FIJAKER STARI SOMBOROM JOŠ LUTA: Aleksandar Antunić jedini u najvećem gradu zapadne Bačke čuva vekovnu tradiciju opevanu u mnogim pesmama

USPOMENU na fijaker, nekada najpopularnije prevozno sredstvo i statusni simbol, setno je ovekovečila poznata pesma Zvonka Bogdana.

Foto Gradski fijaker

Dok se bard tamburaške muzike u svom evergrinu seća svoje drage i dugih zimskih somborskih noći, tradiciju vožnje fijakerom u ovom gradu i danas čuva jedini gradski fijakerista Aleksandar Antunić.

Sa kobilama Donkom ili Zvezdanom, za koju su mu, kako kaže tri konja nudili ali je nije dao, svakodnevno strpljivo stoji na fijakerskom stajalištu i čeka putnike. To su uglavnom gosti, jer je Somborcima vožnja fijakerom potpuno uobičajena.

Stanica na platou kod Gradskog muzeja, nekada je bila jedna od četiri glavna fijakerska stajališta, na kojima se posle Drugog svetskog rata smenjivalo više od 70 fijakerista.

- Uvek kažem da sam jedini gradski fijakerista ali da postoji još nekoliko kolega, među njima i moj sin, koji prežu konje kada je veća turistička poseta, svatovi ili proslave mature - kaže nam Aleksandar koji je radni vek proveo u Fabrici akumulatora, a kada je ona propala hobi mu je postao posao.

- Otkad znam za sebe volim konje. Deda je bio vodar, nosio vodu po gradu, otac je držao konje, a ja sam svog prvog kupio sa 19 godina. Kažu da moraš progutati konjsku dlaku da bi zavoleo konje, ali mi smo se očigledno tako rodili.

A konji tu ljubav i te kako osete i uzvraćaju je dvostruko. Donki ne treba mnogo govoriti, sama kreće Vencem kroz pijacu, pa Pariskom, Dositejevom, pa ukrug sa putnicima obiđe ceo grad. I sami smo se uverili da bez naredbe staje na svakom crvenom svetlu i pešačkom prelazu.

- Verujte, grad se mnogo lepše vidi iz fijakera nego iz auta, ili kad šetate. Uvek se trudim da putnicima pričam o zdanjima pored kojih prolazimo, katoličkoj crkvi, staroj Gradskoj kući, maloj Gradskoj biblioteci, Pašinoj kuli... Pričam im ono što treba da upamte o Somboru - dalje će fijakerista.

- Važno je da budeš pojava, da te ljudi primete i da im put sa tobom bude prijatan. Da ostaviš utisak i da te posle nekome preporuče.

Baš kao što je bilo 1884. godine, kada je u Somboru donet prvi Pravilnik o radu fijakerske službe, kada su fijakeristi morali da budu čestiti i pristojni ljudi, vični kočijašenju, dobri poznavaoci rasporeda gradskih ulica i trezveni dok voze, a odeveni po propisu. Takvi su i konji koji ravnopravno sa ostalim učesnicima u saobraćaju špartaju somborskim ulicama.

- Uglavnom ljudi imaju strpljenja, "ne psuju fijaker" kako kažu u pesmi, ali ima i onih koji ulete u makazice ili zatrube. Srećom, ti su malobrojni - nastavlja Aleksandar.

- Konje potkivam, te zato ne idem glavnom ulicom jer bi oštetio podlogu. Kada budu svatovi ili mature, onda ih za tu priliku otkujem.

Fijaker je, nažalost, pregazilo vreme. Brži, jeftiniji i daleko komforniji prevoz uzimao je maha od sredine prošlog veka, pa je fijaker morao da skrene sa koloseka.

- Vožnja fijakerom je bila način života. Prevozili su putnike koji su doputovali izdaleka, lekare, učitelje, sudije, lole i bećare koji bi u omiljenoj kafani zoru dočekali uz vino i tamburaše... Sa fijakerom se odlazilo u prosidbu, a ako je ona bila uspešna, "talični" fijakerista je vrlo brzo u istim, ali okićenim kolima vozio i mladence - seća se Aleksandar.

STANICA Fijakeristi na placu kod Gradskog muzeja, Foto sombor.info

- Fijakeri su bili i službena vozila gradskih čelnika. U jednom se vozio gradonačelnik, a u drugom, koji ga je pratio, vozila se gradska policija.

Da je fijaker u svakom smislu bio javni prevoz, svedoče i situacije, koje bismo danas nazvali "vanredne". U slučaju požara, poplave, epidemije, ili bilo kakve druge alarmantne situacije, fijakeristi su bili na raspolaganju varoškim vlastima. Tada su prevozili lekare, žandarme, vatrogasce i vojna lica, bez ikakve nadoknade. Troškovi su im kasnije, kada bi se sve završilo, nadoknađivani novcem iz gradske kase.

Aleksandar Antunić, Foto Arhiva

- Priče starih fijakerista su neprocenjive. Duca Milutinović, Jagro, Ilija ili Dane, uvek bude neko ko srcem radi ovaj posao. Nadam se da će i iza mene ostati neko ko neće dozvoliti da fijaker padne u zaborav - priča nam fijakerista i miluje svoju Donku dok nas ispraća posle vožnje.

Čuveni Jagro neće biti zaboravljen

ZAHVALjUJUĆI pesmi Velje Subotića "Fijakerista", čuveni Jagro iz Sombora nikada neće biti zaboravljen. Somborci pričaju kako je voleo da posedi i popije, da se zakarta sa društvom, a mušteriju bi poslao da se sam odveze gde želi i da ostavi novac na sedištu, pod pokrovcem. A njegov Riđan, pošto bi odvezao mušteriju, sam bi se vratio na fijakersku stanicu i čekao Jagra da uzme pazar.

TRADICIJA Gosti Sombora uživaju u vožnji, Foto J. Lemajić

Preporučujemo

Društvo

0 0

VIKENDOM OD 7 DO 24 SATA: Novo radno vreme na prelazu Bajmok - Bačalmaš od 19. decembra do 11. januara 2026. godine

18. 12. 2025. u 15:19

Društvo

0 0

STIŽE ZAHLAĐENjE, SNEG OD OVOG DATUMA: RHMZ objavio novu prognozu za naredne dane

18. 12. 2025. u 14:02

Društvo

0 0

„Gradska čistoća” u kontinuiranoj borbi protiv nelegalnog odlaganja otpada

18. 12. 2025. u 14:00

Društvo

0 1

Oglasili se stručnjaci – evo koliko je u Srbiji zaista zavisnika od igara na sreću

18. 12. 2025. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije