Jagland: Savet Evrope prati situaciju na Kosovu i Metohiji posle hapšenja Đurića

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland rekao je danas da je taj savet ranije izrazio zabrinutost zbog hapšenja Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici krajem prošlog meseca, te dodao da SE prati dalji razvoj situacije.

Jagland je tako odgovorio na pitanje poslanice u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Dubravke Filipovski", koja je postavila pitanje zašto je izostala reakcija i osuda Saveta Evrope povodom hapšenja i brutalnog napada na Marka Đurića, direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, 26. marta ove godine.

Filipovska, inače, članica stalne delegacije Narodne skupštine u PS Saveta Evrope, je u okviru redovnog Prolećnog zasedanja postavila nekoliko pitanja pred PS Saveta Evrope, veoma važnih u ovom aktuelnom političkom trenutku za Srbiju, saopšteno je iz srpskog parlamenta.

PROČITAJTE JOŠ: VIDEO: Đurića sa lisicama vodili po Prištini, građani zviždali

Filipovski je ministru spoljnih poslova Makedonije, Nikoli Dimitrovu, u susret majskom samitu u Bugarskoj za zemlje Zapadnog Balkana, postavila pitanje u vezi sa evropskom perspektivom zemalja u ovom regionu.

Pitanje je postavnjeno nakon izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona da je reforma EU prioritet u odnosu na prijem novih članica.

Filipovski je zanimalo i koliko kritike u izveštaju Evropske komisije u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije za zemlje Z. Balkana mogu biti problem u pristupanju EU.

Dimitrov je u svom odgovoru istakao da izjava francuskog predsednika nije kontradiktorna napretku koji se očekuje od zemalja Z. Balkana i da će se ta dva procesa odvijati paralelno.

PROČITAJTE JOŠ: ANALITIČAR EDVARD DžOZEF: Hapšenje Đurića gubitak, ovo je bio urnebesno smešan potez vlade Kosova

Važno je da zemlje Z. Balkana nastave sa reformama i da ispunjavaju preporuke Evropske komisije.

Takođe, Filipovski je oštro reagovala na izveštaj PS Saveta Evrope o humanitarnim potrebama i pravima interno raselhenih lica u Evropi, a u koji nije uvedeno 220 000 hiljada interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, koji se za sve ove godine suočavaju sa nemogućnošću povratka u svoje domove, na šta posebno utiče kontinuirano nepoštovanje Rezolucije UN 1244, loša bezbednosna situacija na KiM i odsustvo ekonomskih mogućnosti za povratnike.

Naročito se, kako se navod, osvrnula na brojne svakodnevne napade na malobrojne povratnike srpske nacionalnosti na KiM, a da pri tome krivci nisu uopšte privedeni pravdi niti procesuirani.