Ćele-kula za svetsku baštinu

S. BABOVIĆ

sreda, 14. 07. 2010. u 20:54

Ћеле-кула за светску баштину
Oživljena inicijativa da se čuvena niška tvrđava uvrsti na listu UNESKA

ĆELE-KULA je ozbiljan kandidat za Uneskovu listu svetske baštine, saznaju “Novosti”. Zbog izuzetnog značaja ovaj spomenik stavljen je pod zaštitu zakona 1948. godine, a prvi put je predložen za listu svetske kulturne baštine maja 1989. godine. Deset godina pre toga, Skupština Srbije proglasila ga je za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

- Trenutno se na državnom nivou formira tim, koji treba da proceni i spomenička dobra Niša, pre svega Ćele-kulu, ali i arheološko nalazište Medijanu - kaže za “Novosti” Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Niš. - Ćele -kula je, po mom mišljenju, ipak izvesniji kandidat. Podrška da dođemo do liste Uneska stiže iz Arla, sa čijim stručnjacima smo ostvarili značajnu naučnu saradnju.

NAJPOSEĆENIJA
- ĆELE-kula je jedan od najposećenijih spomenika u Srbiji - napominje za “Novosti” Slavica Nikolić, edukator kustos Narodnog muzeja u Nišu. - Godišnje je poseti od 30.000 do 50.000 ljudi. Specifične karakteristike svrstavaju je u red naših najznačajnijih istorijskih spomenika.

Zanimljivo je da se nedavno upravo Ćele-kula našla u ponudi “Atlas obskjura”, najpoznatijeg onlajn vodiča za neobična mesta u svetu, koja predstavlja zbirku čuda iz 85 zemalja. Na mapi destinacija koje turisti ne bi smeli da propuste, među srpskim čudima su i Lepenski vir, Đavolja varoš, Trajanova tabla, Muzej “Nikola Tesla” i Ćele-kula.

Spomenik Ćele-kula počeo je da se gradi u leto 1809. godine, posle čuvenog boja na Čegru, gde je izginulo oko 3.000 Srba. Od njihovih glava, Turci su načinili kulu po surovom nalogu Huršid-paše, koji je hteo da zaplaši preživele.

LOBANJE
NAJRANIJI opis Ćele-kule sa podacima o veličini dao je profesor beogradskog liceja, Isidor Stojanović, koji je 24. avgusta 1864. godine posetio spomenik, i naveo da je na četiri strane Ćele-kule tada bilo 56 redova, a u svakom po 17 lobanja. Ukupno 952 lobanje. Danas ih ima nešto manje od 60.

Niški paša je odmah posle Čegarske bitke davao za svaku srpsku glavu po 25 groša, pa zapovedio srpskim ćurčijama da ih oderu, te ih je odrane slao da se uzidaju u kulu, a kože njiove dao štaviti i potom napunjene pamukom poslao u Carigrad”, pribeležio je Borislav Andrejević, istaknuti stručnjak za niške spomenike, pozivajući se na zabeleženo kazivanje “hadžije Srbina iz Niša”.

- Pisanih turskih izvora o Ćele-kuli nema - piše Andrejević. - Podatke o njenom izgledu, načinu gradnje, broju lobanja daju putopisci, prolazeći kroz Niš u 19. veku. Prvi put Evropa je bila obaveštena o ovom spomeniku turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine, kada je francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790-1869) izdao svoje delo “Put na Istok”

Turci su Ćele-kulu štitili, a Srbima zabranjivali da odnose lobanje sa njenih zidova radi sahranjivanja. Posle oslobođenja od Osmanlija, prva put je zaštićena u leto 1878. godine, postavljanjem ćeramidnog krova na četiri drvena stuba nad kulom. Kasnije je sređivana 1937, a godinu dana kasnije dodata je bista Stevana Sinđelića - rad vajara Slavka Miletića. Kapela je obnovljena 1989. godine, a značajnu zaštitu kompleks je dobio prošle godine uz pomoć Ministarstva rada, povodom 200- godišnjice boja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (12)

Није него

14.07.2010. 23:47

Како нешто може да буде под заштитом Унеска када није у Београду? Нишлије немојте пуно да се надате, минираће Београд и ово, као и све до сада.

Slavonac

15.07.2010. 00:11

I posle svega sto smo proziveli sa Turcima nas "cenjeni" predsednik Boris Tadic ih srdacno poziva da se vrate nazad!Kakav apsurd.

Goran

15.07.2010. 00:22

Predlazem da svakog turskog drzavnika kojeg boris tadic dovede ovde povedu u Nish da se pokloni i izvini Srbiji i Srbima zbog tog zlocina

hercegovac

15.07.2010. 10:10

Francis Bacon, engleski filozof, drzavnik, naucnik, 16.v, o Turcima: “... i bez pobožnosti ili brige za svoju djecu, bez morala, bez književnosti, umjetonsti ili nauke; koji jedva izmjere ar zemlje ili sat dana; prosti i prljavi u gradnji, prehrani i sl.; i jednom riječi, velika sramota ljudskog društva; i još je taj narod napravio baštu svijeta divljine, za koju, kako se to s pravom kaže za Turke, gdje otomanski konj kopito stavi, tu će ljudi potpuno uvenuti".

Ivan

15.07.2010. 15:17

@hercegovac - Pravi "evropski narod", nema sta :( Jos samo fali da ih EU primi pre nas u svoj tabor. To bi bila kulminacija zapadnog licemerja i poruge.

hercegovac

15.07.2010. 10:14

James Lewis Farley, "Turks and Christians", 1878: "Samovoljna vladavina postoji umjesto vladavine zakona, a privilegije koje Muslimani Sloveni uživaju naspram svojih sunarodnika Hrišćana su sveli ove druge na robove". Farley je smatran najboljim evropskim poznavaocem onovremene Turske.

hercegovac

15.07.2010. 10:17

[1] Aleksandar Giljferding, "Putovanje kroz Hercegovinu, Bosnu i Staru Srbiju", 1856, prvi ruski konzul na Balkanu: "Zapravo u cijelom svom životu činovnik Osmanlija u Bosni, potomak osvajačke horde Mehmeda II, takav je čovječiji stvor koji je među svima meni poznatim živim bićima najbliži životinjskoj vrsti. On zna mnogo i obrazovan je. Stoga porazno djeluje potpuno odsustvo svh njegovih duhovnih stremljenja. Cijelo svoje slobodno vrijeme provodi on u apsolutnoj neaktivnosti. ..."

komentator

15.07.2010. 10:38

prosirite polje za unos teksta komentara i ispravite bugove koje imate - na popunjen tekst komentara uporno se buni sa "Unesite tekst komentara".

hercegovac

15.07.2010. 10:48

(2) Aleksandar Giljferding, "Putovanje kroz Hercegovinu, Bosnu i Staru Srbiju", 1856, prvi ruski konzul na Balkanu: "Nikad nista ne cita, pa cak (kako su me uvjeravali dobri poznavaoci Turaka i uz to i turkofili) i ne misli ako nema potrebe za tim. Svu njegovu razonodu cine posve niska uzivanja: na dva tri sata prije vecere sjeda za stocic,na koji su postavljene boce mastike i pije puna dva sata. Casica za casicom,ili casa za casom, vec prema izdrzljivosti glave i zeludca, sve dok se potpuno..."

hercegovac

15.07.2010. 10:52

(3) Aleksandar Giljferding: "... sve dok se potpuno ne opije. Posto se opio, baca se s nekakvim gadnim apetitom na hranu, i potamanivsi ogromnu kolicinu jela, predaje se teskom snu. ... O porodicnom zivotu nema ni govora. Svi su oni, s rijetkim izuzetkom, ostavili harem u Carigradu pod nadzorom posluge. Dosavsi na sluzbu u zabaceno mjesto, nedostatak porodice ti ljudi ne nadoknadjuju vezama u kojima bi se nazrelo osjecanje ljubavi, nego se obicno odaju najodvratnijim gadostima".

hercegovac

15.07.2010. 10:55

H.C.Thompson, "The outgoing Turk", 1897: "Napustili smo Prijedor vozom u 6 sati, nakon prijatnog dana. Bilo je cudno pomisliti da je to isto ono mjesto koje je imalo onaj zlokoban pomen u izjvestaju (engleskog) vicekonzula Freemana od 17. marta 1876: 'Otprilike sedmicu prije, upravitelj pravoslavne skole u Prijedoru ubijen je, a njegova glava paradno je nosena ulicama grada na kocu, uz zvuke bubnjeva i druge muzike". Knjiga govori o odlasku Turaka iz BiH i dolasku Austrije.

hercegovac

15.07.2010. 11:37

Dr.H.Sandwith,engleski ljekar u Srbiji 1876, zapis o izbjeglicama iz Hercegovine: "Tamo je bila zena koja je izlgedala kao da se okamenila u mizantropa. Nije imala suze da pusti i tesko je ispricala svoju pricu. Ona i njen muz, mali zemljoradnik, imali su divnog djecaka. Ostavili su ga u svojoj kolibici i otisli da rade u polju; vratili su se u podne i nasli njihovo divno dijete kako lezi mrtvo na podu, uzasno osakaceno. Banda Turaka pljackasa prosla je i ostavila takve tragove svog puta ..."