milošević - ne napadaju oni Republiku Srpsku i Srbiju zbog Mladića, nego Mladića zbog Republike Srpske i Srbije.

Govorili su nam da je Ratko Mladić nekakav "teret" za srpski narod i državu. I tu je, zapravo, stvar obrnuta - srpski narod i država bili su krst na plećima Ratka Mladića, koji je svoj život posvetio njihovoj odbrani i taj je krst nosio bez roptanja. Uprkos svemu. A ovo je i jedan od retkih slučajeva kada nije toliko potrebno da narod teši ožalošćenu porodicu, nego čak da ožalošćena porodica teši narod.

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Društvo

0 23

SUDBINA MU DATA DA STRADA KAO NjEGOV NAROD: Svedočenja reportera "Večernjih novosti" koji su pratili generala Ratka Mladića

01. 09. 2026. u 06:45

Društvo

0 5

"Ja vašu decu i vas spašavam, a naša deca su pobijena 1992. godine u kanjonu Žepe!" (VIDEO)

07. 09. 2026. u 16:36

Društvo

0 16

"NOVOSTI" SAZNAJU: Više od 150.000 ljudi ispratilo generala Ratka Mladića na večni počinak

07. 09. 2026. u 15:50

Društvo

0 2

"ĐENERALE, BOJIŠ LI SE KOGA? SAMO BOGA I VIŠE NIKOGA": Srpski narod se oprašta od Ratka Mladića (FOTO)

07. 09. 2026. u 13:13

Svet

Vajdel: AfD cilja najmanje 40 odsto na narednim saveznim izborima u Nemačkoj

2026-09-07 12:40:00

Svet

Putinovo oružje stiže iz morskih dubina: Šta se zna o ruskom Posejdonu i njegovoj razornoj moći

2026-09-05 18:01:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije