Jovo Maksić: Teško je iskreno praštati

A. Popadić

12. 11. 2015. u 20:03

Glumac o izazovnoj ulozi monaha u filmu Ivana Jovića "Isceljenje". Reči su u današnje vreme izlizane, izgubile su svoje istinsko značenje. Publika nije glupa i razume poruke

Јово Максић: Тешко је искрено праштати

Jovo Maksić

OD svetske premijere debitantskog filma Ivana Jovića "Isceljenje" na Festivalu u Kotbusu (Nemačka) prošlo je tačno godinu dana. U međuvremenu je ova drama o iskupljenju i istinskom praštanju obišla mnoge festivale u zemlji i inostranstvu, pokupila brojne nagrade, da bi, sa odličnim preporukama, 10. decembra konačno stigla u domaće bioskope.

Po ocenama publike i kritičara, glumac Jovo Maksić ostvario je u "Isceljenju" odličnu ulogu. Sa krajnje svedenim glumačkim sredstvima, Maksić je uverljivo dočarao lik monaha, čija se vera nalazi na ispitu:

- Film "Isceljenje" je počeo kao priča za stolom, za kojim sedi grupa istomišljenika i prijatelja. Deset prijatelja radilo je na istoj ideji. Krenuli smo u avanturu, bez velikih ciljeva, sa namerom da snimimo nešto za našu dušu. Bio je to naš odgovor na sveopštu kulturnu depresiju. Čini se da je baš ta energija i čista emocija, na kraju iznedrila dobar film.

NJegov junak dane provodi u isposnici, daleko od civilizacije, žaleći za ženom i detetom, koji su ubijeni u ratu. Tu ga pronalazi otac ubice, koji je uveren da samo on, iskrenom molitvom, može izlečiti njegovog teško bolesnog unuka koji "ispašta očeve grehe".

- Suština filma je da ukaže kako olako koristimo reči "izvini" ili "oprostio sam", ali u duši ne opraštamo. Reči su u današnje vreme izlizane, izgubile su svoje istinsko značenje. Vi više ne znate šta je patriota, šta je kolateralna šteta, a šta ubistvo. LJudima treba suditi po delima, a ne po rečima - kaže Maksić.

VITAMINI I ŠABLONI PO mišljenju Jove Maksića, televizija je jedan od najvećih krivaca za srozavanje glumačke profesije:
 - Poslednjih dvadesetak godina forsiraju se neki laki komadi, koji se "piju" kao vitamini. Od glumaca se traži da se povinuju estetici koja je potpuno suprotna onome što su učili na akademiji. Ali, bez obzira na te šablone, i dalje postoje glumci koji su fenomenalni u svemu što rade.

Iako je reč o filmu skromnog budžeta, svedene priče, neuobičajene tematike, sa samo tri lika, naš sagovornik veruje u bioskopski život "Isceljenja".

- Za mene je ova uloga bila veliki izazov, ali ja i volim takve, svedene filmove. Nervira me kada se ponavljaju i naglašavaju stvari, kada se objašnjava nešto za čim nema potrebe. Jer, publika nije glupa i razume poruke, pa i one najsuptilnije. Reakcije gledalaca, kada izađemo na poklon, moj su najveći dar.

Maksić je dugogodišnji član dečjeg pozorišta "Duško Radović", ali gostuje i na drugim scenama, poput aktuelne predstave "Palilulski roman" Egona Savina u JDP-u. Kritičari su složni u oceni da je reč o glumcu velikog dara. O tome svedoči i Sterijina nagrada koju je dobio 2012. za ulogu u predstavi "Bunar" Egona Savina. Ipak, retko se pojavljuje na velikim scenama, a još manje u medijima.

- Mislim da je moj posao da sve što imam da kažem, kažem u pozorištu ili na filmskom platnu. Ako sam napravio nešto dobro, bojim se da ću na nekom TV gostovanju ili u intervjuu samo da uprskam to dobro. A ako sam loše odigrao ulogu, tu me nikakva priča ne može spasti.

Glumci danas, smatra Maksić, često nisu u mogućnosti da biraju, pa prihvataju uloge koje bi, da je neko srećnije i bogatije vreme, sigurno odbili.

- Mala je ovo sredina, a mnogo je akademija. Svake godine izbacuju se nove klase glumaca, među kojima je mnogo darovitih mladih umetnika, ali je pitanje da li će ikada dobiti šansu da to pokažu, osim u nekoj reklami.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije