Duboki koreni našeg naroda

OKAMENjENI svedoci vremena, stećci kriju još mnogo podataka i tajni. Prateći srednjovekovni ćirilični zapis po centralnom Balkanu već 15 godina, dr Goran Ž. Komar pokušava te tajne da otkrije. Svoja saznanja ovaj lekar iz Herceg Novog sabrao je u kapitalno delo “Ćirilični zapisi na stećcima”. Luksuzna knjiga u izdanju “Štampara Makarija” i Kompanije “Novosti” na više od 1.100 stranica donosi obilje dokumentovane građe, tumačenja, fotografija nadgrobnih obeležja na osnovu kojih sagledavamo najdublje korene naroda na prostoru Stare Hercegovine.

- Posle dugogodišnjih istraživanja stećaka uveren sam da oni predstavljaju isključivo i strogo hrišćanske nadgrobne belege - kaže, za “Novosti”, Komar. - Ni u kom slučaju ovaj tip nadgrobnog spomenika ne može se, kako je to činila jugoslovenska nauka, vezati za jeretike, poznate kao bogumili. Ne želim da negiram da su i preci današnjih muslimana u Bosni i Hercegovini baštinici stećaka, ali postoji jasna tačka razilaženja u kojoj dolazi do udaljavanja.

Komar je išao od sela do sela, od groblja do groblja, po Crnoj Gori, BiH, Srbiji i o kamenim obeležjima na srednjovekovnim grobovima sakupio mnoštvo podataka. Najveći broj stećaka nalazi se u istočnoj Hercegovini, ima ih puno i u Bosni.

- Za nas su interesantni kako zbog svojih natpisa, tako i zbog svoje likovnosti - kaže Komar.

- Velika arheološka istraživanja okončana su sedamdesetih godina proteklog veka, a u njima je prednjačio sarajevski Zemaljski muzej. Ovo je prvo veliko sistematsko istraživanje posle toga. Otkrio sam ogroman broj nadgrobnih krstova, najviše iz 15. veka, a svi srednjovekovni natpisi su isključivo ćirilični. Na većini grobalja pronađeni su temelji ili ostaci pravoslavnih crkava. Najmasivniji nadgrobni krstovi na Balkanu nalaze se u Glamoču. U selu Šumnjaci dva nadgrobna krsta viša su od 4,5 metara. Krstovi sličnih dimenzija u Ljubinju, Bileći, potiču iz 15. veka.

Stećak svedoči o duhovnom životu naših predaka. Kameni isklesani blok je i rodoslovno stablo na kom čitamo imena, sagledavamo svakodnevnu radost i patnju, prepoznajemo istorijski zapis i narodnu priču, bajku koja se uvija sa ornamentalnom lozicom uklesanom na površini kamena. Taj kamen nas povezuje sa dalekom prošlošću.

Pročitajte još - Dr Goran Komar: Gde počiva Herceg Stefan Kosača?

- Istraživanja sam započeo u oblasti Popovog polja. Tu mi je zbog blizine bilo lako da stignem na teren - objašnjava Komar. - U početku nisam ni zamišljao da bi ovo istraživanje moglo da se proširi na udaljene krajeve kakav je Glamoč i Grahovo ili Majevica, koja je prepuna spomenika, pa zvornički kraj, Kupres. To je iziskivalo veći napor.

Tokom istraživačke kampanje Komar se susretao sa natpisima koji su teško uočljivi.

- Pronalaženje natpisa treba obavljati isključivo po suvom vremenu, kada je površina spomenika sasvim suva - kaže Komar. - Čak i pažljivo pretražena nekropola može kriti natpise. Svi natpisi istočne Hercegovine, kao što je poznato, urezani su ćiriličnim pismom. Bilo je zanimljivo pogledati gde su na glavnim tipovima stećaka situirani ćirilični natpisi. U knjizi nisam obuhvatio ktitorske natpise i one koji ne pripadaju srednjem veku. Najstariji natpisi uklesani su u 12. i 13. veku na pločama grublje izrade i pripadaju periodu u kom se masivni nadgrobni spomenici još nisu izrađivali. Naši spomenici, ipak, pripadaju vremenu od 14. do 16. veka.

Veliku pomoć kod nalaženja značajnih spomenika, katkad skrivenih gorom i nebrigom, Komaru su pružili meštani starohercegovačkih sela. On kaže da je zahvaljujući njima pronašao desetine novih natpisa - županske natpise u Koravlici, epitafe župana Radovića...

- Najteže je bilo pronaći natpise na nekropolama na području Kalinovika i Gacka, Nevesinja

- objašnjava Komar. - Spomenici su građeni od materijala nepostojanog za obradu, pa je površina neravna i gruba.

U Rogatici su pronađeni najveći stećci u BiH, a u knjizi je fotografija izuzetno upečatljivog i očuvanog ćiriličnog zapisa, uzidanog u Sabornu crkvu. Natpis je donesen iz okoline, dobro je očuvan i ugrađen u zid crkve.

- Rogatica obiluje ćiriličnim natpisima i to je jedna neiscrpna i kompleksna tema - kaže autor knjige “Ćirilični zapisi na stećcima”. - Najmasivniji stećci se nalaze u ataru sela Lađevina i sela Varošište. Zanimljiv je anonimni spis verovatno nekog mlađeg Dalmatinca ili Dubrovčanina, možda Bokelja, koji je dopunjen u 15. veku, a govori o učešću izvesnog Vlatka Lađevića u kosovskom sudaru svetova. Lađević je ukopan pod jednim od dva najmasivnija stećka iz Lađevine. Drugi masivni spomenik je pripadao vojvodi Mijatošu koji je sagradio spomenik i obezbedio sahranu svog gospodara Lađevića.

U stećak su uklesana ćirilična slova, a Komar kaže da je ovo pismo važan znak identiteta:

- Srpski narod je produžio život ovom pismu i kad su ga drugi odbacili. U srednjem veku bila je univerzalno kućno pismo celog Balkana. I Srbi i mnogi drugi oko njih baštinili su ćirilično pismo. Ali, samo Srbi istrajavaju u njegovoj upotrebi i u periodima u kojima je to po njih bilo veoma škodljivo.

DREVNI SVEDOCI POSTOJANjA

OD 2016. godine stećci se nalaze na listi svetske baštine kao drevni svedoci postojanja naroda u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Tokom istraživanja terena sačinjen je popis u kojem se nalazi 3.300 lokaliteta, od čega je najveći broj na prostoru Bosne i Hercegovine - 2.677, a na prostoru Srbije, pored svega u njenom zapadnom delu, očuvane su 203 lokacije sa više od 4.000 stećaka.