Elektronskim plaćanjem računa ušpara se 4.000

KRIZA je od građana Srbije stvorila prave umetnike koji od dinara umeju da naprave dva, od jednog ručka - tri, dok je štednju i snalažljivost izdigla na novi nivo. Međutim, kako se snalazi običan čovek, tako se snalaze i oni koji na njemu zarađuju. Pa se često dešava da do juče besplatna usluga, danas košta, da je jedan bankarski šalter i deset puta skuplji od drugog; da u dve susedne trgovine ista roba ima značajno drugačiju cenu; da održavanje nekih kreditnih kartica može da vam pojede godišnju platu, a da svega nekoliko kilovata preko uobičajene potrošnje, može da usija mesečni račun za struju.

Ni bankari više ne kriju - i njima je cilj štednja i manji broj zaposlenih. Zato pojedine banke podižu minimalne provizije i na 150 i 200 dinara, ne bi li "prisilile" klijente da račune plaćaju putem interneta. Korist u elektronskom bankarstvu je nesumljiva: pojedine banke ne naplaćuju ni dinar provizije za ovakav način plaćanja računa, dok je u drugima ona simbolična. Naplaćuje se samo mesečno održavanje tekućeg računa sa uslugom internet-bankarstva, a cena opet zavisi od banke do banke. Kada je reč o šalterima, račun za struju gotovo nigde više ne može da se plati bez provizije, dok Pošta ne zaračunava naknadu pri plaćanju računa za Infostan i kablovsku PTT KDS.

Ako domaćinstvo ima bar pet računa za koje se na šalteru plaćaju provizije, ušteda na godišnjem nivou može da dostigne i četiri hiljade dinara, ako se plaća onlajn, odnosno preko elektronskog bankarstva.

Većina građana Srbije malo vodi računa kada se zadužuje kod banaka. Vrlo retko prvo obiđu više banaka i raspitaju se za uslove, pa se onda odlučuju za kredit, dozvoljeni minus ili kreditnu karticu. Uglavnom, prilikom ulaska u prvu banku koju im preporuči rođak ili prijatelj, potpisuju ugovore a da i ne pročitaju na šta su stavili paraf. Zbog toga, već posle mesec dana, kada počnu da stižu obaveze na naplatu, sledi kajanje.

Kada bi vodili računa koliko se i gde zadužuju, građani Srbije bi mogli mesečno da uštede dobru svotu novca. Tako, na primer, gotovo 90 odsto zaposlenih i penzionera koristi dozvoljeni minus, koji je najskuplji vid zaduživanja. Od toga više od polovine stalno, tokom cele godine prekoračuje sredstva koja ima na raspolaganju na tekućem računu, odnosno koristi pozajmicu u punom iznosu. Obično je to jedna plata, ali, banke sve više povećavaju taj limit, na dve pa i tri zarade, odnosno penzije, jer im je zarada enormna.

Tako, na primer, ukoliko neko koristi dozvoljeni minus od 50.000 dinara, sa kamatom od 28,7 odsto tokom cele godine, samo na kamatu će morati da izdvoji 18.780 dinara. To znači da će za 12 meseci i dalje banci dugovati 50.000 dinara, a za taj iznos platiće skoro 19.000 dinara. Mnogi, zbog kašnjenja plate, vrlo često upadaju i u nedozvoljeni minus koji može da ih košta od 17 pa čak do 72 odsto godišnje. Ukoliko uđu samo sedam dana u "crveni" minus, 5.000 dinara, to može da ih košta i do 600 dinara. Najčešće se desi da pristigne na realizaciju ček, a da za njega nema sredstava na računu, jer nije legla plata.

I Narodna banka Srbije savetuje građane da se ne zadužuju bez preke potrebe. Ako već to moraju, onda treba da paze da ne ulaze u nedozvoljeni minus, da ne iskoriste odmah celu pozajmicu, da podižu novac i po potrebi ga vraćaju redovno. Takođe, za velike kupovine treba uzimati namenski kredit koji je povoljniji. Neophodno je voditi evidenciju potrošnje i smanjiti troškove.

- Plaćajte gotovinom, trošićete manje - poručuje Narodna banka Srbije.

Kada se koristi kreditna kartica, lakše se poseže za mnogim stvarima koje nisu u tom trenutku neophodne. Još, ako može da se razloži na rate, onda su apetiti znatno veći od mogućnosti. Vrlo brzo se "ispegla" kartica do kraja, a onda se banci uglavnom otplaćuje samo kamata. Tako, na primer, ako se potroši limit od 50.000 dinara, svakog meseca će morati da se izdvaja za otplatu rate od minimum pet odsto, kako je propisano, po 3.490 dinara. Od toga kamata je oko 900 dinara, tako da je preostali trošak koji dinar više od 2.500 dinara. Vrlo često građani ne mogu da otplate karticu od zarade, i onda posežu za njenim refinansiranjem.

Kreditna kartica treba da se koristi samo za planirane kupovine i u iznosu koji može da se pokrije iz zarade, kako bi se izbegla kamata. Mnoge banke ne zaračunavaju nikavu kamatu, ukoliko se utrošeni iiznos plati do polovine sledećeg meseca. U razvijenim zemljama je normalno da se sve plaća karticom, ali se i celokupna zarada prebacuje na nju. Svako prekoračenje, odnosno deoba na rate, povlači trošak koji umanjuje kućni budžet. Za građane Srbije i dalje su najisplativiji čekovi, jer se njima može plaćati odloženo i do 12 meseci sva roba i usluge, bez ikakvih troškova.

Ušteda se može postići i kod korišćenja kredita. Tako, na primer, ukoliko se uzima gotovinski zajam, savetuje se da se uzima na kraći rok, jer je manja kamata. Ukoliko se, na primer, uzme 100.000 dinara na 12 meseci, kamata će biti oko 10.000 dinara, a ako se uzme na tri godine, onda je trošak i do dva i po puta veći. Tako, na primer, za ovaj zajam, ako se uzme na 36 meseci, treba banci isplatiti 123.870 dinara ili 23.870 dinara kamate!

ROBA NA AKCIJAMA

Godine besparice naterale su potrošače u Srbiji da se odavno racionalno ponašaju u kupovini. Kad nema mnogo novca na raspolaganju, naš kupac "triput meri, jednom seče", mudro troši svaki dinar, planira svaku kupovinu, a od trgovca za svoj novac traži maksimum. Kupuje mahom "na akciji" osnovne kućne potrepštine, a za koji dinar manje mnogi su spremni da pređu desetine kilometara, i bukvalno s kraja na kraj grada, kako bi uštedeli.

Ljudi štede tako što sa spiskom idu u kupovine, prate akcije, ali i ređe odlaze u takozvane veće kupovine. Mnogi sada kupuju i privatne robne marke, kada je reč o ulju, šećeru, brašnu, pirinču, jogurtu, siru, salami, viršlama...

- Današnji potrošač vodi računa o svakom dinaru, planira, kupuje na akciji, ide u šoping prvenstveno sa spiskom, trgovačke marke sve više ga zanimaju - naglašavaju u maloprodajnim lancima. - Traže da se suzi asortiman i da bude adekvatan njihovom džepu.

Akcijske kampanje danas ne traju samo dan-dva kao ranije, na primer vikendom, već po nedelju dana, a često i mesec. Trgovci sada i bukvalno svakodnevno raznim akcijama mame potrošače. Cene hrane tada su niže od 15 do 30 odsto.