VJERA MUJOVIĆ ZA "NOVOSTI": Umetnost menja predrasude o našoj zemlji

Dragana Matović

15. 11. 2020. u 09:20

KAO umetnik, a nekada i organizator kulturnih akcija, gostovala sam i nastupala u inostranstvu, i za naše ljude u rasejanju, i za strance.

ВJЕРА МУЈОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Уметност мења предрасуде о нашој земљи

Foto privatna arhiva

Najviše su me pitali za Emira Kusturicu i za Bitef. Najčešće sam poklanjala "Vodič kroz srpski mentalitet", knjigu Mome Kapora na engleskom jeziku, ponekad Andrićev roman "Na Drini ćuprija", muziku Svetislava Božića, Pavla Aksentijevića, našu crkvenu...Zajednička je bila zabrinutost za moju zemlju, za ratna događanja, za stradanja. Ali, zajednička je bila i lepota umetničkog doživljaja i dostignuća, potreba za kulturom i lepotom.

Ovako, za "Novosti", glumica Vjera Mujović objašnjava zašto je izabrala temu kulturne diplomatije za doktorsku disertaciju, koja se upravo pojavila kao knjiga "Kulturna diplomatija u službi Srbije". Ova monografija, prema rečima prof. dr Darka Tanaskovića, pionirski je pokušaj sistemskog objedinjavanja praktičnih iskustava i teorijskog promišljanja jedne značajne komponente celokupnog nastupanja Srbije u međunarodnim odnosima.

- Nesporno je da veliki srpski umetnici koji su stvorili prepoznatljiva dela, mogu da doprinesu poboljšanju imidža Srbije i da budu naši istinski ambasadori - kaže Vjera Mujović. - Imamo Kusturicu, Nemanju Radulovića, Bikovića, imali smo Isidoru Žebeljan... i zato je važno da napravimo bazu podataka o našim umetnicima koji žive u inostranstvu, kao i o onima koji gostuju u svetu. NJima mogu da se priključe i strani umetnici u promociji Srbije. Nikita Mihalkov je naš čest gost, a nobelovac Peter Handke argumentovano i moćno brani našu zemlju.

ZAVEŠTANJE ZA BUDUĆNOST

- MNOGO toga je učinjeno u okviru naše diplomatske misije u Unesku, uključujući i onemogućavanje preuzimanja našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji - kaže Vjera Mujović.

- Važna je i kultura sećanja i briga o vojnim memorijalima. U 40 zemalja sveta Srbija ima 572 vojna memorijala iz Prvog i Drugog svetskog rata.Bila sam deo projekta u Ujedinjenim nacijama u NJujorku "Jasenovac, pravo na nezaborav".To je naše zaveštanje za budućnost. Kompozitor Isidora Žebeljan, pravi kulturni ambasador Srbije, kazala je da samo visoka umetnost, kao reprezent srpskog identiteta, garantuje ravnopravnost.

Naša sagovornica podseća da je pedesetih godina proteklog veka u SFRJ postojala svest o značaju kulture za imidž zemlje. Tih godina nastali su Bitef, Fest, Bemus...

- Iako su to bili festivali u matici, imali su snažnu diplomatsku misiju - govori nam. - Danas je neophodno da identifikujemo prioritete, strategije kulturne diplomatije, ključne aktere i partnere, vrste i sadržaje aktivnosti kojima se borimo protiv negativnog imidža Srbije u svetu.

Gde god da je gostovala, snimala, nije imala neprijatna iskustva, a glumački posao ju je vodio na različite strane sveta.

- Kultura i umetnost govore lepšim jezikom, jezikom koji bolje razume i razlike, ili koji potire razlike - kaže ona. - Umetnički čin podstiče emocije, a emotivni naboj se pamti, utiče na nesvesno u nama. Tako naša umetnost, naše pesme, slike, naš duh, karakter i mentalitet nadjačavaju negativne slike o nama kreirane nekoliko poslednjih decenija.

ŠANSA U PARIZU

NEPOSREDNO pred totalno zatvaranje planete, 4. marta, u prepunom KIC u Parizu, Rada Đuričin i Vjera Mujović su odigrale predstavu "Mala crna haljina", omaž Koko Šanel.

- Govorim francuski, radila sam tamo, imam mnogo prijatelja umetnika, novinara i intelektualaca koji vole Srbiju. U Parizu ima dnevno oko 1.800 kulturnih događanja i teško je obezbediti vidljivost. Kulturno-informativni centar Srbije ima potencijale koji se mogu višestruko unaprediti, pre svega kroz kreativnost u datim finansijskim okvirima. KIC je lociran na najboljem mogućem mestu i treba to iskoristiti.

Za promociju naše kulture u svetu neophodna je i planska politika i malo više sredstava.

- Nije dovoljno samo doneti dobru strategiju, već je treba i sprovesti - kaže Vjera.

- Kulturom i umetnošću možemo da menjamo sliku o ružnim i uopštenim predrasudama o našoj zemlji. Galumov piše da je proces građenja imidža spor i dugotrajan, dugoročan. Nestrpljivi treba odmah da odustanu.

U knjizi je i anketa sa stranim diplomatama o tome kako poboljšati imidž Srbije u svetu - o čemu kaže:

- Jedni zastupaju stav da se treba prvo fokusirati na političku stabilnost i ekonomski prosperitet, kao preduslove za kulturnu diplomatiju, dok drugi smatraju da se baš u situacijama kad su zatvorena politička vrata treba osloniti na akcije kulturne diplomatije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)