ISTORIJSKI DODATAK - MILOŠEVIĆ FASCINIRA CRNOGORCE: Aktivisti srpskog pokreta pažljivo su planirali razvoj događaja

Nebojša Vladisavljević

25. 06. 2021. u 17:14

NASUPROT PROTESTIMA u Vojvodini, Crnoj Gori i na Kosovu, mitinge u centralnoj Srbiji obeležila je mobilizacija građana "odozgo".

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МИЛОШЕВИЋ ФАСЦИНИРА ЦРНОГОРЦЕ: Активисти српског покрета пажљиво су планирали развој догађаја

Foto Arhiva

Visoki funkcioneri Srbije ovlastili su lokalne vlasti da logistički podrže mitinge i podstaknu učešće građana sveobuhvatnim i afirmativnim medijskim izveštavanjem. Saopštenje beogradskog ogranka SSRN od 11. avgusta o mitingu solidarnosti u glavnom gradu signalizirao je građanima i lokalnim funkcionerima da nastave sa mitinzima. Prvobitno najavljen za drugu polovinu septembra pa za oktobar, miting je konačno održan 19. novembra. Ipak, geografski obuhvat mitinga u septembru govori da je srpski pokret sa Kosova igrao važnu ulogu čak i u centralnoj Srbiji. Naime, razložno je pretpostaviti da bi mitinzi organizovani od strane rukovodstva Srbije bili nasumično raspoređeni po teritoriji pod njegovom kontrolom. Vlast je bila potpuno konsolidovana, a mediji pod njenom kontrolom oblikovali su javno mnjenje na isti način u čitavoj centralnoj Srbiji. Međutim, mitinzi pre 22. septembra održani su gotovo isključivo u gradovima i mestima na manje od 100 km od Kosova.

Pošto su aktivisti srpskog pokreta pažljivo planirali svoje događaje, usmerili su se na oblasti u kojima je lokalno stanovništvo bilo veoma osetljivo na kosovsku krizu, dakle, mesta u blizini Kosova, kao i Smederevo, sa velikim brojem srpskih iseljenika iz pokrajine. Blizina Kosova bila je važna i zato što su aktivisti pokreta pristizali na mitinge da povećaju broj učesnika i tako osiguraju njihov uspeh.

JEDINI IZUZETAK je miting u Majdanpeku 14. septembra, koji su organizovali isključivo lokalni rudari. Miting je održan u višenacionalnom sastavu jer su mnogi rudari, poreklom iz različitih delova Jugoslavije, želeli da pokažu "bratstvo i jedinstvo" na delu. Govorila su i dvojica Albanaca sa Kosova koja su radila u rudnicima bakra i zlata u Majdanpeku sa oko 200 svojih sunarodnika. Proteste koji su usledili, međutim, nisu organizovali aktivisti srpskog pokreta niti njihovi lokalni simpatizeri, već su pratili obrazac mobilizacije "odozgo". Logistika velikih mitinga u nekoliko gradova između 22. i 29. septembra, uz nekoliko manjih događaja, podsećala je na stare Titove mitinge sa organizovanim učešćem radnika iz velikih društvenih preduzeća.

U septembru je postalo očigledno da je Milošević daleko najpopularniji visoki funkcioner u Srbiji i Crnoj Gori. Naklonjenost funkcionera partijske države, tehnokrata, radničke klase i građana Miloševiću izvirala je iz njegovih ličnih kvaliteta, kao što su stručne kvalifikacije, rezultati u karijeri i lične osobine. Ugled modernizatora i stalno insistiranje na ekonomskim i tržišnim promenama, kao i meritokratskom odlučivanju privuklo je mnoge u razdoblju velike ekonomske i političke krize. Otvoreni javni nastupi odudarali su od tradicionalne tajnovitosti političke klase.

PREMA LJUBIŠI STANKOVIĆU, tadašnjem predsedniku omladinske organizacije Crne Gore i jednom od glavnih protivnika rukovodstva Crne Gore, a zatim i otvorenom kritičaru Miloševića: "On je bio zanimljiva ličnost, koja se ponašala i razmišljala drugačije; čovek koji je svoje predloge izneo u javni domen i zahtevao podršku za svoje politike, što nije tipično u komunističkom sistemu."

Slično je govorio Milo Đukanović, tada mladi simpatizer Miloševića u CK SKJ, a kasnije premijer i predsednik Crne Gore i Miloševićev protivnik: "...svi, a naročito mlađa generacija, željno su očekivali neki ubedljiv pokušaj, neki impresivni napor na političkoj sceni tadašnje Jugoslavije koji bi pokrenuo stvari sa mrtve tačke. U tom trenutku se pojavljuje gospodin Milošević koji, ako ni po čemu drugom, onda se od ostalih u političkom životu Jugoslavije razlikuje, rekao bih, jednom potpuno novom retorikom, dakle, jednim potpuno jasnim stavom o neminovnosti promena i demonstracijom odlučnosti da se te promene realizuju. To je nešto što je tada plenilo simpatije velikog broja ljudi, bez obzira na to što bi danas svi želeli da se na neki način odreknu svoje odgovornosti za tadašnju podršku takvom Miloševićevim naporu."

U Crnoj Gori, Miloševića su takođe smatrali svojim, zbog porodičnog porekla: "on je naš, iz Lijeve Rijeke" (zavičaja njegovog oca). Mnogi su na njega bili ponosni, donekle zato što je sada upravljao Srbijom, a donekle zbog njegovog stila konfrontacije koji je odgovarao ustaničkoj tradiciji delova Crne Gore.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)