ISTORIJSKI DODATAK - RAT NA SKRIVENOM TAJNOM FRONTU: Zamršeni špijunski lavirint oko belogardejskih organizacija

Slobodan Kljakić

07. 06. 2021. u 10:19

POSTOJANJE BROJNE i uticajne belogardejske zajednice u Evropi, pogotovo njenog vojnog dela, okrenutog idejama o prevratu u Sovjetskom Savezu, izazvalo je snažan odgovor boljševičkih tajnih službi. Jugoslavija u tom pogledu nije bila izuzetak, pre svega zbog delovanja generala Vrangela. Ovaj rat na skrivenom, "tajnom frontu", u kome je bilo i žrtava, prekriven je i danas mnogim nepoznanicama.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАТ НА СКРИВЕНОМ ТАЈНОМ ФРОНТУ: Замршени шпијунски лавиринт око белогардејских организација

Generali Vrangel i Kutjepov na Topčideru

Pogotovo je zagonetna uloga belogardejskog generala Aleksandra Vasiljeviča Turkula, za koga je u jednom poverljivom elaboratu jugoslovenske tajne službe Udbe iz 1955. godine, navedeno da se 1938. obreo u Beogradu, da bi rukovodio beogradskim ogrankom belogardejske organizacije Ruski oslobodilački narodni pokret (ROND), koja je osnovana u Nemačkoj i proširena na Francusku, Ameriku i Poljsku.

ROND je bio "potpuno pod uticajem i u zavisnosti od Nemačke nacional-socijalističke partije" i "predstavljao je njen organ", navedeno je u tom elaboratu. Turkul je krajem 1930-ih došao i na čelo organizacije Savez ruskih oficira učesnika svetskog rata, osnovane u Beogradu 1925. koja je posle početka Drugog svetskog rata 1. septembra 1939. postala "moralni pokretač za formiranje Ruskog zaštitnog korpusa pod nemačkom okupacijom i nemačkom komandom" u Jugoslaviji.

POLA VEKA kasnije australijsko-američki autorski dvojac, Mark Arons i DŽordž Loftus, otkrili su 1991. u knjizi "Pacovski kanali" da je general Turkul (1892-1957), u stvari, bio "najveći komunistički agent svih vremena", a njihova tvrdnja čeka do danas da je istraživači potvrde i dodatno učvrste, ili da je ospore.

Prema ruskim izvorima, general Turkul je s talasom belogardejske emigracije preko Galipolja otišao u Bugarsku, 1931. u Francusku, a krajem 1930-ih živi u Berlinu. Posle potpisivanja sovjetsko-nemačkog pakta o prijateljstvu u septembru 1939. skrasio se u Rimu. Pošto je tokom Drugog svetskog rata sarađivao sa nacističkom Nemačkom, saveznici su ga uhapsili 1945. i držali pod svojom kontrolom dve godine, ali Moskva nije tražila njegovo izručenje. Tako je ostao u Nemačkoj i živeo kod Minhena, gde je i umro 1957. godine.

U emigraciji, Turkul je bio izuzetno uticajan u Udruženju Galipoljaca i u ROVS-u, od osnivanja te organizacije, kao i u Nacionalnom radnom savezu novog pokolenja (NTS). Na tom polju naročito se angažovao Klaudijus Vos, alijas Aleksandrov, jedan od ključnih ljudi kontraobaveštajne službe ROVS-a, istovremeno vodeći agent britanske obaveštajne službe MI6 u toj belogardejskoj arganizaciji.

POČETKOM 1930. ROVS je potresla otmica generala Aleksandra Kutjepova. Do danas traju rasprave ko je i na koji način izveo tu akciju. Po svedočenju Pavla Popovića Crnog, Golubićevog saradnika u grupi koja je delovala u Beogradu, pod nazivom Mali crveni orkestar, to su uradili Marija Tucaković i Mustafa Golubić. Kutjepov je prebačen u SSSR gde je dugo isleđivan, tako da su Staljinove tajne službe stekle mnoga nova saznanja o beloemigrantima.

Posle otmice Kutjepova predsednik ROVS-a postao je general Evgenije Karlovič Miler ali je i njega sovjetska tajna služba, takođe u Parizu, otela u septembru 1937. godine. Sada je na čelo ROVS-a došao general Abramov, ali je ubrzo izbila nova, velika afera, pošto je otkriveno da sin ovog genrala Nikolaj deluje kao agent sovjetske obaveštajne službe GPU (prethodnica NKVD). U toj složenoj igri, Nikolaj se bezbedno vratio u SSSR, a glavnu ulogu u njegovoj provali imao je pomenuti Klaudijus Vos. Problem je, međutim, bio u tome što je i Vos bio agent sovjetske vojne obaveštajne službe GRU, što britanskoj tajnoj službi nije bilo poznato. U pomenutim aferama Turkul se dosledno držao po strani od afera koje su potresale ruske belogardejske organizacije u Evropi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)