Unesko će zaštititi gusle, moramo i mi

SRPSKA slava i kolo upisani su na listu živog kulturnog nasleđa čovečanstva, a predstoji nam nadmetanje i da pevanje uz gusle postane deo Uneskove nematerijalne baštine. Mogućnost da naši običaji postanu prepoznatljivi celom svetu dala je vetar u leđa našim etnolozima da se ozbiljnije bave onim što verovatno najpresudnije utiče na očuvanje našeg identiteta.

Pročitajte još: Borba Uneska protiv "kulturne mafije"

Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji je, zbog spleta različitih istorijskih okolnosti, bio suočen sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Tokom dugog vremenskog perioda mnogi običaji su izgubljeni, ili potisnuti. Izreka "bolje zemlju prodati nego običaj izgubiti", koja govori koliko je čuvanje običaja značajno, nije nestala, a prisutna, je i izraženija težnja da se mnogi zaboravljeni običaji obnove i utkaju u kontekst savremenog života.

- Običaji se najbolje čuvaju ako se održavaju - govori etnolog Dragomir Antonić. - Nikakav papir ili priznanje ih neće sačuvati ako ih se mi sami odreknemo. Ako ih zaboravimo. Ono što se zaboravi zauvek je izgubljeno. Sigurno da gode priznanja i dolazak na Uneskovu listu, i to je za svaku pohvalu, ali, ponavljam, svako od nas pojedinačno je odgovoran za čuvanje tradicije.

Antonić smatra da je svako ko poseduje "božiji dar", da ume da peva, svira, igra, dužan da ga iskoristi i u svakoj prilici pokazuje.

Pročitajte još: Srpsko kolo ušlo u Unesko

- Time čuva običaj, odnosno nematerijalno dobro i utire put nekom ko možda ima manje dara, ali ima veliku želju da nešto od toga nauči - kaže Antonić. - Zato je važna podrška svakom ko ima dara ili želju da nematerijalno dobro nauči i time ga sačuva. Zato su važna i folklorna, kulturno-umetnička društva, crkveni horovi, školski horovi i grupe koje se bave čuvanjem narodne baštine. Njih valja da bude u svakoj lokalnoj zajednici - od najmanjeg sela do velikog grada.

Suština duhovnog razvoja jednog naroda na najbolji način se razume proučavanjem običaja i kulturne tradicije. Ali, sve dok Unesko nije počeo da ulaže ogromna sredstva i napore u promovisanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, ova oblast bila je skoro svuda u svetu zapostavljena. Srbija se ne razlikuje od drugih po tome. Tako je tek pre šest godina kod nas formirana nacionalna lista nematerijalne baštine Srbije. Na njoj je 37 elemenata. Pored slave, kola i pevanja uz gusle, na ovom spisku su i kosovski vez, izlivanje i paljenje ratarskih sveća, pirotsko ćilimarstvo, izrada pirotskog kačkavalja, zlakuska lončarija, pevanje izvika, erski humor, groktalica, sviranje na gajdama, frulaška praksa, rakija šljivovica, kajmak...

Foto Z. Jovanović

Stručnjaci se slažu da je pevanje uz gusle važan element našeg nasleđa, kome je potrebno pružiti što veću podršku i potporu za ulazak na Uneskovu listu, ali i da bi se običaj sačuvao i nastavio da se prenosi na nove generacije. O značaju ovog narodnog instrumenta govori i podatak da su gusle bile prisutne na dvoru Stefana Prvovenčanog u 8. veku, ali i na venčanju cara Dušana. Jedan od najpopularnijih srpskih guslara bio je Filip Višnjić, zatim Starac Milija, Tešan Podrugović, Slepa Živana, Petar Perunović Perun...

- Guslanje treba staviti na listu Uneska, ali bi guslari trebalo češće da budu prisutni u televizijskim emisijama, da bi mnogi, koji o njima malo znaju, imali prilike da ih vide - kaže Dragomir Antonić. - To će se sigurno nekom dopasti, a možda otkrije i da on ima dara za guslara i guslarsko pojanje.

Saša Srećković / Foto Tanjug

- Gusle su svakako jedan od najprepoznatljivijih simbola kulturne tradicije Srbije i zaslužile su da ih podelimo s mnogo više poštovalaca iz sveta nego što je to do sada bio slučaj - smatra Srećković. - To je i jedna od suština mehanizma Uneska za reprezentativnu listu nematerijalnog nasleđa.

Kao nematerijalno nasleđe Bošnjaka sa ovih prostora upisan je pazarski specijalitet mantije, a na listi je i naivno slikarstvo Slovaka. Među tradicionalnim zanatima sačuvani su i filigranski, klesarski, kazandžijski, pa izrada drvenih čutura u selu Pilica, staparsko ćilimarstvo...

PREDLOŽEN I ĐURĐEVDAN

ZA upis na Uneskovu listu, Srbija je sa Rumunima, Hrvatima, Makedoncima, Moldavcima i Turcima predložila prolećni praznik Đurđevdan (Hidrileze). Praznik koji se slavi 6. maja, a proslavlja snagu nove rodne godine, osim pravoslavnog, obeležava i katoličko i muslimansko stanovništvo, naročito ono koje se bavi stočarstvom. U đurđevdanskom praznovanju očuvalo se obilje običaja, verovanja i magijskih radnji, koji pre svega imaju ulogu da osiguraju napredak, plodnost i zdravlje porodice, useva i stoke.

VEOMA VAŽNA ULOGA PORODICE

- U OČUVANjU običaja, veoma je važna, ako ne i najvažnija, porodica - smatra Dragomir Antonić. - U porodičnom okruženju, gde ima nekoliko generacija, tradicija, običaji, pismo, jezik, narodna pesma najbolje se čuvaju. Zato se nikad ne treba stideti kad je porodica na okupu da se nateraju babe i dede da svojim unucima pričaju priče, deklamuju, pevaju ili igraju one igre koje su njima, dok su bili mali, pričali njihove babe i dede. Sve se to radi kroz smeh i zabavu, jer kako reče jedan mudar seljak iz Dragačeva, ne bojte se da pokazujete svoja znanja, iako će se u početku praviti da vas ne primećuju, a potom će vam se i smejati, da bi na kraju i oni sami počeli da vas imitiraju.