Srbija

DANI EVROPSKE BAŠTINE: Arheološko nasleđe Kladova

Suzana Mihajlović Jovanović

26. 09. 2025. u 18:29

KLADOVO je grad sa bogatim arheološkim nasleđem, dunavskom klisurom, drevnim civilizacijama i burnim istorijskim tokovima.

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ: Археолошко наслеђе Кладова

Foto: Biblioteka "Centar za kulturu"

Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu, u saradnji sa Bibliotekom „Centar za kulturu“, nedavno je u okviru manifestacije „Dani evropske baštine “ predstavio programe koji spajaju prošlost i budućnost kulturne baštine.

Posetioci su tako, mogli da u okviru predavanja „Arheološko putovanje Đerdapom u 18. i 19. veku“  saznaju da Dunav nije bio samo granica između carstava, već važna saobraćajnica kojom su putnici i turisti prolazili i divili se veličanstvenim pejzažima i arheološkim lokalitetima.

U Kladovu su, svojevremeno, dolazili turisti posredstvom Austrijskog parobrodnog društva, osnovanog 1829. godine. Sačuvani su plakati, brošure, redovi vožnje.

Foto: Biblioteka "Centar za kulturu"

Žaklina Nikolić

-Tokom istorije, Dunav je samo povremeno služio kao granica između različitih carstava i država, ali je zato uvek predstavljao važnu saobraćajnicu. Počev od Karlovačkog mira (1699), a naročito nakon osnivanja Dunavskog parobrodskog društva (1829), neprestano se povećavao broj putnika koji su prolazeći kroz Đerdapsku klisuru bili zatečeni pred lepotom i snagom prirode koju čovek nikada nije mogao u potpunosti da pokori. Mnogi od ovih putnika su za sobom ostavili i zapise i creže kao važna, a ponekad i jedina, svedočanstvo o arheološkim spomenicima sa područja Đerdapa i Opštine Kladovo, koja se uz Dunav prostire od Kazana pa sve do Brze Palanke – kaže Žaklina Nikolić, direktor Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo.

Kako je prošlost izgledala na području od Tekije do Brze Palanke posetioci i danas mogu da saznaju kroz zapise i grafike putopisaca, da čuju priču o potopljenom ostrvu Ada Kale na Dunavu, o važnosti muzejske i bibliotečke građe kao trajnih svedočanstava o prošlim vremenima.

Foto: Biblioteka "Centar za kulturu"

Slaviša Lekić

-Naš muzej radi u sastavu Narodnog muzeja Srbije i naša zaduženja su depoi gde se čuvaju materijali sa arheoloških iskopavanja koji su  vršeni šezdesetih , odnosno osamdesetih godina prošlog veka kada su se gradile hidroelektrane „Đerdap jedan“ i „Đerdap dva“. Tu je lokalitet Diana, ali u Kladovu ima i niz drugih lokaliteta, Pontes sa ostatkom Trajanovog mosta, koji je za razliku od Diane, nažalost prilično  zapušten  i nedostupan ali nadamo se da će biti bolje. Tu je i lokalitet  Glamija, najistočnija tačka Srbije gde se nalazi jedan kvadriburgijum, čije je iskopavanje vršio kolega Gordan Janjić iz negotinskog Muzeja Krajine.  Teritorija Kladova kreće od Kazana pa nadalje. Imamo i Trajanovu tablu koja nažalost  sa te rečne strane jš uvek nije dostupna posetiocima – kaže arheolog Slaviša Lekić, kustos Arheološkog muzeja Đerdapa.

U okviru manifestacije „Dani Evropske baštine“  organizovana je i interaktivna aktivnost „Vrata u budućnost“ u okviru koje su kroz stručna vođenja tvrđavom Fetislam, Arheološkim muzejom Đerdapa i okolnim lokalitetima, srednjoškolci razgovarali o arhitekturi i istoriji umetnosti.

Foto: Biblioteka "Centar za kulturu"

 

Ovogodišnja manifestacija održana je pod sloganom „Arhitektonska baština: prozor u prošlost, vrata za budućnost“. Iako su glavni događaji održani u Holandiji sredinom septembra, u Srbiji su programi trajali tokom celog meseca u više gradova, uključujući Kladovo.

Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo učestvovala je u manifestaciji od samog početka 2002. godine, a tokom tri decenije, u saradnji sa Arheološkim muzejem Đerdapa, doprinosila je očuvanju i promociji kulturne baštine kraja, ističući značaj saradnje i sinergije u predstavljanju lokalne i evropske kulture.

V.N.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Četvrt veka sigurnosti: Kako investiciono zlato postaje ključ finansijske stabilnosti u Srbiji

Četvrt veka sigurnosti: Kako investiciono zlato postaje ključ finansijske stabilnosti u Srbiji