Srpsko kolo ušlo u Unesko

D. MATOVIĆ

07. 12. 2017. u 10:44

Na listi nematerijalne svetske baštine od danas je, uz porodičnu slavu, i naša tradicionalna narodna igra. Čolak AntiĆ: Podstrek da čuvamo nasleđe. Rakočević: Saborni centar našeg identiteta

Српско коло ушло у Унеско

SRPSKO kolo postalo je nova kulturna baština čovečanstva. Naš tradicionalni narodni ples upisan je na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ovu odluku danas je doneo Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom 12. redovnom zasedanju koje se održava na ostrvu Čedžu u Južnoj Koreji.

PROČITAJTE I: Srpsko-kolo-za-Ginisa

- Za kolo kao tradicionalnu igru pokrenuta je procedura za nominaciju 2016. - kaže za "Novosti" Tijana Čolak Antić,

v. d. direktora Etnografskog muzeja. - Za razliku od porodične slave, gde je predlagač bio Etnografski muzej, u izradi nominacijskog dosijea za kolo učestvovali su Fakultet muzičkih umetnosti, Ansambl tradicionalnih igara "Kolo" i Centar za istraživanje i očuvanje tradiconalnih igara Srbije CIOTIS.

GUSLANJE - SLEDEĆI PREDLOG NA Uneskovu listu nematerijalnog nasleđa, kao prvi element iz Srbije, upisana je porodična slava - u novembru 2014. godine. A, u proceduri predloga za upis za 2018. godinu je "pevanje uz gusle". - Proletos smo predali "pevanje uz gusle" - kaže direktorka Etnografskog muzeja. - Dosije je prošao tehničku obradu. Na sledećoj sednici Međuvladinog komiteta 2018. očekujemo upis još jednog elementa našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Na Međuvladinom komitetu u Južnoj Koreji bilo je više od 400 učesnika.

- Naša koleginica Danijela Filipović, koja je predstavljala Srbiju, odmah nam se javila da podeli ovako značajnu vest - kaže direktorka Čolak Antić. - Upisom na Uneskovu listu, ne samo što je kolo kao tradicionalna narodna igra nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije postalo vidljivo, nego je i Srbija kao država ovim upisom pokazala da je izgradila stabilan sistem za očuvanje nematerijalnog nasleđa. Ovo je ujedno i podstrek svima nama da čuvamo i prenosimo sopstveno nematerijalno nasleđe.

Podršku za nominovanje pružile su mnogobrojne lokalne samouprave, institucije, udruženja i pojedinci.

- Upis kola na reprezentativnu listu Uneska je veliki uspeh za Srbiju - kaže za "Novosti" etnokoreolog Selena Rakočević, vanredni profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti. - Kolo je najrašireniji oblik našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa, kroz koji se kulturno identifikuju svi naši sunarodnici i žitelji Srbije. Prepoznato je kao saborni simbol nacionalnog identiteta.

Pored naše sagovornice, nominaciju su pripremili Zdravko Ranisavljević iz CIOTIS-a i Vladimir Dekić, direktor ansambla "Kolo".

- Ovo je uspeh svih nas i pokazuje kako timski rad daje rezultate - izjavio je Dekić za naš list. - Ansambl "Kolo" je bio zadužen za produkciju video-priloga koji smo uradili uz veliku pomoć kolega sa FMU i iz CIOTIS-a, a Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju je sve to sjajno koordinirao.

ZAJEDNIČKO NASLEĐE NA listu Uneska upisano je "Kolo, tradicionalna narodna igra", a ne "srpsko kolo". - Prema Konvenciji Uneska, štiti se nasleđe na teritoriji države potpisnice - objašnjava Tijana Čolak Antić. - Iako se kolo uglavnom smatra obeležjem nacionalnog identiteta Srba, pored srpskog pravoslavnog stanovništva, izvode ga i druge nacionalne, odnosno etničke i verske zajednice. Kao zajedničko nasleđe, kolo se igra u celoj Srbiji.

Dekić kaže da su pratili nominaciju od marta prošle godine:

- Sve povratne informacije su ukazivale da ćemo da dođemo do finalnog zasedanja. Nadali smo se, ali nismo smeli da se unapred radujemo. Sada, kada je zvanično, izuzetno smo i srećni i ponosni, jer je ovo veliki uspeh ne samo nas koji smo učestvovali u izradi nominacije, već za našu zemlju. Mislim da je za konačnu odluku presudila zastupljenost elementa u svakodnevnom životu, rasprostranjenost i prisutnost u obrazovnom sistemu, na amaterskom nivou, kao i u scenskoj prezentaciji. Svako ko se ikada uhvatio u kolo je nosilac ovog elementa i utiče na to da i dalje živi.

I u Ministarstvu kulture smatraju da je upis kola na listu nematerijalnog nasleđa sveta veliki uspeh za našu zemlju.

- Ovaj segment našeg kulturnog nasleđa postaće prepoznatljiviji i vidljiviji u svetu. Srpska kultura svakako ima šta da ponudi. U narednom periodu intenziviraće se aktivnosti kako bi se što više elemenata našeg bogatog kulturnog nasleđa našlo na Uneskovim listama i kako bi Srbija bila zastupljena u istoj meri kao naši susedi - obećavaju iz Ministarstva kulture.

Kolo je najraspostranjenija igra na teritoriji cele Srbije, a pored srpskog pravoslavnog stanovništva, koje ga smatra obeležjem nacionalnog identiteta, izvode ga i druge etničke i konfesionalne zajednice. Najstarije verzije kola su "moravac" i "kukunješ" i zabeležene su na teritoriji centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka.

"Moravac" se igra u svakoj prilici

VEŠTINA

NA sajtu Uneska piše da je "kolo kolektivni ples koji izvode plesači koji međusobno formiraju lanac, i obično se kreću po kružnoj liniji držeći se za ruke. Izvodi se uz pratnju muzike, na privatnim i javnim okupljanjima."

- Kolo se igra tokom proslava najvažnijih događaja u životima pojedinaca i zajednica - navode na sajtu Uneska. - Veština se najčešće prenosi direktnim učešćem, a dobri plesači motivišu druge igrače. Kolo, međutim, može da se nauči i u baletskim i muzičkim školama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije