Optužnica protiv Hadžića

Haški tribunal optužio je Gorana Hadžića 2004. godine za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužen je da je kao predsednik Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, i kasnije kao predsednik Republike Srpske Krajine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao saizvršilac tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj.

Među slučajevima ratnih zločina, koji su navedeni u optužnici je ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991. godine.

Prema navodima haške optužnice, hrvatski zarobljenici su odvedeni iz bolnice u Vukovaru i streljani na poljoprivrednom dobru „Ovčara", oko pet kilometara južno od grada. U optužnici je detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991. godine, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice „Dušan Silni" i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina i u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.

Optužnica protiv Hadžića, koju je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, predata je zajedno s nalogom za hapšenje, srpskim vlastima 13. jula 2004. godine. Traženo je da optuženik bude uhapšen u roku od 72 časa.

Goran Hadžić pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi. Hadžić je, koji je u to vreme živeo u vili u Novom Sadu, otišao je iz svog doma noseći veliku torbu i nestao.