ISTORIJSKI DODATAK - SUDBINA CARSKE EMIGRACIJE: Ruska politička i vojna zajednica u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca

Vojislava Spasojević Crnjanski

01. 06. 2021. u 20:16

DOSELJAVANJE RUSA u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslaviju posle Oktobarske revolucije i građanskog rata u Sovjetskom Savezu, u proteklih tridesetak godina privlači veliki pažnju javnosti.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА ЦАРСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Руска политичка и војна заједница у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

Vrangelov štab po dolasku u Jugoslaviju / Arhiva

U štampi je objavljen niz tekstova i feljtona, pojavile su se knjige i monografije čiji su autori nastojali da iz različitih uglova osvetle ove nedovoljno poznate stranice ruske i naše prošlosti, pri čemu treba naglasiti da je u Sovjetskom Savezu istraživanje fenomena carske političke i vojne emigracije decenijama bilo svojevrsni tabu. Sve do sredine 1990-ih u Rusiji o ovom pitanju gotovo da nije bilo ni pomena, da bi potom, pošto su zidovi ćutanja oboreni, bila pokrenuta neka vrsta bujice koja je sa sobom donela pregršt važnih saznanja.

Domaći autori su o ruskoj beloj emigraciji pisali iz različitih uglova, opisivali unutrašnju organizaciju te zajednice, različitu ideološku i političku opredeljenost njenih pripadnika, njeno mesto u srpskom i jugoslovenskom društvu, odnos jugoslovenskih vlasti i kraljevskog dvora prema belima i obrnuto, ulogu pripadnika ove zajednice u različitim domenima stvaralaštva, u umetničkom, kulturnom, naučnom i obrazovanom životu posebno Srbije, zato što se na njenoj teritoriji našao najveći broj ruskih - generalno nazvanih belogardejskih izbeglica.

Pre četiri godine, televizijska serija "Senke nad Balkanom" nedeljama je privlačila veliku pažnju javnosti, čemu je doprinela i činjenica da se u tom serijalu na ekspresivan način govori i o jednoj od linija istorije ruske emigracije u Srbiji između dva svetska rata

Televizijska, ali i šira javnost, bila je na neki način zatečena, debatovalo se u kafićima, u novinskim redakcijama, u kancelarijama državnih nadleštava i privatnih firmi, gledaoci su se opredeljivali za i protiv junaka ove serije, uključujući i tog njenog "kolektivnog" junaka - ruske "bele" emigrante, kako su imenovani u našoj tradiciji.

Istorijat ove milionske izbegličke političke i vojne zajednice, verovatno najbrojnije u 20. veku, a raspršene u mnogim zemljama Evrope i sveta, započeo je Februarskom revolucijom, a onda Oktobarskom revolucijom 1917. godine u Rusiji.

Pošto su boljševici osvojili vlast, građanski rat koji je usledio duboko će zaseći u tkivo ruskog društva, podelivši ga na dve oštro sukobljena bloka: s jedne strane su boljševici, s druge strane privrženici ruskog carizma i široka koalicija konzervativaca, liberala, socijalista i drugih političkih struja suprotstavljenih boljševicima. Oba bloka su raspolagala snažnim oružanim formacijama a njihovi međusobni oružani sukobi, kojima su bila zahvaćena ogromna ruska prostranstva, okončani su tek 1923. godine. Trajanju rata je nesumnjivo doprinela i intervencija stranih trupa protiv boljševika, započeta ubrzo posle njihove pobede 1917. godine.

Crvena armija je slomila moć protivničkih formacija, kojima su komandovali generali Anton Ivanovič Denjikin, Aleksandar Vasiljevič Kolčak i Nikolaj Nikolajevič Judenič. Otpor su nastavile jedinice barona, generala Petra Nikolajeviča Vrangela, koji je preuzeo komandu nad vojnim formacijama generala Denjikina tokom 1919. godine.

U toku samog rata, iz Rusije se u zemlje Evrope iselio ogroman broj ljudi, neke procene kažu da ih je bilo više od dva miliona. Vojnici kojima je komandovao Vrangel i velika masa civila, sa Krima, preko Turske, krenula je u izbegličku neizvesnost ka Balkanu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)