SRPSKI PETROVDANSKI SABOR U BELOJ KRAJINI: Oko hrama u Milićima okupljaju se Srbi iz cele Slovenije
Malobrojnim potomcima čuvara najsevernijeg dela habsburške Vojne granice koji ovde žive od 16. veka pridružili su se srpski doseljenici s kraja 20. i početka 21. veka koji su dali novu snagu ovom izdanku srpske loze.
foto: B.Čeliković
CRKVA posvećena Svetim apostolima Petru i Pavlu u selu Milići u Beloj Krajini na Petrovdan postaje saborno mesto Srba koji žive u Sloveniji. Malobrojnim potomcima čuvara najsevernijeg dela habsburške Vojne granice koji ovde žive od 16. veka pridružili su se srpski doseljenici s kraja 20. i početka 21. veka koji su dali novu snagu ovom izdanku srpske loze.
foto: B.Čeliković
O tome svedoče prizori koje je zabeležio istoričar Borisav Čeliković, urednik nacionalne etnografske biblioteke "Koreni" u "Službenom glasniku", koji od 2012. istražuje Belu Krajinu.
foto: B.Čeliković
- Prazničnu liturgiju služio je episkop gornjokarlovački Gerasim, posle nje je kulturno-umetničko društvo "Bela Krajina", kojim rukovodi Snježana Branisavljević, izvelo program posvećen Kosovu i Metohiji, a predstavljena je i knjiga "Bela Krajina, Srbi u Sloveniji". U Milićima je preostalo samo nekoliko srpskih pravoslavnih porodica, a oko crkve se na Petrovdan okuplja mnogo više Srba nego što ih živi u celoj Beloj Krajini. Slava hrama se pretvorila u sabor Srba sa mnogo šireg prostora. Oni su danas identitetski jači nego u periodu posle Drugog svetskog rata, kada su sistematski rasrbljavani - kaže Čeliković.
foto: B.Čeliković
O povratku korenima više od reči svedoče fotografije gužve tokom lomljenja slavskog kolača, prepune crkve, litije oko hrama i dečice u nošnjama, među kojima su najbrojnije blistavobele belokrajinske, kakve su nekada mogle da se vide i u drugim delovima Vojne granice. U habsburškim arhivama je zabeleženo da su prvi srpski uskoci sklanjajući se od Osmanlija "uskočili" u Belu Krajinu s teritorija Glamoča, Unca, Srba, Hercegovine... Bela Krajina je kao kulturni fenomen danas predmet interesovanja naučnika ne samo iz Slovenije već iz cele Evrope.
foto: B.Čeliković
- U Beloj Krajini, u opštini Črnomelj, najjužnijem delu Slovenije gde reka Kupa pravi luk, nalaze se autohtona srpska naselja Bojanci, Marindol, Milići i Paunovići. Ova enklava je uspela da sačuva nacionalni identitet od sredine 16. veka do danas i predstavlja ostatak nekada mnogobrojnih krajiških naselja na levoj obali Kupe. Iako vekovima bez kontakta sa maticom, oni su uspešno čuvali srpski identitet do SFRJ, kada su im ukinuti škola i crkva. Po popisu iz 2011. u Beloj Krajini je ostalo samo oko 280 Srba, ali u poslednjih petnestak godina došli su novi i nastavili kontinuitet - kaže Čeliković.
foto: B.Čeliković
foto: B.Čeliković
On je urednik kapitalnog zbornika "Bela Krajina, Srbi u Sloveniji", prve celovite predstave najsevernijeg pravca seoba Srba, koji su migrirali pred turskim osvajanjima, od Makedonije, preko Raške do Hercegovine, Bosne, Like i Dalmacije do Bele Krajine. O značaju ove knjige svedoči to što ju je autor, na poziv slovenačke akademije nauka, nedavno predstavio u Ljubljani.
- Da je srpsko pravoslavlje bilo za Belokrajince više od religije govori dirljivo svedočanstvo o belokrajinskim drvenim klišeima za štampanje gde su pored slika svetaca i tekstova molitava bila urezana, kao svetinja, ćirilična slova kojima je u narodnom verovanju pripisivana isceliteljska moć - kaže Čeliković. - To je slika vere da je srpski identitet vrednost sam po sebi, zbog koje vredi pretrpeti sve teškoće. Pokazalo se pravilo da su Srbi nestajali na prostorima gde je potiskivana srpska crkva i zato je Petrovdanski sabor u Milićima od suštinskog značaja.
foto: B.Čeliković
DIPLOMATIJA ZA IDENTITET
ZA održanje identiteta Srba u Beloj Krajini izuzetno je važna poseta Nikole Selakovića, koji je 2021. kao ministar spoljnih poslova bio prvi srpski zvaničnik koji je ikada došao u ovu srpsku enklavu, kaže Borisav Čeliković:
- On je tada postigao dogovor o stvaranju muzeja Bele Krajine, koji će podsećati da je ovaj prostor samo mali preostali deo Vojne granice naseljene Srbima čiji potomci danas imaju drugi identitet. Za pohvalu je i rad naše ambasade u Ljubljani.
foto: B.Čeliković
Mladi čuvaju srpski identitet
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TUŽNE VESTI IZ RTS-A Preminuo dugogodišnji voditelj: "Pamtićemo ga kao dobrog kolegu i profesionalca"
PREMINUO nekadašnji novinar RTS-a Dušan Petričić.
20. 12. 2025. u 10:56
TEŠKE OPTUŽBE, PROGOVORIO DIREKTOR FBI: "Kineski doktor je prokrijumčario opasnu bakteriju u SAD"
"OVO JE još jedan primer istraživača iz Kine - kome je data privilegija da radi na američkom univerzitetu - koji je potom navodno odlučio da učestvuje u šemi zaobilaženja američkih zakona i primanja bioloških materijala skrivenih u paketu poreklom iz Kine."
19. 12. 2025. u 19:24
Objavljeni INTIMNI kadrovi Melanije Tramp iz KUPATILA - i to ZLATNOG! Donald je pitao da li je videla, ona mu odgovorila (VIDEO)
MELANIJA je besprekorno stilizovana – šeširi, štikle, frizura – sve je u skladu sa njenim hladnim i kontrolisanim imidžom
19. 12. 2025. u 19:01
Pitali NAJPAMETNIJEG čoveka na svetu DA LI POSTOJI BOG - siguran je da je odgovor tačan (VIDEO)
NAJPAMETNIJI čovek na svetu podelio je svoje viđenje smrti i onoga šta se događa nakon što umremo. A evo šta misli, da li Bog postoji i u kom obliku.
20. 12. 2025. u 08:47
"RAŠČLANjENI BIL" Klinton u haljini i štiklama - sve asocira na aferu s Levinski! Objavljeni novi podaci o Epštajnu (FOTO)
AMERIČKO Ministarstvo pravde objavilo je prvi set dugo očekivanih dokumenata povezanih sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epštajnom. Spisi, koji sadrže fotografije, video-zapise i istražne materijale, objavljeni su nakon što je Kongres doneo zakon kojim se nalaže njihovo potpuno objavljivanje.
20. 12. 2025. u 14:46
ŠTA KAD SE ZAVRŠI RAT? Evropa ima opasan plan, Putin već jasno odbacio tu opciju - Ukrajina blizu, ali bez NATO-a
AKO se postigne prekid vatre i mir: kako bi mogle izgledati bezbednosne garancije i mirovne snage za Ukrajinu? Ko bi učestvovao – i na koji način? I gde je Rusija u tome?
20. 12. 2025. u 16:05
ZELENSKI SA PRVE LINIJE FRONTA POSLAO PORUKU OČAJA: Rusa je sve više i više! Situacija teška i komplikovana
PREDSEDNIK Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio da je situacija na frontu teška i komplikovana i da se povećava broj ruskih snaga.
20. 12. 2025. u 07:09
RUSI ĆE NAPASTI EU MNOGO RANIJE: Veliko upozorenje iz Ukrajine, poznata godina i glavna meta
RUSIJA je pomerila svoje planove za direktnu agresiju sa 2030. na 2027. godinu, a Evropa je sve glasnija o riziku od direktnog sukoba, u kojem bi se baltičke države mogle naći pod okupacijom.
20. 12. 2025. u 09:41
Objavljeni INTIMNI kadrovi Melanije Tramp iz KUPATILA - i to ZLATNOG! Donald je pitao da li je videla, ona mu odgovorila (VIDEO)
MELANIJA je besprekorno stilizovana – šeširi, štikle, frizura – sve je u skladu sa njenim hladnim i kontrolisanim imidžom
19. 12. 2025. u 19:01
Najnovije iz rubrike
MALENI JOVANOVIĆI DOBILI NOVI DOM: Četvoro braće i sestara iz sela Boćani, koji žive sa bakom i dekom, usrećio humanitarac Marko Nikolić
DECI Stanojki, Željani, Mileti i MiliciJovanović iz sela Bođani kod Bača niko ne može da vrati oca i majku, alisu im poznati humanitarac Marko Nikolić i osmogodišnji dečak Stefan izsela Belanovce kod Leskovca vratili osmehe na lica. Zahvaljujući njima iHumanitarnoj fondaciji "Zajedno možemo" juče su dobili novi dom.
16. 12. 2025. u 15:32
SVIRA KAO DA JE NA AKADEMIJI: Staša Radak (14), saksofonistkinja iz Kikinde među najboljima u Srbiji
IAKO je saksofon počela da svira dosta kasno, tek pre dve godine, jer je prethodne tri bila na smeru za klavir, mlada Kikinđanka Staša Radak (14) do sada je nanizala ogrlicu od nagrada i ostvarila više nego što je iko mogao da pretpostavi.
15. 12. 2025. u 16:58
VERSKI TURIZAM POTENCIJAL OPŠTINE OPOVO: Od pet crkava, čak dve su nepokretno kulturno dobro od velikog značaja
U MALOJ južnobanatskoj opštini Opovo nalaze se četiri pravoslavne i jedna rimokatolička crkva, koje čuvaju istoriju i duh tog kraja duže od dva veka. One predstavljaju veliki potencijal za verski turizam, naročito zbog činjenice da su čak dva hrama proglašena za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.
11. 12. 2025. u 10:08
Komentari (0)