Stanari bez kredita u bankama

POJEDINI optimisti među novoizabranim upravnicima stambenih zajednica već su se obratili bankama u želji da pozajme novac za popravku lifta i krečenje zgrade, kako bi rešili dugogodišnje probleme. Na ideju su došli zbog novog zakona o stanovanju, koji je uveo mogućnost da se poslovi održavanja i unapređenja svojstava zgrade finansiraju i iz pozajmica. Banke, međutim, u stambenim zajednicima još ne vide potencijalne klijente.

Milan V. upravnik stambene zajednice na Banjici, kaže da se raspitivao u svim ekspoziturama u naselju, ali da nijedna banka nije zainteresovana za saradnju.

- Reč je o kreditu od 20.000 evra, koliko nam je potrebno da bismo okrečili zgradu i popravili lift - kaže upravnik. - Išao sam u nekoliko banaka, ali su nas sve odbile. Rečeno nam je da stambene zajednice ne mogu da dobiju kredit, bez daljeg obrazloženja.

Među bankarima su mišljenja podeljena. Jedni ističu da o takvim kreditima mogu da pričaju tek kada stambene zajednice iza sebe budu imale bar dve godine postojanja, drugi ostavljaju mogućnost da ovakvi zajmovi zažive.

PROČITAJTE I: Krediti i lošim klijentima

- Stambenu zajednicu banka posmatra kao i svako drugo preduzeće - kažu bankari. - A da bi ono dobilo kredit, banka mora da ima uvid u njegovo finansijsko stanje bar u protekle dve godine.

U nekim bankama ostavljaju mogućnost da ovi krediti budu odobreni znatno pre.

- Već imamo zaposlene u banci koji pomno proučavaju načine na koji je ova problematika rešena u zemljama EU - rečeno je "Novostima" nezvanično u jednoj banci. - Problem u Srbiji, osim poznate priče da nema mehanizma da sve stanare naterate da redovno plaćaju dažbine jeste upravo kolateral, odnosno obezbeđenje koje bi stambene zajednice ponudile kao garanciju da će kredit vratiti. Najčešće obezbeđenje za ovakvu vrstu kredita su menice, ali pitanje je ko će izdati menicu, svaki stanar pojedinačno ili...

U Ministarstvu građevinarstva kažu da su ovu mogućnost uneli u zakon, na osnovu predloga građana.

- Zakonom je predviđena mogućnost da stambena zajednica postane korisnik kredita koji daju banke, ali sredstva se mogu obezbediti i u okviru drugih kreditnih linija, kao što su projekti ili programi koje sprovode republičke i lokalne institucije, nevladin sektor ili domaći i strani donatori - navode u Ministarstvu. - Pravila i uslove za dobijanje kredita određuje kreditor, dok stambena zajednica donosi odluku o uzimanju pozajmice, a uz to i o načinu istupanja pred kreditorom.

U resornom ministarstvu napominju da je zakonom propisano da se na zajedničkim delovima zgrade ne može zasnivati hipoteka i drugi stvarnopravni tereti, ali je ostavljena mogućnost da stambenoj zajednici odluči čime će na drugi način obezbediti vraćanje kredita. Mnoge zgrade imaju svoje specifične prihode, poput izdavanja zajedničkih prostorija.

RADOVI OD PROLEĆA

Očekujem da će od proleća zaživeti i kreditiranje, kada počne nova građevinska sezona - navodi Svetlana Ćosić, jedan od osnivača Udruženja profesionalnih upravnika. - Predviđene su pozajmice za energetsku efikasnost, sređivanje fasade, saniranje problema podzemnih voda koje ugrožavaju temelje mnogih objekata. Uzimanje kredita bi moglo da reši i dugogodišnje probleme sa sistemima centralnog grejanja, vodovodnim i kanalizacionim cevima.

KONSULTACIJE

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kontinuirano radi na unapređenju svakog dela Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. O pitanjima kreditiranja stambenih zajednica, Ministarstvo će održati sastanak i konsultacije sa udruženjem banaka na kome bi se detaljnije razmotrio ovaj model, ali i drugi modeli finansiranja radova na održavanju zajedničkih delova zgrade.