ALARMANTNA PROGNOZA DO 2100. GODINE: Evropu i Balkan čeka drastičan porast rizika od razornih požara

EVROPU u narednim decenijama očekuje sve veći rizik od razornih šumskih požara, upozorava nova naučna studija. Klimatske promene dovešće do značajnog povećanja broja dana tokom kojih će vremenski uslovi pogodovati izbijanju i brzom širenju vatrene stihije, a najugroženiji će biti delovi južne Evrope.

Foto: krisda chamchuen/Alamy/Profimedia

Prema procenama istraživača, do kraja veka pojedine evropske zemlje mogle bi da se suoče sa višestruko većim brojem dana sa visokim rizikom od požara. Posebno zabrinjavajuće prognoze odnose se na mediteranski region, koji se već godinama suočava sa sve češćim i intenzivnijim požarima.

Studija, koju je sprovelo osam naučnika, objavljena je krajem septembra u časopisu "Environmental Research Letters". Istraživanje analizira koliko će se povećati izloženost stanovništva meteorološkim uslovima koji pogoduju nastanku i širenju šumskih požara.

Reč je o kombinaciji visokih temperatura, niske vlažnosti vazduha, snažnih vetrova i dugotrajne suše. Ovakvi uslovi isušuju vegetaciju i stvaraju pogodno okruženje za izbijanje požara, koji se potom mogu brzo proširiti na velike površine.

Južna Evropa među najugroženijim područjima

Najnepovoljniji scenariji očekuju se u mediteranskim zemljama, posebno u Hrvatskoj i Portugalu.

Prema procenama naučnika, u Hrvatskoj bi izloženost uslovima sa visokim rizikom od požara mogla da bude čak 2,5 puta veća nego sredinom prošlog veka. Ukupno povećanje tokom životnog veka moglo bi da premaši pet godina.

Još ozbiljnija situacija predviđa se za Portugal. Dok je u periodu od 1950. do 1970. godine u toj zemlji prosečno zabeleženo 14 dana godišnje sa visokim rizikom od požara, do početka narednog veka taj broj mogao bi da poraste na čak 32 dana godišnje.

To znači da bi Portugal mogao da se suoči sa više nego dvostruko većim brojem dana u kojima vremenske prilike pogoduju izbijanju i širenju vatrene stihije.

Važno je naglasiti da ove procene ne znače da će šume goreti tokom čitavog navedenog perioda, već da će toliko vremena postojati meteorološki uslovi koji značajno povećavaju opasnost od požara.

Svaki dodatni stepen zagrevanja donosi nove opasne dane

Naučnici upozoravaju da će budući rizici direktno zavisiti od stepena globalnog zagrevanja.

Prema rezultatima istraživanja, za svaki dodatni stepen Celzijusa prosečnog globalnog zagrevanja, životna izloženost uslovima pogodnim za požare povećala bi se za približno 410 dana u Hrvatskoj, 272 dana u Portugalu i oko 270 dana u Češkoj.

Istraživanje se zasniva na klimatskom scenariju prema kojem bi prosečna globalna temperatura do 2100. godine mogla da poraste za 2,6 stepeni Celzijusa.

Ipak, autori studije ističu da budući razvoj događaja nije unapred određen. Brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte moglo bi značajno da ublaži posledice klimatskih promena.

Prema njihovim procenama, smanjenje emisija moglo bi da skrati ukupnu izloženost opasnim uslovima u Evropi za prosečno 1,3 godine, dok bi u najugroženijim delovima južne Evrope ta razlika mogla da bude veća od dve godine.

Balkan među područjima sa najvećim rastom opasnosti od požara

Istraživanje pokazuje da bi Balkan mogao da bude među evropskim regionima sa najizraženijim povećanjem dugoročne izloženosti ekstremnim uslovima za nastanak i širenje požara. Iako posebno izdvajaju južnu i istočnu Evropu, naučnici tvrde da su među područjima s najvećim projektovanim rastom rizika Grčka i balkanski region.

Posebno je zanimljiv podatak koji se odnosi na Srbiju. Prema proračunima istraživača, svaki dodatni stepen globalnog zagrevanja do kraja veka mogao bi da poveća kumulativnu izloženost ekstremnim uslovima za požare za približno 466 dana tokom životnog veka osobe rođene 2025. godine.

Slične, a u pojedinim zemljama i veće vrednosti zabeležene su i u okruženju:

• Severna Makedonija – 535 dodatnih dana;
• Bugarska – 514 dana;
• Bosna i Hercegovina – 510 dana;
• Crna Gora – 479 dana;
• Albanija – 477 dana;
• Grčka – 473 dana;
• Srbija – 466 dana;
• Slovenija – 417 dana;
• Hrvatska – 410 dana;
• Rumunija – 449 dana.

Ovi brojevi predstavljaju procenjeno povećanje kumulativne izloženosti tokom života za svaki dodatni stepen globalnog zagrevanja, a ne broj dodatnih dana požara godišnje.

Evropa se već suočava sa rekordnim požarima

Upozorenja naučnika stižu u trenutku kada se evropski kontinent već suočava sa ozbiljnim posledicama šumskih požara.

Prema podacima Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima (EFFIS), od početka 2026. godine do kraja septembra širom Evrope izgorelo je više od 686.000 hektara zemljišta.

Površina zahvaćena požarima u Evropskoj uniji gotovo je dvostruko veća od proseka za poslednjih 20 godina. Ipak, nije dostignut rekord iz 2025. godine, kada je u državama članicama EU izgorelo više od 1,07 miliona hektara.

Među najteže pogođenim zemljama ove godine bila je Španija, gde je do 18. avgusta vatra zahvatila gotovo 297.000 hektara. U Portugalu je do kraja avgusta izgorelo više od 67.000 hektara, dok su veliki požari pogodili i Francusku, Grčku i druge evropske države.

Naučnici upozoravaju da će klimatske promene dodatno otežati kontrolu nad požarima, posebno u oblastima u kojima se već beleže visoke temperature i dugotrajni sušni periodi.

Zaključak istraživanja je da će obim buduće opasnosti zavisiti od odluka koje budu donošene u narednim godinama. Smanjenje emisija štetnih gasova i prilagođavanje klimatskim promenama mogli bi da ograniče posledice, dok bi nastavak zagrevanja planete značio sve veći rizik od razornih požara širom Evrope.

(Environmental Research Letters)

BONUS VIDEO: OVO JE GODINA ERNIJA: U istorijskoj nepogodi stradalo desetine hiljada ljudi

Preporučujemo

Društvo

0 0

SVETU PRETI KLIMATSKA KATASTROFA: El Ninjo bi mogao da odnese 850.000 života, ove tri zemlje najugroženije, i Balkan u opasnosti

29. 10. 2026. u 16:38

Poljoprivreda

0 1

KLIMATSKI ŠOK U SRBIJI: Tri uzastopna sušna leta potpuno menjaju šta ćemo jesti i uzgajati

28. 10. 2026. u 22:51

Svet

0 0

EVROPA MORA DA SE PRIPREMI! Stiglo jasno upozorenje, biće ekstremno

27. 10. 2026. u 09:01

Poljoprivreda

0 1

KLIMATSKI RULET U VOĆNjACIMA: Da li srpsko voće preživljava nove vremenske anomalije?

13. 10. 2026. u 13:08

Svet

Šef aerodroma "pao" zbog Ajfona: Uzeo 1.650 evra, a sad će dugo da robija

2026-11-12 11:08:00

Svet

Magijska zamka na ulici! Prišla devojci i rekla joj reč o porodici, kasnije ostala je bez 110.000 evra i dragulja

2026-11-12 08:23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije