Božidar Maljković o Olimpijskim igrama u Tokiju: Neka meteorolozi prognoziraju broj medalja

PRVI čovek Olimpijskog komiteta Srbije, Božidar Maljković, vlasnik je četiri evropske titule koje je osvojio vodeći tri različita kluba (Jugoplastika, Limož, PAO), pa nije ni čudno što u njegovim venama i dalje teče trenerska krv. Legendarni košarkaški stručnjak je u predsedničku fotelju OKS seo 2017. godine, ali tvrdi da se nikada neće odvići od profesije koja je obeležila njegov život. Baš zbog toga, razgovor za "Novosti" o pripremama za Tokio, napravljen je iz dve perspektive - trenera i predsednika, jer drugačije nije moglo.

- I sada kada se probudim, smišljam šta ću da radim na jutarnjem treningu, pa kad se setim da toga više nema, okrenem se na drugu stranu - prijatnim tonom je Maljković počeo priču u srpskom olimpijskom domu. - Trener sam celim bićem i to od 20. godine. I danas kad gledam utakmice, vežem se za jedan tim i onda patim, pa posle vidim da sam se oznojio od nerviranja kao da sam vodio ekipu. Definitivno u košarku lako uđeš, ali baš teško izađeš. Olimpijske igre u Tokiju će biti prve za mene, nisam ni sanjao da ću na njih otići u ovom "odelu". Mislio sam i da ću umreti radeći kao trener, kao glumci na daskama. Ali eto, desilo se...

Postoji samo jedna sumnja kad su Igre u pitanju, a ona se pojavila zbog virusa korona. Međutim, Maljković se nada da će ishod borbe sa ovim problemom biti pozitivan.

- Veoma me plaši kompletna situacija - ne krije Božidar. - Svakodnevno smo u kontaktu sa MOK, imamo visoko kotiranog oficira Nenada Lalovića, koji je neposredno pored predsednika Tomasa Baha. Jedino ispravno što mogu da kažem je da ne znam šta će biti. Ako se proširi epidemija, hipotetički je moguće da se Igre ne održe. Otkazana je Formula 1 u Šangaju, karneval u Veneciji, izložba mobilne telefonije u Barseloni... Situacija nije naivna. Trebalo bi da uradimo sve što je u našoj moći da pomognemo kineskom narodu. Nadam se da će se pojaviti neko, dati vakcinu i da će se ovo zaustaviti.

Na pitanje da li može da zamisli kako će izgledati kompletna manifestacija u Japanu ako sve bude u najboljem redu, odgovara potvrdno.

- Mogu, jer sam video film kad sam bio tamo. Izgleda nestvarno. Japan je ozbiljna zemlja, mogu da kažem među tri na svetu. Dovoljno o njima govori primer da su legendi gimnastike Miroslavu Ceraru, koji je 1968. osvojio zlato na OI, nedavno poklonili konja sa hvataljkama na kome je došao do tog odličja. I prebacili su mu poklon u Ljubljanu. Pa šta dalje da se priča... Bolje će sigurno biti nego u Riju. Precizniji su, tačniji, hrana je kvalitetnija.

Na spisku Srbije zasada je 63 putnika za Tokio.

- S nestrpljenjem čekam kvalifikacije za rukometašice, možda i odem u Đer da ih bodrim. Mislim da imaju šanse, iako igraju sa Mađaricama na njihovom terenu. Ko je mogao da veruje da će stonoteniseri uzeti vizu, pa mislim da nisu ni oni sami. Nekim ljudima kad sam javio, bili su ubeđeni da je šala. Znači, čekamo 12 rukometašica, posle još 12 košarkaša, nekoliko iz individualnih sportova i to bi bila solidna brojka.

Čim se zatvori jedan olimpijski ciklus, a otvori novi, odmah u javnosti kreću licitacije o broju medalja.

- Te prognoze obično prave ljudi koji ništa ne rade u životu. Ako se prisetimo da je naš najbolji sportista svih vremena, kakav se više neće roditi, Novak Đoković ispao na startu turnira u Riju od Del Potra koji se vratio posle jednogodišnje pauze, kako se neko usudi da nabraja ko će osvojiti odličje. Neka meteorolozi vode računa o prognozama. Gledam na ličnom primeru, da sam ikad u životu birao protivnike i razmišljao unapred šta ću osvojiti, nikad ništa ne bih napravio. Pred prvi Kup šampiona, kad sam uzeo titulu u Minhenu, Barselona nas je dobila 26 razlike. Ma bukvalno ubila. Tad me bilo sramota što sedim na toj klupi. I posle ih dobijemo i osvojimo trofej. A ja bih pre rekao dajte nam Čikago Bulse nego Barselonu. To je draž sporta, što se nikada ne zna pobednik unapred, koliko god neko bio favorit. Možemo da kažemo "uzećemo 35 medalja", a znamo da nećemo. Nisam pristalica nagađanja, nego ozbiljnog rada.

Kada sumira šta je sve uradio od dolaska na poziciju predsednika, Maljković je i više nego zadovoljan.

- Renovirali smo i rekonstruisali kuću OKS. Imamo malu zajednicu od 25 ljudi kojima treba obezbediti platu. Oni se trude, rade mnogo... Približili smo OKS i vojsku, putujemo po Srbiji, borimo se. Predsednik MOK Tomas Bah mi je čestitao zbog činjenice da 78 odsto novca koji dođe u komitet odlazi sportistima i trenerima, dok taj procenat u drugim zemljama iznosi 27. Dodeljujemo nagradu Olimpijsko srce, sve odluke donosimo na Izvršnom odboru, imamo jasne kriterijume - u nedogled je mogao da nabraja Maljković.

Iza njega su tri godine u novoj ulozi, a pre toga 45 godina na užarenoj klupi. Iz ove perspektive, može da kaže da ne žali ni za čim kad je njegova karijera na oba fronta u pitanju, a "kopka" ga nešto sasvim drugo.

- Jedino što sebi zameram je što imam samo dvoje dece, a ne još toliko. To nisam ostvario, a mogao sam, zato mi je i žao. Četiri bi bila idealna brojka - emotivno je stavio tačku na ovaj razgovor Božidar Maljković.

Marina Maljković foto: N.Paraušić

MARINA JE OSTVARILA SVE ŠTO JA NISAM

NE priča često Maljković o ćerki Marini, ali ovog puta nije štedeo reči kada su pohvale na račun selektorke naše ženske reprezentacije u pitanju. Priznaje da ne može da gleda njene utakmice, ali i da su košarkaške teme glavne za porodičnim stolom.

- Sećam se još dok je bila malecka sa tribina u Splitu je vikala: "Sreto, dugi napad". Savetovala je Sretenovića... Pamte je igrači i dan-danas po tome - nije skidao osmeh s lica ponosni otac. - Jednom prilikom je zvala Duška Bajevića i mene u Vizuru, mi mislili da gledamo neku utakmicu običnu, a u stvari ona ulazila u Prvu ligu. Nisam imao pojma, nikada nisam bio ni na jednom njenom treningu. Gledao je Tanjević u Istanbulu i znam da je bio oduševljen.

Tata prati Marinu uglavnom uz TV ekran.

- Poslednji put sam uživo gledao u Subotici kad je uzela Kup. Ona je žensko dete, a neki ljudi su bili nekorektni prema njoj, pa da ne bih napravio svašta, izašao sam iz sale i nikada više nisam ušao. Imam ekipu s kojom gledam na TV, nerviram se, pušim... Kažu drugi da imamo isti stav i gestove dok vodimo utakmicu. Ja 15 godina u Evroligi nisam dobio tehničku i taj mir ima i ona, sakriva vulkan koji je u glavi. Profesorsko-gospodsko ponašanje. Nikad nisam vodio Srbiju i možda mi je nekad i žao... Ali Marina je ostvarila sve što ja nisam.