DEDINA ZLATNA ZVEZDA: Zlativoje Dragović posvetio život karijeri unuka Aleksandra, uzdanice crveno-belih

Zoran ĆOROVIĆ - Đorđe SAMOILOVIĆ

31. 12. 2021. u 11:37

DEDA Zlativoje (78), kao što mu ime kaže, pozlatio je svoju ljubav prema unuku Aleksandru Dragoviću. Kod nas u Srbiji se često može čuti da se unučad vole posebno i neizmerno, sa pažnjom i razdraganošću većom nego što se posvećuje deci. Ovaj odnos Zvezdinog štopera i njegovog dede, po toplini i bliskosti, najbolji je primer za tako nešto.

ДЕДИНА ЗЛАТНА ЗВЕЗДА: Злативоје Драговић посветио живот каријери унука Александра, узданице црвено-белих

FOTO: M. Vukadinović

Za ogromno ulaganje i požrtvovanje, Aleksandar je uzvratio dedi tako što mu je ispunio veliku želju - da zaigra u Crvenoj zvezdi. Zlativoje je sada presrećan što se ovaj potez pokazao kao pravi, jer je njegov unuk ostavio fenomenalan utisak u proteklih šest meseci, koliko je na "Marakani".

- Ne idem toliko u javnost, ali prijatelji i rodbina mi se zahvaljuju, to je veliki uspeh. Na kraju krajeva, i ja sam srećan više nego iko, što je dospeo tu i što su ga prihvatili dobro u Zvezdi. Aleksandar nije dobro znao srpski, njegova majka jednu reč s njim nije progovorila na srpskom, da nije mene, ne bi uopšte znao jezik, samo nemački. NJegovi roditelji su se razveli kada je bio mali. Ja sam bio tu sve vreme, najviše sam brinuo o njemu. Zahvaljujući meni je došao iz Bundeslige u Zvezdu, što se retko dešava. Želeo sam, dok sam živ, da ga vidim u Zvezdinom dresu - sa jakim emocijama, ali blago i uz osmeh priča Zlativoje o svom zlatnom unuku.

Aleksandar se nadovezuje i priseća kako je odgajan u zvezdaškom duhu.

- Od moje sedme, osme godine, deda me je odveo na nekoliko derbija i stalno mi je pričao o Zvezdi. Mene je ta atmosfera na stadionu i tolika posvećenost navijača prema klubu oduševila. Neću nikoga da uvredim u Austriji, pošto Rapid i Austrija imaju dobre navijače. Ali, ovde, to je nešto potpuno drugačije, Zvezda je za "delije" religija. Dok sam kao mali trenirao svaki dan na pomoćnom terenu, uvek sam gajio nadu da mogu to da doživim.

Deda, koji je rodom iz Umčara, gde je amaterski igrao fudbal, poput proroka je predvideo šta će biti njegov unuk kada poraste.

- Aleksandar je rođen 6. marta 1991, a nepuna tri meseca kasnije Zvezda je postala prvak Evrope u Bariju, gde sam bio i navijao. I kada se on rodio, bili smo u kafani, ja tamo naručim piće za sve i kažem - rodio se dedin fudbaler. Rekao sam to, više lupio, međutim to se obistinilo. Svaki turnir sam bio sa njim dok je bio mali. U omladinskoj akademiji Austrije bio je među najboljima, odmah je otišao da igra za godinu dana starije.

Pa je usledio prelaz u amaterski tim, gde je igrao dve utakmice i odmah je prekomandovan u prvi tim, zatim je usledio poziv i za reprezentaciju Austrije, gde je blizu 100. utakmice.

NOVAK MU UZEO PET GODINA ŽIVOTA

DRAGOVIĆ je veliki fan Novaka Đokovića.

- Naravno, ali on mi je već uzeo pet godina života - uz smeh kaže Aleksandar.

- Navijam za njega, ali ne volim da gledam svaki meč, jer mi pojede mnogo živaca. Uvek gubi na početku i na kraju pobedi, a ja se tu iznerviram, hoću televizor da polupam. Gledao sam ga jednom i uživo u Bazelu i tada je izgubio od Federera. Bio sam i ovde u Beogradu na košarci, Zvezda je izgubila protiv Albe i pošto sam ispao baksuz neću više da idem.

Aca je bio dete kakvo se samo poželeti može.

- Bio je mnogo dobar, nije znao šta je diskoteka do 20. godine. Ništa kafići i šta ti ja znam, nije nigde išao, nit je išta tražio. Ambicija mu je bila samo fudbal. Imali smo u Austriji pomoćni teren gde smo sami trenirali. Moram da priznam da me je iznenadio upornošću, disciplinom, nisam imao problema nikada sa njim. Kada je bio mali, fudbal mu je bio broj jedan i dan-danas je tako, sve drugo je sporedno. Bio sam više od 50 godina u Austriji, radio sam u staklariji i u drugoj firmi koja se bavila cinkovanjem. Nisam žalio, uvek sam uzimao slobodan dan i plaćao nekom smenu da idem sa Aleksandrom na turnire, kada je ima 12, 13, 14 godina. Nikad me ništa nije sprečavalo, niti je on odustao od bilo koje obaveze.

Uz dedu, Aleksandar je od malih nogu bio veliki zvezdaš.

- Nisam imao dres nijednog Zvezdinog igrača, ali uvek sam voleo Nemanju Vidića. On mi je idol, čak i danas, kada ne igra, mada se nismo upoznali. Sada mi je drago kada čujem da kažu da sam Zvezdino veliko pojačanje iz Bundeslige. U Leverkuzenu sam bio četiri godine, nisam bio standardan. Koliko puta sam bio ljut ili besan što ne igram. J.... i platu koju dobiješ, kada ne igraš, nisi srećan. Volim da igram svaki vikend, zbog toga sam postao fudbaler i u Zvezdi sam to dobio. Naravno da zbog toga dajem sve od sebe na svakoj utakmici i trudim se da učim od Mistera Stankovića, da upijam sve što mi kaže. Uvek za Zvezdu dajem sto odsto, tako bi i u drugom klubu. Ali, Zvezda je nešto posebno, navijači žive za klub i moramo da uzmemo titulu za njih. Kako nas podržavaju, to je fenomenalno i zato moramo zbog njih da ginemo.

Obojica se slažu da je ova polusezona bila jako dobra.

- Prezadovoljan sam sa njim - ponosan je Zlativoje.

- Nadali smo se da će tako da prođe i da će uspeti. Pokazao se dobro, voli ga publika, klub ga je prihvatio, sve je kako treba. Ne mogu da vam opišem kako sam se osećao kada je debitovao, ali nisu pobedili tu utakmicu protiv Vojvodine, koja može da ih košta titule.

Aleksandar se ubacuje, nije mu se svideo ovaj komentar.

- Nemoj deda da baksuziraš.

DUDIĆ: SVI SMO PREZADOVOLJNI

OGROMNE zasluge za dolazak Dragovića u Zvezdu ima i njegov menadžer Milan Dudić, bivši fudbaler crveno-belih i reprezentativac.

FOTO: M. Vukadinović


- Nas dvojica se poznajemo dok sam ja još igrao u Salcburgu, Aleksandar je tada bio mlad fudbaler u Austriji iz Beča - priseća se Milan Dudić. - Ostali smo u kontaktu i kada je kod njega sazrela želja da zaigra u Zvezdi, uspeli smo da nađemo najbolje rešenje. Sjajan je momak, svi smo prezadovoljni kako se snašao i kako igra za crveno-bele - ističe Milan Dudić.

Najviše ga kopka minus pet bodova u prvenstvu.

- Srećan sam ovde, ali voleo bih da budemo još uspešniji, da i u Srbiji budemo ubedljivi kao što smo jesenas bili u Evropi. Hoću i titulu i kup. Moramo da poštujemo kako igra Partizan, biće teško do kraja, ali mislim da je sve u našim rukama. Kako je Mister rekao, ako pobedimo sve do kraja, šampioni smo. Moraćemo da pokažemo na terenu da smo najbolji. Čeka nas i osmina finala u LE, svejedno mi je koga ćemo izvući. Biće spektakl. Nema tu koga bismo voleli, ko god da dođe, mi ćemo se boriti do samog kraja. Ako dođe Barselona da i nju dobijemo - rezonuje Aleksandar, dok deda priželjkuje zagrebački Dinamo.

Sezona je bila paklena, tako da Dragović nije izlazio po Beogradu.

- Igramo svaka tri dana i onda sam ja srećan da budem malo kod kuće, da budem sa dedom, da šetam psa, da provodim vreme sa familijom i devojkom. Ne izlazim mnogo. Volim Beč i posle fudbala ću živeti u ovom gradu. Tamo sam se rodio, svi drugari su mi tamo, uvek sam srećan u Beču.

Voleo bi da na "Marakani ostane do kraja ugovora.

- To samo bog zna. Potpisao sam na tri godine i valjda ću biti toliko. Međutim, u fudbalu se nikada ne zna šta će se desiti.

Dedi se ispunila najveća želja da mu unuk dođe u Zvezdu, sledeća je više praktične prirode.

- Da karijeru završi u Italiji, tamo može da igra i sa 35, 36 godina.

Stavio Pantelića u džep

BLIŽI se Aleksandar 100. meču za reprezentaciju Austrije, debitovao je 6. juna 2009. protiv Srbije na "Marakani".

- Da, u kvalifikacijama za SP protiv Stankovića i Milijaša, koji je dao gol iz penala. Često se šalim da smo bili bolji, ali smo izgubili. Uvek ću biti zahvalan selektoru Konstantiniju, to mi je jedan od najlepših dana u životu i nikada ga neću zaboraviti. Debitujem sa 18 godina, na "Marakani, protiv Srbije... Još sam odigrao dobro, vi ste pobedili, svima je bilo lepo.

Deda Zlativoje se prisetio anegdote vezane za debi.

- Malo kasnije, bili smo sa Dejanom Stankovićem u restoranu. I dolazi Marko Pantelić, a Deki ga zove i pita - "Je l' poznaješ ovog dečka?", Pantelić kaže - "Ne", a Deki mu odgovara: "To je taj što te stavio u džep".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)