Psiholog savetuje kako da se izborite sa izazovima vanredne situacije: Pronađite mir u izolaciji, čuvajte i emotivno zdravlje

SITUACIJA u kojoj smo se neočekivano našli po svom psihološkom značenju višestruko je zahtevna. Pored toga što je prisutan ogroman stepen neizvesnosti u svakom smislu, niko ne zna šta će se događati u budućnosti i koliko će ovakvo stanje da traje.

Kako objašnjava psiholog dr Dušanka Vučinić Latas, ovo je situacija u kojoj se niko od nas nikada do sada nije nalazio, tako da mogućnost oslanjanja na tuđe iskustvo u smislu utehe, umirenja ili nade - ne postoji.

- Neprijatelj je nevidljiv, nepoznat i za njega nema sigurnog leka, ma šta pisali fejsbuk "doktori" - objašnjava dr Vučinić Latas. - Najvažnije je da postoji ozbiljna egzistencijalna ugroženost, pretnja smrću. U svakom se intenzivira strah od sopstvene smrti, jer niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da, ako obolimo, nećemo imati komplikacije. Takođe, tu je i strah od gubitka bližnjih.

Psiholozima je poznato da se ljudi sa stresnim situacijama bore na različite načine, u skladu sa svojim ličnostima i uobičajenim strategijama prevladavanja. Nažalost, ovih dana vidimo mnogo ljudi koji koriste jedan od najprimitivnijih mehanizama odbrane - negaciju i minimizaciju.

- Oni se brane od straha tako što se oslanjaju na mehanizam "neće to meni da se desi". Sa druge strane, sarkastično i neopravdano, kao da imaju doktorate iz medicine, epidemiologije ili virusologije, tvrde da je ovo smešna, benigna stvar koja se zloupotrebljava u političke ili neke druge svrhe.

Postoje i oni koji reaguju preteranom panikom. Već danima su zaključani u kućama sa ogromnim zalihama hrane i dezinfekcionih sredstava, bez ideje o zajednici, drugim ljudima i o tome da u nekim životnim situacijama narcizam ili sebičnost nisu optimalne strategije.

U najgoroj situaciji su hronično oboleli ljudi, onkološki pacijenti ili oni koji se u ovim danima već bore za život nezavisno od virusa korona.

Najzdraviji i najmoralniji pojedinci bore se kroz pragmatično ponašanje, altruizam i aktivizam, pomažući drugima. Pomaganje onima koji su ugroženi pomaže da se regulišu loša osećanja, a istovremeno nekome donosi važnu dobrobit.

U ovoj situaciji sigurno postoje psihološke preporuke za čuvanje emotivnog zdravlja. Dr Vučinić Latas izdvaja neke bitne predloge.

- Koristite samo proverene informacije. Tviteraški i fejsbuk "doktori" nisu pouzdani izvori informacija i mogu samo doprineti pojačavanju osećanja straha, panike i bespomoćnosti. Treba ostati u fizičkoj izolaciji, ali održavati socijalne kontakte što je moguće više. Savremena tehnologija omogućava da se održavaju veze.

Dr Dušanka Vučinić Latas

Naročito su važni kontakti sa starijima koji su u potpunoj izolaciji. Za njih je važno da imaju doživljaj da nisu sami i napušteni.

- Čuvajte se preterane upotrebe alkohola. On je anksiolitik, ljudi mu pribegavaju da bi postigli umanjenje anksioznosti i da bi izazvali osećanje blage euforije i dezinhibicije. Međutim, psihološke posledice alkohola su takve da kada prođe njegovo dejstvo nivo anksioznosti se intenzivira, a sa svakodnevnom konzumacijom raste depresivnost, nervoza, ali i netrpeljivost, agresivnost...

U alkoholisanom stanju ljudi imaju "slabije kočnice", što u situaciji izolacije i nagomilavanja raznih intenzivnih osećanja i frustracija može olakšati agresivne i nekontrolisane postupke.

- Bez obzira na sve ambiciozne planove o tome koje ćete knjige pročitati, filmove pogledati ili nezavršene poslove završiti, nemojte biti previše zahtevni i ambiciozni. Najveći deo naših raspoloživih psiholoških resursa je sada aktiviran da se izborimo sa strahom, bespomoćnošću i svim drugim neizvesnostima.

Ukoliko vam je posao ugrožen, a taj problem ima najveći broj ljudi na planeti, nastojte da što manje razmišljate danas o tome. Ako ideje nisu umirujuće, nemojte se mučiti crnim prognozama. O tome ćete misliti sutra, kada sve ovo prođe. Kada je situacija takva da na nju ne možemo da utičemo, preokupiranost, bes i bespomoćnost ne pomažu.

- "Sutra je novi dan", rečenica Skarlet O'Hare, strategija je odlaganja rešavanja problema na onaj trenutak kada budemo povratili moć da nešto menjamo. Danas je važno preživeti - kaže dr Vučinić Latas. - Strukturirajte svoje vreme. Struktura koja se ponavlja umiruje. Imajte rituale u toku dana: kada se šeta (ako je dozvoljeno), vežba, odlazi u nabavku, spremaju obroci, održava kućna higijena ili šta god podrazumeva život u vašem domaćinstvu.

Depositphotos

ONLAJN TERAPIJA

Ukoliko osećate da su vaši psihološki simptomi do te mere intenzivni da ne možete sami da ih savladate, obavezno se obratite stručnjacima za pomoć.

- Većina psihoterapeuta je prešla na onlajn psihoterapije - podseća dr Vučinić-Latas. - Uz sva ograničenja, u ovoj situaciji imaju svoju efikasnost i donose dobrobit.

KUĆA I NERVOZA

Ako ste zatvoreni u kući duži vremenski period sa ukućanima, u početku možemo očekivati veće zbližavanje i povezivanje, ali sa protokom vremena normalno je da poraste frustriranost, osećanje zasićenosti, netolerancija i mogućnost konflikata. Svaki kvalitetan odnos ima pravu meru povezanosti i slobode. U situaciji kada nema slobode rastu tenzija i negativna osećanja. Treba nastojati da se tokom dana svakom članu omogući prostor za nezavisne aktivnosti ili samoću, jer to umanjuje osećanje "klaustrofobije" i napetosti.